Quantcast

Kultni heroji: Sale Đorđević

PisaoMiloš JovanovićilustracijeVanja Lalić

Svoj status apsolutnog megakultnog heroja, Đorđević je izgradio u dresu Jugoslavije.

IME I PREZIME : Aleksandar Đorđević
DATUM I MESTO ROĐENJA : 26.8.1967, Beograd
SPORT I POZICIJA : košarka, plej
KULT JE ZATO ŠTO JE : Srbima doneo više sreće nego iko ikada.

Pre neko veče, razgovaram sa jednim prijateljem na temu kako je u Srbiji, među košarkaškim svetom, ultimativno herojstvo igra za nacionalni dres. Kada smo stigli do Aleksandra Đorđevića, obojica smo zaključili da je možda pomalo i čudno to što je za veliku većinu ljudi „Sale" ipak „Nacionale", i da ga se najviše sećamo u plavom dresu sa brojem „10".

Zašto čudno?

Pa, možda zato što je Đorđević, eh, bio... ultra-mega-fantastično uspešan klupski košarkaš? Odakle uopšte čovek da krene? Zašto ne od Partizana, sa kojim je osvojio dva evropska trofeja, i bio predvodnik najuspešnije generacije u istoriji kluba? Svaka slava Kići, Praji i tim momcima, ali zlatna era Partizana počinje sa Divcem, Paspaljem, Grbovićem, Đorđevićem i Danilovićem. Mladi asovi crno-beli, koje je uskladio Dule Vujošević, a zatim do savršenstva doveo Željko Obradović, bili su bukvalno košarkaški Bitlsi beogradskih osamdesetih. Za Halu Sportova, kasnije i Pionir, tražila se karta više.

Đorđević je svoju odiseju u crno-belom završio na najbolji mogući način. Sa građanskim ratom koji je besneo u sada već bivšoj SFRJ, on je svake nedelje sa svojim saigračima prelazio hiljade kilometara igrajući protiv najvećih u Evropi. Na Fajnal For turniru u Istanbulu prvo je preskočen strašni Filips iz Milana, koji je predvodio pokojni Deril Dokins, a protiv Huventuda svi znate šta se desilo. Dok su sekunde isticale, Sale je naskočio na desnom krilu, izvio se kao jegulja i pogodio trojku. Tada da je rekao da prestaje sa košarkom, ostao bi velika legenda.

Ali nije. Otišao je u isti taj Milan koji je zavio u crno, i odmah im pomogao da zaleče rane, osvojivši sa njima svoj drugi Kup Koraća 1993. godine. U svojoj drugoj i poslednjoj sezoni u Milanu, Đorđević je u tada najjačoj ligi Evrope prosekovao 27 (dvadeset i sedam) poena, uz gotovo mitskih 62.6% za dva, 46.3% za tri i 89.4% sa penala! Nakon Milana usledile su dve jednako uspešne godine u bolonjskom Fortitudu (pamtite ga kao Filodoro tj. Timsistem) – u četiri godine italijanske košarke, Sale je beležio 22.47 poena. Kao plej!

Nakon kraćeg boravka u Portlandu, gde mu nije prijalo da čuva mesto Keniju Andersonu, usledilo je pet godina u Španiji. Prvo Barselona, i još jedan Kup Koraća 1999. godine, a zatim i Real. I sa jednima i sa drugima uzeo je ACB prstenje. Karijeru je priveo kraju u Pezaru, a završio je u 2005. godini u Milanu, mestu gde je njegova ino-avantura i počela.

Svoj status apsolutnog megakultnog heroja, doduše, Đorđević je izgradio u dresu Jugoslavije. Bio je član jedne od najjačih generacija koju FIBA arhivi juniorskih turnira pamte. Zlato u Gmundenu 1986. kao i Bormiju 1987. kruna su tog prvog dela njegove karijere – u tim ekipama, koje je trenirao Svetislav Pešić, igrali su i Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Neša Ilić, Luka Pavićević, Slaviša Koprivica. Da dodamo ovde samo i da je Sale otišao u Bormio tek par nedelja nakon nastupa na seniorskom EP u Grčkoj. Tek da se spomene, ako neko čita dok prevrće gume po avliji.

EP u Zagrebu je propustio zbog sada famoznog konflikta sa Draženom Petrovićem (mada je i sam Đorđević kasnije relativirao ovaj „incident"), bio je član „poslednje Jugoslavije" u Rimu 1991. a onda smo svi morali da sačekamo četiri godine za sledeće reprezentativno druženje. I vredelo je čekati. Tog leta, naša košarka se na velika vrata vratila među svetsku elitu, osvojivši zlato u finalu protiv Litvanije Arvidasa Sabonisa i Šarunasa Marčuljonisa. Sale je u finalu odigrao partiju vrednu Kuće Slavnih – postigao je 41 poen uz devet trojki iz dvanaest pokušaja. Nisu Litvanci mogli da ga reše, kao i mnogi pre i mnogi posle njih.

Navikli ste, međutim, da Đorđević nije bio jedan od onih koji olako prestaju. Njega bi uspesi samo motivisali da bude – još uspešniji. Godinu dana kasnije, osvojio je srebrnu medalju na OI u Atlanti. Finalni meč protiv trećeg „Drim Tima", u kojem je Jugoslavija odolevala dobrih dvadeset i pet minuta, gledala je cela zemlja. U Barseloni 1997. godine bio je MVP Eurobasketa, što malo ljudi danas uopšte pamti.

Zato svi pamte trojku Hrvatima, postignutu na gotovo identičan način kao i ona istanbulska protiv Katalonaca 1992. godine. U ružnom i napetom meču, gde su tenzija i ulog sputali čak i velike majstore kakav je Bodiroga, Đorđević je preuzeo odgovornost u finišu i tako postao i više od košarkaša. Ne, Đorđević je tog leta 1997. godine postao nacionalno i javno dobro od izuzetnog značaja. Da je izašao na izbore, pobedio bi, a ne moram da vam spominjem ko bi mu tada bio protivkandidat.

SP u Grčkoj 1998. godine smo počeli bez njega, malo se i saplitali usput, ali se vratio za četvrtfinale i svojim iskustvom pomogao da se slomi uporna Argentina. Glavni igrači su sada bili Bodiroga i Rebrača, ali Sale je uvek bio tu da nešto „izmašta" kad stvari ne idu. To svetsko zlato koje smo osvojili protiv Rusa bilo je ujedno i njegov oproštaj.

Saša Đorđević je bio jedan od onih retkih igrača koji vas, kao gledaoca, nije nervirao. Svaki put kada igrač kluba koji pratite šutne, vi imate neku dozu nervoze čekajući da li će ta lopta ući. To sa Đorđevićem nije bio slučaj. Lopte koje su izlazile sa njegove desnice imale su perfektnu rotaciju, distancu, ugao, kao nekakva haubica od krvi i mesa. Svi danas gledaju Stefa Karija kako se okrene i trči nazad čim šutne. To je onomad verovatno mogao i Sale.

Danas, Aleksandar Đorđević je selektor Srbije, i upravo počinje svoj četvrti veliki turnir kao trener. Pola tima mu je otkazalo, ali ova polovina koja je ostala zna da im na klupi ne sedi samo šef stručnog štaba, već i živa legenda srpske, jugoslovenske, evropske i svetske košarke. Najveći od svih heroja. I ako to nije dovoljno da ih motiviše da pruže sve od sebe, ništa neće.

DODATNO GRADIVO: Kako odlučiti koja mi je omiljena uspomena na Saleta? Dao je četrdeset i kusur Litvancima ali ipak kada kažete Litvanija, Atina, 1995, ja prvo pomislim na Danilovića koji preskače Sabonisa. Trojka Amerikancima kao poslednji trzaj. Herojska veteranska rola u Atini '98. Ma ne, realno, može biti samo jedan. Slaven Rimac pogađa bacanja, lopta kreće...


Pročitajte još na VICE.com:

Kultni heroji: Vanja Grbić

Kultni heroji: Mijailo Grušanović

Kultni heroji: Boba Živojinović