Zašto i dalje imamo seks

Da li se sećate svog prvog masturbatorskog orgazma? Jednog momenta samo istražujete tamo dole, a već sledećeg vam nezemaljski novi univerzum osećanja zasićuje čulnu percepciju i dovodi do eksplozije prethodno nepoznatog zadovoljstva, jedne magične nove paradigme, dimenzije za koju niste ni znali da postoji. Kažu ljudi da je čudo zapravo promena percepcije. Prvi masturbatorski orgazam je stoga pravo pravcato čudo. Svi koji slede posle njega su uskrsnuće.

Za mene, masturbiranje je način na koji vam kosmos poručuje: "Ti u sebi imaš Boga. Ti u sebi imaš misteriju. Ti u sebi imaš sposobnost da stvoriš nešto lepo ni iz čega." Mnogo puta sam, posle osrednjeg seksualnog iskustva s partnerom, pomislila: Zašto nisam samo ostala kod kuće, masturbirala i jela grickalice? Čak i tokom najboljih seksualnih odnosa, nekad moram da masturbiram da bih doživela orgazam. Ponekad osoba sa kojom sam može da se oseti pomalo zapostavljenom. Jedan partner me je pitao da li bi mi pomoglo kad bi napustio prostoriju. Drugi mi je rekao da izgledam kao Hudini dok pokušava da se oslobodi iz svoje vodene ćelije za mučenje. Jedan mi je rekao da se fizički osećao kao da moja vagina pokušava da izgura njegov penis dok on pokušava da me je jebe a ja masturbiram.

Znam da nisu svi tako introvertni, disocirani ili zatočeni u slatko-gorkom zagrljaju epski izmaštanog sveta kao ja. Ali pitanje i dalje stoji: zašto se i dalje, sa toliko pornografije na raspolaganju, seks robotima na horizontu, igračkama koje simuliraju kunilingus i zdravim parom ruku, trudimo da i dalje pronađemo neko dobro dupe mimo nas samih? Odlučila sam da to pitanje postavim nekolicini kreativnih duša koje poznajem.

"Mislim da za to i dalje postoji tušta i tma razloga: milenijumima star biološki nagon; strah od samoće; (dobar) seks je i dalje bolji nego kad ga baciš u nesvest; maženje; strah od veštačke inteligencije; seks roboti su verovatno dosadni i nekreativni; veštačka inteligencija nije ovladala prirodnim govorom tako da im verovatno ne ide dobro bezobrazna spika; koliko god ljudi mrzeli druge ljude, duboko u sebi vole ili makar žele druge ljude i ne mogu bez njih", kaže muzičar, pisac, umetnik i povremeni VICE saradnik VICE-a Kool A.D.
"Seks je istovremeno stabilizujuća i destabilizujuća sila", kaže komičar Jabuki Jang-Vajt. "Uz Pornhub se nikad nisam osećao kao da moram temeljno za 20 minuta da pospremim sobu pre nego što sednem da ga gledam. Masturbacija me nikad nije terala da se vratim tri godine unazad do tagovanih fotografija svoje ruke. Sve dok veštačka inteligencija, virtuelna realnost ili šta god već ne bude mogla da rekonstruiše čitave nijanse osećanja i situacija izvan fizičkog iskustva seksualnog odnosa, jebanje nikad neće izumreti."

Shvatam. Niko nije ostrvo, čak i ako mislimo da to želimo da budemo.

"Mogao bih to da uporedim sa muzikom", kaže pisac Kristofer Zajšeg, poznat i kao bivši porno glumac Deni Vajld. "Možda je gledati vaš omiljeni bend kako izvodi vašu omiljenu pesmu u malom klupskom prostoru fantastično iskustvo. Posebno kad sam imao 15 godina… Ali u ovom trenutku, ta pesma mi je ostala u glavi, a sve što imam na raspolaganju su Jutjub i moj ajfon. I dalje izvlačim neko uživanje iz slušanja tog kompresovanog, digitalnog singla koji strimuje preko interneta — to je kao kad masturbiraš dva minuta na video snimak sa PornHub-a, zar ne? Inače, što sam stariji, to stimulans mora da bude jači. Inače, nije mi dovoljno bitno. Izdrkaću i nastaviću da radim svoj posao, ili ću otići da spavam, ili šta god već. Isto je kad morate da izađete uveče da biste gledali neki bend. Proces oblačenja, pojavljivanja na koncertu i čekanja u nekom bezveznom klubu toliko mi jebeno teško pada ovih dana da moram da budem VEOMA naložen na ishod da bih se pomučio."

Sramota u vezi sa masturbiranjem izgleda da više nije ono što je bila kad sam se pre mnogih leta prvi put upuštala u tu rabotu, ali se sećam sopstvene adolescentske zbunjenosti koja ju je pratila. Sa 13 godina, izgubila sam najbolju prijateljicu kad je ona iznenada odlučila da je masturbiranje odvratno i da više neće to da radi (prethodno smo obe priznale jedna drugoj i eksperimentisale s primercima časopisa Plejboj njenog oca). Nekoliko godina kasnije, upoznala sam devojku koja je bila kul, seksi i jahala je konje. Bila je veoma otvorena povodom činjenice da masturbira, a kad je to javno i objavila, niko je nije zajebavao. Ona me je inspirisala da novu školsku godinu dočekam sa obnovljenim stavom da treba da sam ponosna na tu svoju naviku.

"Mislim da je najbolja stvar u vezi s pornografijom odsustvo osuđivanja", kaže Alisa Nating, autorka briljantne knjige Stvorena za ljubav ( Made for Love), u kojoj protagonistkinja romana beži od svog muža, tehnološkog mogula (koji koristi mašinu za orgazam i želi da joj ugradi čip u mozak) da bi ostala sa ocem (koji je u intimnoj vezi sa seks lutkom). "Ponekad je teško izaći na kraj s objašnjavanjima partneru — kao što su: 'Dakle, inače ne želim nikad to da radim, ali me to uzbuđuje', ili: 'Želela bih ovo da radim samo u ovim hipotetičkim okolnostima sa brinetom tipa ličnosti Majers-Brigs' ili: 'Ovo me napali ako mislim na onog detektiva iz Zakona i reda kako to radi.' Ume da bude lepo kad se samo upustiš u svoje uvrnute solo stvari. I možda postoji neko ili potpuno poklapanje tvojih uvrnutih solo stvari i tvojih uvrnutih stvari sa nekom drugom osobom, ali mislim da nije uvek tako. Ono što te pali kad si sama ume da bude istinski drugačije."

Pisac, umetnik i dizajner igara Porpentine Charity Heartscape šalje mi DM u formi neke vrste numerisanog koana kao odgovor na moj upit.

"1) Da li je iko ikada imao seks sa nekim drugim ljudskim bićem?
2) Ljudi žele nešto što je van domašaja njihovog razumevanja. Da ne znaju šta će sledeće da se desi.
3) Seks deluje kao sastavi deo neprekinute večne galaktičke konvalescencije. Volim da se upuštam u seks sa sobom sa drugima. Da je držim za ruku kako me ne bi usisala crna rupa. Nema leka za pretvaranje u staklo, ali postoje nežna ukazivanja pažnje.
4) U velikoj meri baš kao i trenutno stanje seks robota, nepopravljivo sam oštećen i jebati me predstavlja zločin protiv prirode."

I ja se ponekad osećam kao da je seks sa partnerom seks sa samom sobom — samo u nečijem prisustvu. S druge strane, iskusila sam masturbaciju koja je delovala intimnije i kao da je imala više ljubavi u sebi nego seks s partnerom. Kad se danas osvrnem, sećam se žrtava koje sam morala da podnesem zarad svoje voljene masturbacije. U letnjem kampu bih se pretvarala da sam bolesna kako bi me poslali u ambulantu da tamo prespavam noć: samo da bih imala intimnog prostora za sebe da masturbiram. A opet, iako masturbacija ume da zahteva prevelik trud, veze znaju da budu još teže.

"Kao cis žena, imala sam toliko lošeg seksa da masturbacija deluje ne samo emotivno bezbednija, već je definitivno brža i ima mnogo veću stopu zadovoljenja na kraju", kaže umetnica Adi Vagenkneht. "Seks je oduvek bio muško cis centričan. Kad on svrši, onda je sve gotovo, a za cis žene suština je u zadovoljavanju njegovih potreba. Mnoge cis žene imaju toliko lošeg seksa ili složenih, haotičnih smuvavanja i veza da seks roboti naprosto izbacuju muškarce iz te jednačine. Dobijamo ono što želimo kad to želimo a da ne moramo da razmišljamo o seksualno prenosivim bolestima ili da li on možda ima manijačkih sklonosti. Ali zašto se i dalje krešem s muškarcima? Gde god ide moja vagina, moje srce je sledi. Zbog toga nikad nemam seks van veza, tako da je za mene seks u nekom pogledu u potpunosti isprepletan s emotivnom intimnošću. Ne mogu lako da ih razdvojim."

Pitam se da li je moje srce to što me nagoni na seks s drugim ljudima? Istina je da masturbacija ponekad ume da bude tužna i usamljena. Povremeno ću pogledati pornić u kojem dvoje prelepih ljudi imaju seks i zaboraviti da je to pornić, a potom ću se ponovo toga setiti i osećati se melanholično. Tu je i usamljenost koju ću osetiti posle solo orgazma, kad se osećam posebno egzistencijalno izolovana. To može da se desi naročito ako sam se upustila u romantičnu fantaziju i žudim da predmet mojih snova i dalje bude tu nakon što svršim.

S druge strane, ova osećanja tuge i kosmičke izolovanosti ni na koji način nisu rezervisana isključivo za masturbiranje. Neka od najdubljih odvojenosti od nekog drugog ljudskog bića koja sam osetila desila su se odmah nakon lošeg seksa sa nekom drugom osobom.

"Definitivno mislim da nas naša kolektivna svest/razmišljanje uslovljava tako da mislimo da je seks zabavan ili poseban samo kad se desi s nekim drugim, a zapravo je jebanje s nekim drugim istinski najčešće bez veze jer većina ljudi ne ume da komunicira u vezi sa seksom ili čak zadovolje jedni druge (POSEBNO kad se radi o novom partneru)", kaže umetnica Moli Soda."Bez obzira na to, mislim da cilj seksa sa partnerom nije uvek zadovoljavanje, već je više da neko bude tu s vama. Mislim da se od nas kulturološki očekuje da dobijemo veliku potvrdu kad imamo seks s nekim — znate već, često ćete čuti ljude da se žale kako dugo 'ništa nisu povalili' i tome slično. Mislim da kolektivno osećamo neku vrst pritiska da budemo seksualno aktivniji nego što nam to uopšte prija."

Kupite So Sad Today: Lični eseji na Amazonu i pratite je na Tviteru .

Još na VICE.com

Nisam nekontrolisana kao što se osećam

Ne kupujte impulsivno ništa što ima srce: So Sad Today kao Draga Saveta

I krajnje jebozovni ljudi imaju probleme u životu