Biogeografska istraga: Gde je Vladimir Putin, zaboga?

Ranije ovog meseca, državni ruski mediji su objavili niz različitih fotografija i video snimaka ruskog predsednika Vladimira Putina na kojima plovi, pliva, i generalno se dobro zabavlja napolju, go do pola. Iako su ove slike svakako deo Putinove propagandne kampanje kojom manipuliše, dezinformiše i zbunjuje ljude u drugim zemljama, medijske platforme širom sveta su ih gutale.

Zašto bi Putin imao koristi od toga da svet vidi slike na kojima se sunča? Kao prvo, pretpostavljam da je veoma verovatno da njegov brižljivo održavan imidž čvrstog ljubitelja prirode doprinosi njegovoj sve većoj popularnosti ovde u Sjedinjenim Državama. Počeo sam na te fotografije da gledam sa sumnjom, pa sam se obratio Su Džensen, profesorki medija i komunikacija na koledžu Mulenberg, da bih otkrio da li sam paranoičan.

„Ovo teško da su spontane fotografije, veoma su izrežirane, da bi projektovale hiper-muževnost i odličnu fizičku spremu", kaže mi ona. „Gotovo da imaju božanski element koji asocira na klasične grčke figure".

Ako su ove slike pažljivo spakovane tako da prikažu Putina kao grčkog boga, pitao sam se koliko daleko bi Rusija mogla da ode u tome da pošalje svoje željene sumbliminalne poruke.

Ja sam biolog, pa sam odlučio da bolje pregledam ove slike, da bih otkrio ima li nečeg naopakog, pa čak i veštačkog kod ovih fotografija. Putin je izgleda ove godine otišao ranije na odmor u Sibiru, naročito u republici Tuva, ali zašto bismo išta od ove priče uzimali zdravo za gotovo? Polje biogeografije, u kome naučnici izučavaju rasprostranjenost životinja po svetu, nudi nam jednu moguću metodu da proverimo Putinove tvrdnje. Ako postoji bilo koja životinjska ili biljna vrsta za koju se učini da je na mestu na kome ne bi trebalo da bude, to bi sugerisalo da su fotografije možda inscenirane.

Bacio sam se na posao.

Jedna robusna zelenkasta riba sa širokim, crnim prugama i jarko narandžastim perajima mi je smesta privukla pažnju; riba je izgledala tačno kao žuti grgeč koga sam lovio kao dete u državi Njujork, i to mi nije imalo mnogo smisla.

Za one naučnike koji proučavaju biogeografiju, ribe mogu da budu odličan predmet istraživanja. Ne mogu da odšetaju ili odlete u druge oblasti, pa je njihova trenutna rasprostranjenost veoma verovatno rezultat istorijskih evolutivnih procesa. Kako Putin može da uhvati na udicu istog onog žutog grgeča koga sam ja lovio u Njujorku?

Nije mi trebalo drugo da shvatim da taj žuti grgeč ima veoma bliskog rođaka u Rusiji, evropskog grgeča, i da izgledaju gotovo identično. Slučaj zaključen. Misterija žutog grgeča je bila rešena, ali mašina je svejedno bila pokrenuta. Ako identifikujem svaku vrstu koja se vidi na Putinovim fotografijama sa odmora, moći ću da odredim geografsko područje iz kojeg potiču, pomislio sam. Gde god da se te oblasti preklapaju, tamo je bio Putin, i ako je Putinova priča tačna, republika Tuva bi trebalo da bude tamo gde se preklapaju. Pretpostavljam da CIA ima analitičare koji rade ovakav posao, ali nisu mi odgovorili kada sam ih kontaktirao.

Fauna može da nam otkrije i nešto više od lokacije. Mnoge vrste menjaju ponašanje u zavisnosti od doba godine, ili izgled, tokom sezone parenja. Ako se bilo koja od tih riba mrestila, mogao sam potencijalno da iskoristim tu informaciju da potvrdim gde ju je Putin ulovio.

Mislio sam da imam prilično dobru predstavu po pitanju toga koju ribu vidimo, ali bila mi je potrebna potvrda stručnjaka, pa sam se obratio svom prijatelju dr Solomonu Dejvidu, ribljem ekologu. Solomon je potvrdio moju identifikaciju evropskog grgeča, ali istakao je da se ova vrsta, popularna među sportskim ribolovcima, gaji u mnogim oblastima izvan svog prirodnog geografskog staništa; to komplikuje našu mogućnost da tačno odredimo gde je uhvaćena.

Solomon je takođe idenitikovao bespomoćne ribe koje je Putin navodno dva sata ganjao harpunom pod vodom; štuke. Zanimljivo je da je ovaj vešti predator neverovatno rasprostranjen, ne samo po čitavoj Rusiji, već i Evropi i Severnoj Americi.

I konačno, Solomon je rasvetio slučaj treće ribe koju možemo da vidimo, srebrne ribe relativno generičkog izgleda koja visi sa Putinove udice. Njemu najviše liči na omula, još jednu vrstu koja je rasprostranjena po meridijanima širom sveta. Kada mi je srušio nadu da ću precizno odrediti Putinovu lokaciju, Solomon mi je zadao završni udarac: rekao mi je da nijedna od riba ne deluje kao da je u periodu mrešćenja, pa ne možemo tačno da utvrdimo ni kada su fotografije snimljene.

Prešao sam na identifikovanje biljaka i drveća, ali to može da bude posebno rizično. Mnoge bliske vrste mogu da deluju prilično slično, a u mnogim slučajevima, čak i stručnjaci moraju da imaju biljku ispred sebe, da bi mogli da obave mučan proces njihove indentifikacije korišćenjem dihotomnog ključa. To ovde nije bilo moguće. A pored toga, neke biljke su lako prepoznatljive kada imaju plodove i pokazuju svoje karakteristične bobice. Ponovo nismo imali sreće. Očajan, obratio sam se nekim botaničarima za pomoć; oni su mi pomogli da shvatim da su stabla koja se nalazi u pozadini ili omorike, ili jele, i da je to drveće često u severnim šumskim područjima Sibira, tako da se to uklapa. Ali takvih područja ima i daleko od Rusije, a sličnih predela ima i u Severnoj Americi.

Posebno nas je zanimala grančica koju je Putin nosio zadenutu u džep, tokom većeg dela svojih avantura. Moji kontakti među botaničarima nisu mogli da se odluče da li je u pitanju borovnica ili kalina (žbunasta biljka iz Azije, koje sada ima po čitavom svetu). Istini za volju, borovnica i kalina su blisko srodne biljke, a RIA Novosti su takođe javile da je u pitanju obična ili američka borovnica. Međutim, borovnice su u Rusiji retke; s druge strane, možda su u pitanju njima srodne plave borovnice. Slično tome, američka borovnica je, logično, severnoamerička biljka, ali blisko srodna i bukvalno identična vrstama iste porodice biljaka koje se mogu naći bukvalno posvuda.

Nakon što sam se vrteo u krug pokušavajući da identifikujem biljke i shvatim sa kojim bliskim vrstama bi mogle da budu pobrkane, postalo mi je jasno da biljke verovatno nisu pozudano sredstvo za prikupljanje detaljnih podataka o inostranim vođama, osim ako na fotografijama možda nisu uhvaćene posebno retke i jedinstvene vrste, kao što je titan arum.

Iako sam mislio da ribe i biljke pružaju najbolju priliku za prikupljanje zanimljivih informacija, nisam se dao omesti i poslao sam ovu fotografiju ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua na kojoj se smeje držeći jednu pečurku Damaris Brisk, prirodnjaku i poznavaocu pečuraka, u nadi da ću saznati nešto više o ovoj neodređenoj smeđoj gljivi. Ona mi je rekla da bi to mogla da bude bilo koja vrsta pečurki koje se kolokvijalno nazivaju 'vrganji'… široko su rasprostranjene i prilično brojne, i u listopadnim, i u zimzelenim šumama Evrope. Na nesreću, 'smeđa kapa i žute pore su karakteristični za brojne vrste vrganja u Rusiji".

Zanimljiva mikološka informacija, ali još jedan ćorsokak, bez boljeg uvida u morfologiju pečurke, naročito ispod kape.

Generalno gledano, zaključio sam da je pored poteškoća koje smo imali u tome da identifikujemo biljke na Putinovim fotografijama sa odmora, i pored toga što su ribe na njima geografski široko rasprostranjene, teško verovatno da će nam biogeografija pomoći da uhvatimo Putina u laži.

Ovog puta si pobedio, Putine; izgleda da je priča iz Kremlja o tvom odmoru istinita, i nisam bio u mogućnosti da ti nanesem nikakvu međunarodnu sramotu zbog bilo kakvih ribljih fabrikacija; ali možda ćeš od sada voditi računa, znajući da mi u Americi imamo najbolje botaničare i ihtiologe koji motre na tebe.

Čekajte, stanite malo… zna li neko nekog stručnjaka za lišajeve?

Još na VICE.com:

Upoznajte blogera koji uporno izaziva Putina na ferku

Putinovo tajno oružje: Zgodne ribe u parlamentu

Šta bi bilo kada bi Rusija i Evropa započele rat