Reklame
Igra prestola

Poslednja epizoda Igre prestola dala nam je brutalnu bitku koju smo čekali

"Beyond the Wall" je zatvorio krug obraučunom koji je bio epsko zadovoljavajući.

pisao J. W. McCormack
22 Avgust 2017, 8:01am

Sve fotografije: HBO

Slede spojleri

Zima je opet došla rano za fanove serije, kada je šesta epizoda sedme sezone iscurela putem HBO España i HBO Nordic. Ove ranije projekcije "Beyond the Wall" mora da su bile su veliko zadovoljstvo za fanove koji su iščekivali nastavak misije Džona Snoua protiv armije zombija. Epizoda je bila sirova, bizarna na trenutke, ali zadovoljavajuća, pogotovu u nedelji kada su se vesti iz stvarnog sveta udružile i učinile sve da stvore publiku željnu utehe u svetu fantazije. A opet, ono što je jasno posle ove pretposlednje epizode u sezoni, jeste da je u prethodnih 65 sati televizije stvoren svet koji je jako stvaran. To što smo upoznati i sa sporednim likovima kao što je kovač-kopile Gendri ili viski-sveštenik Toros sa Mira čini strukturu epizode – mešavinu bitki i ćaskanja različitih likova - potpuno zadovoljavajućom.

Ortaci pre vrana

Idemo redom. Sve počinje sa tablom RIZIKA koju smo tokom cele sezone viđali u Zmajkamenu, i vetrovima zime, da bismo se pridružili sedmočlanoj družini, uz manju pratnju, na putu kroz zastrašujući pejzaž. Ovde nas serija podseća da se najveći broj likova ne poznaje međusobno, što dovodi do „lomljenja leda" između Gendrija i Tormunda. „Kako čuvaš jaja da ti se ne smrznu?", Gendri pita Tormunda na šta mu ovaj odgovara, „Moraš da radiš nešto. Dobro je da hodaš, bolje da se biješ, najbolje da jebeš." Džon Snou brzo primeti da „nema žive žene stotinama kilometara unaokolo." Na šta Tormund primeti, „moramo sa radimo sa onim što imamo". Gendri možda nije najpametniji lik, ali Tormund kao što kaže „Pametni ne dolaze ovde da traže mrtve."

Sledi još brzog muvanja, kada Sandor podseti Gendrija da bude zahvalan na onome što ima. „Ovaj je ubijen šest puta" kaže pokazujući na Berika Donadariona, „Pa ga ne čuješ da kuka." Najbratskija ljubav je svakako između Džona Snoa i Džore Mormonta, kada se prisete Džorinog oca, palog vođu Noćne straže, kog Džon pamti kao jednakog svom ocu po časti za života i sramote od smrti. Potom Džori ponudi Džeorov mač, kao što bi trebalo, a Džoer ga odbije, kao što bi trebalo. Takav je red među naslednicima Noćne straže: ortaci pre vrana.

Takođe, vidimo i odlični ali prostački trenutak između Pseta i Tormunda koji pokriva sve od lepote džindžera do Psetovih „tužnih očiju". Zavrašava se sa Tormundovom ljubavlju prema eufemizmima za penis. Pre nego što se ova preslatka scena završi, dvojica glavnih bradonja se zbliže preko zajedničke požude za Brijanom Tart. „Hoću da joj pravim decu", kaže Tormund. „Zamisli ih, divna čudovišta, osvojila bi svet." Doduše, zaboravlja da je moguće da deca ispadnu i miroljubivi hobiti. Bez obzira na to, nadam se da ćemo videti još Tormnud – Brijana trenutaka. Možda čak i „spin-of" seriju, naravno, ako požive.

Nesrećne stvari

Nazad u Zimovrelu nije baš samo mačevanja i šala. Arja hladno rekapitulira prvu epizodu Sansi, prisećajući se srećnih dana streljaštva, dok im je otac bio živ. „Sad je mrtav, Lanisteri su ga ubili. Uz tvoju pomoć." Ne možeš da se zaustaviš, zar ne Arja? Ona nastavlja, suočavajući Sansu sa pismom pronađenim u dušeku Maloprstića, a koje je starija sestra pisala pod pritiskom, odričući se oca Neda i zahtevajući da Rob „klekne". Ovo je surovo - i nema smisla. Arja ima pravo da malo prsne, ali mnogo vremena je prošlo od kada se sve to sa Nedom Starkom desilo. Ona bi trebalo da zna da Sansa nije kriva, setimo se samo da je trpela nasilje trojice najgorih ljudi u Vesterosu i zaslužuje više poštovanja zbog toga. Ovo veštački stvoreno rivalstvo među sestrama teško da može da prija publici.

„Nekad gnev natera ljude da urade nesrećne stvari", Sansa kaže Arji, i to je problem, jer sve što Arja radi se bazira na pravedničkom besu, koji joj ponestaje. I postaje dosadno. Kada se pre nekoliko epizoda Arja pokačila sa jezovukom (koji ju je izgleda prepoznao), ja sam poverovao u teoriju zavere da je Arja u stvari umrla u Bravosu i da je njeno mesto zauzela njena protivnica Skitnica, bez našeg znanja. Pogrešio sam ali voleo bih da sam bio u pravu. Jer ovo više nije zabavno. Maloprstić se zlobno ceni tokom cele scene u kojoj Sansu podseća da se Brijana zaklela da će je zaštititi, čak i protiv sestre. Arju potom vidimo kako se igra bodežom kada Sansa otkrije njen tajni štek faca. Ali Sansa je poslala Brijanu u Kraljevu luku i ostavlja je, izgleda, Maloprstiću, sve sa Arjom koja se glasno pita „Kako li je nositi sve te lepe haljine?". Ipak, malo je verovatno da će ovo da se završi kako je Piter Bejliš planirao, a ovo foliranje oko Sansine lojalnosti je providno. Ali ako je ovo cena koju moramo da platimo zarad bitke koja dolazi, mala je.

Suprotnosti se privlače u Zmajkamenu - Deneris je čas mesija, čas zla kraljica neprijateljski nastrojena prema Tirionu, a njemu pa ne promiče obostrana privlačnost Deneris i Džona Snoua. "Mali je za mene", neuverljivo će ona. U svakom slučaju, nema vremena za ljubav jer Deneris oblači zimsku vojnu opremu i pokreće svoje zmajeve u pravcu Džonove ekspedicije, koja je u problemu.

Malo vatre

Severno od zida, Džon Snou i Berik razmenjuju „nju ejdž" laskanja o gospodaru svetla, samo-opredeljenju i božijoj nezainteresovanost. Ali pošto ne možemo celu epizodu da spekulišemo o nebu, stvari počinju da se dešavaju. Pre svega horde zombija i medveda zombija. Ono što je usledilo je verovatno najradiklanija i najstrašnija scena nasilja u seriji. Redom, Teros pogine, Berikov mač postane vatren, naši heroji puste prvu krv u susretu sa Belim šetačima, Gendri je poslat po pojačanje, a statista se mladi po nebu zbog CGI greške. Takođe, ovde važe Zelda pravila: ako ubiješ vođu armije mrtvih, ceo vod nestane. Ovo ipak ne objašnjava kako je je taj jedan zombi ostao živ, ali on je dokaz postojanja klimatskih promena koji su došli da pokupe, tako da Džon mora da ga povede za sobom.

Bitka je na zamrznutom jezeru, gde se ostatak družine bori sa ledenim zombijima kako da bi ih u poslednjem trenutku spasili Denerisini zmajevi i to na tako epski način koji ja ne mogu da opišem od oduševljenja. Ovo smo čekali od prve sezone. Vilice se odvajaju od lica, uticaj Romera je vidljiv, i Džon zamalo da umre, ali ga spašava dugo odsutni ujka Bendžen (verujem da nisam jedini koji ga je zaboravio).

Na kraju, u sceni koja nikad pre nije viđena i koja će morati da nam bude dovoljna do sledeće godine, Kralj noći, praćen konjanicima zombi apokalipse, uspe da pogodi zmaja u vrat kopljem i pretvori ga u jebenog zombi zmaja! A nama ostaju još neka pitanja: hoće li Sersei u dobroj veri saslušati Deneris? Zašto Džon i Deneris pričaju o tronu? I odakle lanci? Ali za sada, sa Deneris, žalimo za Viserionom. I neka dugo živi novi Viserion. Jer izgubili smo zmaja u dugoj zimi, ali dobili smo čudovište za celu sezonu.

Još na VICE.com:

Kako reaguju ljudi kad im kažeš "Džon Snou je budala"

Scene lezbejskog seksa iz "Igre prestola" koje nisu završile u seriji

Kako da se praviš da gledaš "Igru prestola