Ovaj fotograf je uhvatio svet kolumbijskih farmera kokaina

Originalno objavljeno na VICE Danmark.

Danski dokumentarni fotograf Mads Nisen izveštavao je iz ratom zahvaćenih područja širom sveta, između ostalog iz Libije i Avganistana. Ovaj 38-godišnjak je 2015. pobedio u World Press izboru za fotografiju godine pošto je dokumentovao život ruskoj gej para.

Godinu dana kasnije, Nisen je za Nobel Peace Center uradio seriju fotografija tadašnjeg predsednika Kolumbije Huana Manuela Santosa, čija je administracija tada vodila mirovne pregovore kojima će se okončati 50-godišnji sukob države sa revolucionarnim pokretom FARC — gerile koja se finansira putem prodaje droge.

Čim je stigao u Kolumbiju, Nisen je shvatio da će mu za širu sliku biti neophodne obe strane sukoba. Ubrzo se našao duboko u kolumbijskoj džungli, gde je ispod šatorskog platna gledao farmere kokaina kako rade u oblacima toksičnih isparenja.

Ove fotografije izdao je u sklopu svoj nove zbirke, pod naslovom We are Indestructible. Razgovarali smo sa Nisenom o ovom projektu, o poverenju među gerilcima, i o budućnosti kolumbijske narko-industrije.

VICE: Zašto nisi samo odradio planirani portret predsednika?
Mads Nisen: Hteo sam obe strane ove priče i bolje upoznam situaciju u zemlji – ko su i šta su FARC, kako siromaštvo i nepravda upravljaju kolumbijskim društvom.

Kako si se uopšte zatekao u tom svetu?
Dugo radim na međunarodnom planu, pa sam razvio solidnu mrežu kontakata. Tamo sam naišao na neke mladiće čiji je posao bilo branje koka lišća, pa su mi dozvolili da ih ispratim fotoaparatom. Prevozili su lišće do laboratorije u džungli, smeo sam da ih slikam ali ne i da im uhvatim lica u kadru. Par sati kasnije, dovoljno su se opustili da bi mi dozvolili i to. A kad uđeš u prvu laboratoriju, ostale su lake.

Šta si naučio o procesu proizvodnje?
Momci sa kojima sam pričao zarađuju dvostruko više od branja koke nego od branja kafe, pa naravno većina bira to prvo. Ali sami ne koriste ovu drogu – alkohol im je draži. Lišće odnose čoveku po imenu Andre, koji ima postrojenje u džungli pod improvizovanom nadstrešnicom kako se ne bi videlo iz vazduha. On tamo mrvi lišće baštenskim alatkama, dodaje mu hemikalije, i onda ga ostavlja ga u dizelu, ceđi, i cementu da odstoji kako bi se razvili aktivni sastojci. Sve to traje jedan dan. Miris je užasan – ali skoro opojan sam od sebe.

Koliko ljudi učestvuje u procesu proizvodnje?
Danas se u Kolumbiji proizvodi više kokaina nego ikada. Na polja se nailazi sporadično po obodu zemlje, ali kad se zađe u unutrašnjost nema im kraja. Na jednoj lokaciji kod Kalija, polja marihuane i koke bila su bukvalno nepregledna. Naizgled je svo lokalno stanovništvo umešano ili u proizvodnju ili u preprodaju kanabisa i kokaina, ali niko proizvod ne troši lično – čak ni sam Andre. Njegov je san da jednog dana postane pilot, pa štedi za licencu.

Pogledajte i:

Da li je bilo teško steći njihovo poverenje?
Svakako. Tamo su ljudi opravdano skeptični prema medijima koji ih često predstavljaju kao teroriste, a oni se naravno tako ne osećaju. Potrebno je dosta ubeđivanja da bi te pustili da im priđeš. Kad najzad pristanu, to je obično zato što bi hteli da svet sagleda stvar iz njihove perspektive.

Mnogi od FARC boraca su od detinjstva u organizaciji, pa nisu navikli na kontakt sa zapadnjacima. Najnormalnije pričaju sa puškom u rukama, što naravno menja prirodu svake interakcije.

Da li ti je u nekom trenutku život bio ugrožen?
U Kolumbiji neke regione drži država a neke FARC, ali ima krajeva koji trenutno nisu ni pod čijom kontrolom; prilično je opasno kretati se njima. Ja sam hteo da po drugi put posetim neke lokacije, ali su mi ljudi rekli da to nije moguće jer tamo više ne mogu da mi garantuju bezbednost. Bilo je par mesta gde su nedavno bili ubijani policajci.

Snimao sam i predsednika Kolumbije kao i vođu FARC-a. Ovaj drugi bio je jedan od najtraženijih terorista na svetu, ceo život je proveo u džungli. Svi su njegovi predsednici nasilno skončali, pa je opravdano napet. Radi se o niskom, debelom muškarcu; slikao sam ga sa psom Vinijem, kako puši cigarete. Potpisivanjem mirovnog sporazuma, FARC je postao legitimna partija, ali još su u nekoj vrsti tranzicije iz gerilske organizacije u politički pokret. Kad smo završili sesiju sa liderom, prišao mi je lik iz njegove PR grupe i rekao: „Ne bismo hteli da objavite fotografije sa cigarama – to mu kvari imidž.“ Samo sam se nasmejao. Imajući u vidu sve što FARC radi, pušenje bi trebalo da im je poslednja briga.

Kakav si utisak načelno stekao o FARC?
Imaju izražen osećaj zajedništva. U džungli vode jednostavan život, veruju da se bore za pravdu u svetu. Ne delim njihova verovanja, to sam im otvoreno rekao, ali ne mislim ni da su teroristi. Nije pametno olako osuditi ljude kad pokušavaš da uradiš foto-reportažu. Da dokumentujem živote ISIS boraca, takođe bih morao da se zapitam ko su oni i kako zaista žive, umesto da ih samo otpišem kao teroriste.

Da li te je nešto iznenadilo na ovom putovanju?
Iznenadilo me je to što svi imamo mnogo toga zajedničkog. Sve motivisane, aktivne ljudi pokreću iste stvari. Živeti u ovom ludi svet zahteva sposobnost da se razvije odnos sa praktično svakim, spremnost da se sasluša druga strana. Možda sad zvučim kao neki hipi, ali stvarno nije ti – ja samo ne volim da osuđujem druge. Andre je proizveo tone kokaina, ali ko je za to zaista odgovoran? Proizvođač ili potrošač? Više sam radoznao nego dogmatičan.

Šta misliš, kakva budućnost čeka Kolumbiju?
To je jedna divna, fascinantna zemlja. Snimio sam oca sa dve ćerke na polju marihuane. Rekao mi je: „Droga donosi nasilje, zavisnost, haos, nasilje, naoružane gerilce. Ali da se ne bavim ovim, ne bih morao da platim školske uniforme koje devojčice nose.“ Pokušao je da sadi i druge vrste useva, ali ni od čega se ne može zaraditi dovoljno za život. Planinska infrastruktura je u raspadnom stanju, pa je lakše prevesti do grada kilo kokaina nego kamion pun paradajza. Ljudi u najdubljem siromaštvu skloni su očajničkim odlukama. Ako želimo da promenimo stanje na terenu, trebalo bi prvo rešiti problem siromaštva.

Sledi još nekoliko fotografija iz zbirke We are Indestructible Madsa Nisena .