Ako živite u Srbiji šanse su da radite posao koji mrzite za novac kojim ne možete da priuštite normalan život. Ali ne treba da očajavate - uvek postoji šansa da ćete jednog dana zarađivati velike količine novca (za srpske standarde) i kroz smeh pričati sa društvom o najgorem poslu koji ste radili u životu. I Bred Pit je delio flajere u kostimu pre nego što je postao najseksipilniji glumac u Holivudu.
Reklame
Moguće je da u jednom trenutku radiš u kol centru, a već drugog da brojiš keš na poslu iz snova. Kako bismo vam dokazali da zaista ima nade, pitali smo ljude iz Srbije koji zarađuju minimum 1000 evra mesečno da nam kažu o najgorim stvarima koje su radili za pare. Iako hiljadu evra nije ogromna količina novca, u Srbiji prosečnu platu od 450 evra prima manje od 70 odsto ljudi. Zato hiljadu evra mesečno u našoj tragediji od zemlje ipak predstavlja određen luksuz.Najgori posao koji sam radio je bio sredinom devedesetih, kao letnji posao. Uleteo sam da delim opomene za struju. Prva stvar koja te sačeka je da osim vas par jadnika preko omladinske, nikome ne pada na pamet da deli to van centra grada, jer je gradskog prevoza tada bilo samo u naznakama. Masarikova po tovar i onda Slanci, Veliko Selo, Višnjička banja. Izgubio sam 20 kilograma, dobio sunčanicu i sa 15 godina dobio prve bore, ono što nikada neću zaboraviti je zapravo koga srećeš.Fora sa tim opomenama je bila da ti moraš nekome to da uručiš da bi EPS posle mogao da maltretira, uteruje dugove i seče struju. Ti jednako treba da udenes tu opomenu nekom ratnoprofiterskom manijaku koji je digao kuću na divlje, krade struju i maše pištoljem na tebe, ali isto tako bi trebalo da uručis tu opomenu i nekome ko bi mogao da ti bude baka, živi u šupi i duguje reda velicine 120 dindži. Naravno klinac si i boli te dupe, pa pocepas, ne uručiš, ali na kraju dana ne možeš da se osećaš dobro, boga nema.
Važno mi je da naglasim da se javilo ubedljivo naviše muškaraca u tridesetim. Žene iz Srbije koje zarađuju dobro ili ne žive u Srbiji ili su retke programerke koje su odmah posle fakulteta počele da rade u struci.
Nebojša, 37
Reklame
Najgori posao u struci mnogo vremena kansije mi je bio kada sam uleteo u jednu marketinšku agenciju preko konkursa. Nekome od direktora se dopao portfolio, hteli su malo da obnove tim sa nekim novim i ponude meni posao. Ono što u tom momentu nisam znao je da se cela kreativa zna i da su pokušavali da zaposle nekog svog. Ukratko - prva tri meseca bukvalno ništa nisam radio na poslu, ljudi su bili u fazonu “ni zdravo,” niko mi nije slao mejlove. Posle sam se skonto sa nekim ljudima iz drugih odseka i sve se nekako ispeglalo, pa sam i saznao zašto me je dočekao taj užas. Ali ta tri meseca gde dolaziš i kao niko ti se ni ne javlja je bio pravi pakao. Mislim da nisam bio izdrkani klinac digao bih se treći dan i otisao, sreća pa sam bio u fazonu da se inatim.Sada zarađujem kao kreativna direktoka, ali sam u prošlosti radila manje atraktivne poslove. Rano sam počela da stvaram radne navike, najviše uz tatu. Pa sam verovatno vođena time rano i krenula da radim. U jednom periodu života sam radila u restoranu, od PR-a do poliranja čaša u šanku. Koncept pomenutog restorana je takav da su uniforme zaposlenih kostimi baroknog stila. Do tog trenutka sam odbijala da to obučem, međutim tog dana me je moj tadašnji nadređeni naterao. Dva sata kasnije se na vratima pojavio Džerard Batler, koji je snimao nešto u Beogradu, a kome je trebalo da objasnim da ja u tom trenutku studiram dramaturgiju - kao da je njega to briga. Tako da i danas imam fotografiju tog nemilog događaja, ali ne smem da je pokažem od blama.Radila sam i PR nekoj modnoj agenciji, pa smo jedno veče organizovali žurku za partnere, na žurci u ogromnom prostoru se pojavilo troje ljudi, od kojih je jedan bio lik koji mi se nabacivao i gurnuo mi pare u ruke “da mi se nađe”. Vratila sam mu i krenula sam taksijem kući od honorara koji sam dobila od agencije za to veče, međutim honorar je bio toliko mali da sam imala samo za pola vožnje, pa sam drugu polovinu puta prepešačila po kiši u tri ujutru. Više se im se nikada nisam javila.
Jelena, 31
Reklame
Bilo je tu stvarno raznih situacija, ali opet mislim da je važno imati te fejl poslove, jer često iz njih izvučeš neke bitne poruke, koje će te kasnije često i nesvesno, osnažiti.Trenutno zarađujem više od dve hiljade evra mesečno u IT sektoru i uvek sam radio poslove koje volim osim kada sam imao 19 godina kada sam pokušao da konobarišem u jednom kafiću na keju. To je bio pakao. Previše sam smotan za konobara, jedino što sam bio mlad i lep pa su mi davali bakšiš. Mnogo je stresan posao – stalno moraš da paziš da svi gosti budu zadovoljni i da ne zbrišu pre nego što im naplatiš. Moraš da paziš da ništa ne prospeš pred njima, da pamtiš sve narudžbine, pa siktanje ako te predugo čekaju. To je bilo sve obrnuto od onoga što sam ja hteo da radim.Sada kao menadžer zarađujem nekoliko hiljada evra mesečno, zavisi od količine posla, ali recimo da je između 1,500 i 3,000 standardno. Počeo sam da radim čim sam napunio 18 godina. To su bili sve neki poslovi za klince bez iskustva i fizikalije – stavljao sam robu u magazine uglavnom. To mi je bio kul jer sam bio mlad i značile su mi pare. Do sada sam radio million poslova i bilo je nekih baš dosadnih, ali od loših ima jedan zanimljiv.Otprilike pola godine sam pisao naslove i opise pornića za jedan veliki porno sajt. Pare su bile dobre, ali sam po ceo dan morao da pregledam porniće i da izmišljam “kreativne” naslove. Kada odete na porno sajt i vidite one natpise Hot blond chokes on two huge cocks, ja sam bio lik koji je sa druge strane i piše te stvari. Prijatelji su uvek bili u fazonu da je to najbolji posao na svetu, ali zapravo nije ni blizu dobro kao što možda deluje. Čim sam našao normalan posao za slične pare, prestao sam time da se bavim.
Dejan, 39
Andrej, 35
Reklame