Quantcast
10 pitanja koja ste želeli da postavite

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite aseksualnoj osobi

„Neki mi čak kažu da ne upražnjavam seks zato što niko neće da spava sa mnom.“

Ana Iris Simón

Fotografija: Ana Iris Simón

Maríja ima 28 godina i seks je ne zanima. Ne zato što je nesrećna, traumatizovana, nesigurna, ne zato što se čuva za brak, već zato što je aseksualna.

Oko 1% građana Velike Britanije identifikuju se kao aseksualci – njihova seksualna orijentacija definiše se, široko govoreći, kao seksualna nezainteresovanost za sve druge ljude. Kao tinejdžerka, Marija je shvatila da je muškarci ne zanimaju i iz toga izvukla zaključak da je verovatno gej. Nešto kasnije, shvatila je da je ne privlače ni žene. Nakratko je mislila da je uzrok problem u tome što se rodila u pogrešnom telu, ali ni to nije bio slučaj.

Tek oko 24. Godine, posle ozbiljnog internet istraživanja, naišla na termin koji je adekvatno opisivao njena osećanja. Otkrila je koncept aseksualnosti, a zatim i AVEN (Mrežu aseksualne zastupljenosti i informisanosti) preko kog se povezala sa drugim ljudima koje seks manje-više ne interesuje.

Pričali smo sa Marijom da bismo saznali kako je to biti aseksualno orijentisan u ovom hiperseksualnom svetu.

VICE: Zdravo, Maríja. Šta tačno za tebe znači biti aseksualna osoba?
Maríja: Aseksualne osobe su one koje ne osećaju seksualnu privlačnost, ili je osećaju samo delimično, ili retko. Postoji dosta diverziteta unutar naše zajednice – ima aseksualaca koji se romantično vezuju za druge ljude, osećaju potrebu da dele život sa nekim, samo bez seksa. Ima i gej i trans osoba među nama, naravno. Jedino što nas spaja je akutni manjak potrebe da spavamo sa drugima.

Da li aseksualci ikad upražnjavaju seks, makar preko volje?
Treba razlikovati dve stvari – seksualnu privlačnost i seksualno ponašanje. Privlačnost je impuls koji osetiš u društvu određene osobe ili u određenoj situaciji; ona kod nas ili postoji u ograničenom obliku ili ne postoji uopšte. Ipak, naša tela reaguju na određene stimulanse – znamo šta je uzbuđenje, znamo šta je orgazam. Dakle postoje aseksualci koji upražnjavaju seks, ili zato što im prija da čine zadovoljstvo partneru, ili zato što uprkos manjku želje mogu i sami da ostvare neku vrstu zadovoljstva.

Ima i aseksualnih osoba koji žive u stabilnim vezama zbog pritiska koje društvo nameće. Neki su u braku, neki imaju decu, ali ipak pate jer nikad nisu bili u prilici da objasne partneru kako se zaista osećaju.

Ali ima li odnosa u kom su oba partnera aseksualne prirode?
Naravno. Neki aseksualni ljudi traže partnera kao i svi ostali; romantični ideal usađen je i u nas kao i u sve ostale. Postoji bezbroj načina za dvoje aseksualnih ljudi, ili jednog seksualnog i jednog aseksualno, da ostvare uspešan odnos. Najvažnije od svega je saglasnost i dobra komunikacija – ovo su bitni faktori za uspeh svake veze, ali možda su još bitniji kod nas jer se ne može podrazumevati da su partnera spremna na seks.

Da li aseksualne osobe masturbiraju?
Neke da, neke ne. Ima ljudi koji ne osećaju privlačnost prema drugim osobama ali ipak imaju svoje nagone, koje zadovoljavaju masturbacijom. Aseksualnost se odnosi na atrakciju prema drugima, dok čist libido funkcioniše nezavisno od toga. Kroz AVEN sam upoznala neke ljude koji kažu da su masturbirali tokom ispitnog roka kako bi se opustili, a neke devojke kažu da masturbiraju pre nego što treba da dobiju jer se tako ublažavaju menstrualni bolovi.

Da li gledate pornografiju?
Da, mnogi aseksualci gledaju porno filmove, imaju neke svoje fantazije. Gledanje seksa je praktično deo našeg društva. Recimo, ako gledam film čiji su protagonisti zaljubljeni, ja navijam za to da se do kraja kresnu – iako u privatnom životu uopšte ne vezujem seks sa ljubavlju. Ne znam odakle mi to, ali tako doživljavam film. Dešavalo mi se da me uzbude scene kako u pornografiji tako u standardnoj kinematografiji, ali slične situacije u stvarnom životu kod mene nikad ne izazivaju potrebu za seksom.

Da li društvo drugačije gleda na aseksualne žene nego na aseksualne muškarce?
Gleda. Aseksualne muškarce obično optužuju da nisu dovoljno muževni, ili pretpostave da su potajno gej ali neće da priznaju. Devojkama obično kažu da su lezbejke, frigidne, ili ogorčene.

Kako ljudi reaguju kad im kažeš?
Često misle da se čuvam za brak, što je nešto sasvim drugo. Ljudi koji žive u celibatu osećaju seksualnu privlačnost ali joj odolevaju, dok je mi aseksualci ne osećamo ali niko nam ne brani da upražnjavamo seks. Ljudi su često snishodljivi – neki kažu da će te proći, da ćeš se predomisliti kad naiđeš na onog pravog. Meni su neki čak rekli da seks ne upražnjavam zato što niko neće da spava sa mnom.

Da li ljudi menjaju stav prema tebi kad saznaju koja ti je orijentacija?
Definitivno. Neki počnu da me ignorišu čim čuju da kod mene nemaju šanse, dok drugima to postane fetiš. Jednom se desilo da je jedna pozajmica čula da sam aseksualna i počela da me ispituje o tome. Ja sam odgovarala što sam bolje mogla, ali ona me je onda prekinula i izjavila da me odjednom neizmerno želi. Pre toga nije bilo nikakve seksualne tenzije između nas; tek pošto je shvatila da joj predstavljam izazov, počela je tako da gleda na mene.

Već je dovoljno teško nama koji požudu nikad i nismo osećali, ali mnogo je teže onima koji su je nekad osećali pa prestali. Kad to drugi saznaju, često umisle da poseduju magičnu moć da u nama probude seksualnu želju.

Da li pokušavaš da ostaneš na distanci od drugih ljudi kako im ne bi ostavila pogrešan utisak?
Oko sedamnaeste godine sam po prvi put shvatila da se kod mene požuda ne javlja kao kod većine ljudi, ali u to vreme nisam ni znala šta je to aseksualnost. Znala sam samo da ne želim ni sa kim da spavam, što me je učinilo vrlo hladnom osobom. Izbegavala sam da ljubim i grlim ljude, nisam htela da im intimnošću šaljem pogrešne signale. Mislila sam da će tako početi da nešto očekuju od mene, a ako im to ne pružim, biću kriva što sam ih zavlačila. Ali sa vremenom sam se opametila. Od kako mogu da imenujem svoja osećanja, mnogo sam otvorenija i iskrenija sa ljudima iz svog okruženja.

Da li ti je čudno ovo hiper-seksualizovano društvo u kom svi živimo?
Odrasla sam u njemu pa sam navikla. Kad se osvrnem, sećam se prilika u kojima mi je bilo neprijatno jer nisam znala kako da odreagujem, šta se od mene očekuje. Na primer, jednom smo stajale na nekoj autobuskoj stanici kad su devojke iz mog društva odjednom počele da pričaju o nekoj reklami pored nas – bio je neki tip u gaćama na slici. Shvatila sam da su ga sve one registrovale, samo ja nisam. Čak i danas mi je neobično kad u filmu pravo niotkuda iskrsne scena seksa, bez ikakve veze sa zapletom – ne mogu da ne zastanem i zapitam se u čemu je tu bila poenta.