Razgovarali smo sa ljudima koji su navučeni na kapi za nos

Zbog nekih veštačkih stimulanata koji se mogu naći u kapima za nos, odvikavanje od njih može da bude užasno teško.

|
apr. 17 2018, 5:47am

Sve fotografije su vlasništvo Fejsbuk grupe Adictos al Respibien (oximetazolina)

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Spain

Pre par godina, Rakel*, 22, je bez recepta kupila nazalni sprej koji sadrži jak dekongestiv oksimetazolin – stimulant za koji je znala da potencijalno može da izazove efekat zavisnosti. „Imala sam prijatelja koji ga je uzimao godinama, do te mere da ga je uvek nosio sa sobom u bočici nazalnog spreja“, kaže mi ona. „Kada sam shvatila da sam ga koristila mnogo duže nego što je propisano, ponovo sam otišla u apoteku“.

Rakel je objasnila apotekarki da je koristila sprej svaki dan pred spavanje, zato što se plašila da će iznenada u snu prestati da diše. Povrh toga, koristila je inhalator nekoliko puta dnevno, bez obzira da li joj je nos bio zapušen ili ne. „Apotekarka me je upozorila da ne prestanem odjednom da ga uzimam, već da se polako odvikavam, kombinujući ga sa kapima za nos sa prirodnim dekongestivima“, objašnjava Rakel. „Apotekarka mi je takođe rekla da je moj problem prilično čest, i da ne bi trebalo mnogo da se brinem zbog toga“.

Sve fotografije su vlasništvo Fejsbuk grupe Adictos al Respibien (oximetazolina)

„Kapi za nos funkcionišu tako što stimulišu nervni sistem da protera krv iz tkiva nosa, čime spada otok koji izaziva zapušenje“, kaže mi dr Marina Pačeko. Trenutno olakšanje koje usledi je ono zbog čega se ljudi navuku, kao i zbog činjenice da naš organizam počne da se oslanja na kapi da čine ono što bi inače trebalo da se događa prirodnim putem.

„Što razvijemo veću toleranciju na veštačke stimulante kao što je oksimetazolin, potrebna nam je veća količina za izazivanje istog efekta. I kada prestanete, vaš prirodni odbrambeni sistem je suviše slab da bi sprečio da vam nos ne bude sve vreme zapušen, i ponovo želite olakšanje koje vam pružaju kapi“, dodaje dr Pačeko.

Trebalo je samo uzgred da napomenem da radim na članku o kapima za nos da jedan moj kolega prizna da ima problema sa time da prestane da ih uzima, kao i njegov tata. Oni nisu usamljeni u tome – španska Fejsbuk grupa „ Adictos al Respibien (zavisnici od kapi za nos)“ je na neki način grupa za podršku, sa preko 500 članova koji dele svoja iskustva sa inhaliranjem oksimetazolinom i jedni drugima nude savete o tome kako da prestanu s tim.

„Otvorio sam stranicu pre devet godina, manje-više iz zezanja“, kaže osnivač grupe, David*. Želeo sam da znam da li sam jedina osoba na svetu koja ne može da kontroliše upotrebu kapi za nos. Ali na moje iznenađenje, u danima koji su usledili, mnogo ljudi je počelo da se pridružuje i deli svoje priče. Stranica i dalje ima svoju šaljivu stranu, ali grupa takođe pomaže ljudima da se nose sa svakodnenvim problemima sa svojom zavisnošću koju može da izazove ovo legalno sredstvo“.

Sve fotografije su vlasništvo Fejsbuk grupe Adictos al Respibien (oximetazolina)

Lara*, članica Davidove Fejsbuk grupe, godinama nije izlazila iz kuće bez svog nazalnog spreja. „Bočica mi je postala skoro kao produžetak tela“, priseća se ona. „Znaš da je stvar pošla po zlu kada u tri ujutru odeš u apoteku koja radi 24 sata dnevno, da bi kupila novu. Ili kada si na odmoru u zemlji kao što je Francuska, i nigde ne možeš da nađeš svoje omiljene kapi, i samo želiš da se vratiš kući“.

Da bi sakrila svoju opsednutost od svojih lokalnih apotekara, uvek je išla u drugu apoteku u gradu da bi kupila svoje kapi. Na kraju je pobedila svoju zavisnost, ali i dalje aktivno daje svoj doprinos u zajednici zavisnika od kapi za nos – redovno komentariše i deli svoje savete i trikove koji su njoj pomogli da se toga oslobodi.

Alvaro*, 33, je 13 godina na svaka tri dana trošio po bočicu kapi na bazi oksimetazolina, dok ranije ove godine nije počeo da smanjuje dozu. „Moj tata i ja samo ih sve vreme uzimali“, objašnjava on. „Niko nas nije upozorio da mogu da izazovu toliki efekat zavisnosti“.

Prema Alvaru, njegovi simptomi apstinentske krize uglavnom su uključivali ekstremni osećaj anksioznosti. „Puls bi mi se ubrzao, postao bih nervozan i iziritiran, i lako bih se posvađao sa svojom partnerkom“, kaže on. „To je bio konstantni problem“.

Elena*, 44, je još jedna aktivna članica grupe. Počela je da koristi kapi za nos pre dve godine, ali nedavno je potpuno prestala da ih uzima. „Kada sam prestala da pušim, bila sam anksiozna, ali nivo anksioznosti koje sam osećala kada sam se skidala sa oksimetazolina je bio neuporedivo veći“, priznaje ona. „Svaki dan bez cigareta je izgledao kao pozitivno dostignuće – razlog da budem ponosna na sebe. Ali kod ovoga, jednostavno nisam mogla da dočekam da se dan završi. Ali noću je bilo još gore – stalno sam se brinula da neću biti u stanju da dišem“.



Kristijan je 20 godina uzimao oksimetazolin – kao dete je patio od astme i niza alergija, ali sada ima problema sa hroničnom alergijom na polen. „Zbog tog spreja sam posto preosetljiv na mirise, oči mi nateknu i sve vreme kijam. Ali ne mogu da se bavim sportom bez spreja, a čak i tokom obične šetnje ponekad imam poteškoće da pravilno i opušteno dišem“.


Kristijan, Lara, Alvaro, Elena i David svi imaju različita iskustva sa odvikavanjem. Ali kada sam ih pojedinačno pitala koji savet bi dali nekome ko razmišlja o tome da po prvi put počne da koristi kapi za nos sa oksimetazolinom, svi su odgovorili isto: „Nemoj“.

*Prezimena intervjuisanih nisu navedena radi zaštite njihovih identiteta.

Više na VICE
Vice Channels