Reklame
Droge

Zašto su ovi ljudi uzimali mešavine droga koje su ih skoro ubile

Pitali smo ljude koji su preživeli uzimanje prekomernih doza droge o opasnom trendu mešanja opioida sa depresivima ili stimulantima, sastavnog dela aktuelne velike krize u Americi.

pisao Maia Szalavitz
23 Februar 2018, 6:49am

Leva slika: David Hannah/Getty Images Desna slika: iStock/Getty Images Plus

Dvadesetosmogodišnja Andrea* radi kao balzamerka u jednom luksuznom pogrebnom preduzeću, gde otprilike na svake dve nedelje mora da pripremi telo neke mlade, bele, bogate osobe koja je preminula od prekomerne doze za sahranu ili kremaciju. Ona zna da bi isto tako i sama mogla lako da se nađe na hladnom metalnom stolu: overila je do sada najmanje četiri puta, ispričala mi je, a bolničari su joj rekli da je tokom poslednjeg puta bila “klinički mrtva”.

Sve donedavno, međutim, Andrea nije bila svesna najverovatnijeg uzroka svih tih iskustava bliskog susreta sa smrću. Svaki put kad je morala da bude oživljena, na kraju je shvatila, to se desilo onog dana kad je ubrizgala sebi opioide nedugo nakon što je uzrela jutarnju dozu (legalnih) lekova protiv anksioznosti. Njena priča najbolje ilustruje zašto bi američka tzv. “epidemija prekomernih doza” tačnije mogla da se opiše kao neka vrsta krize “trovanja višestrukim drogama”, i to kriza koja bi morala mnogo bolje da se razume kako bi se spasli životi.

Iako brojke variraju po lokacijama i godinama, visoka proporcija smrti izazvanih uzimanjem prekomerne doze opioida poslednjih godina podrazumevala je ne samo jednu drogu već mnogo njih. Jedan izveštaj CDC-a pokazao je da skoro polovina ovih overavanja širom zemlje podrazumeva uzimanje koktela droga, a u Njujorku, lokalno ministarstvo zdravlja više puta je saopštavalo da je preko 90 odsto uzimanja prekomerne doze sadržavalo mešavinu više droga. U državi Ohajo, u međuvremenu, studija iz 2015. godine pokazala je da je uzrok smrti 73 odsto žrtava prekomerne doze droge bilo povezano sa više od jedne droge — a skoro četvrtina imala je četiri ili više prijavljenih droga.



Sve ovo znači da je od ključne važnosti shvatiti kako dolazi do mešanja droga, zašto to neki ljudi namerno rade i kako ga smanjiti ili ublažiti. U Andreinom slučaju, deo problema bio je neznanje: ona nije bila svesna da njeni prepisani lekovi mogu da reaguju na toliko opasan način u mešavini s ilegalnim drogama, ispričala je ona. Štaviše, uzimanje opioida zajedno sa drugim drogama u klasi “depresiva” izuzetno je opasno.

Depresivi uključuju alkohol, benzodiazepine kao što su ksanaks i klonopin, Z pilule za spavanje i druge droge koje imaju sedativno dejstvo. “Često pričamo o benzodiazepinima, ali ne pričamo dovoljno o alkoholu”, izjavio je Džon Zibel, viši naučnik javnog zdravlja pri RTI Internešenelu, neprofitnoj grupi za istraživanje. “To je važno.” (Da sve bude čudnije, veliki deo istraživanja koja prate uzimanje prekomerne doze opioda ne uvrštavaju alkohol u te podatke.)

Uzeti zajedno sa opioidima, depresivi mogu da imaju sinergističko dejstvo koje usporava disanje — njihova individualna sposobnost da otežaju disanje umnožava se kad se uzmu zajedno, a ne samo dodaje jedna na drugu. Od otprilike 8.500 prekomernih doza povezanih sa benzodiazepinima 2015. godine, otprilike 90 odsto njih podrazumevao je neki opioid.

Ali mešanje opioida sa stimulantima kao što su kokain ili metamfetamin — u narodu poznatije kao "spidbol" — takođe može da vas ubije. Iako njihova sučeljena dejstva na budnost i otkucaje srca ponekad mogu da se potru i čak u nekim slučajevima smanje rizik, u nekim drugim slučajevima ona prosto mogu da preopterete sistem.

Nažalost, sprovedeno je malo istraživanja o motivacijama ljudi koji mešaju droge. U intervjuima sa ljudima kao što su Andrea i onima koji proučavaju nešto što se zove “upotreba poli-droga”, međutim, počinju da se ističu nekoliko važnih problema.

Prvi među njima, kao što je Andrea otkrila na sopstvenoj koži, jeste neznanje. Iako je čula da je mešanje depresiva rizično, nije znala koliko snažno ove supstance, kada se uzmu zajedno, mogu da pojačaju respiratornu depresiju koju svaka od njih izaziva za sebe. “Znala sam da mešam droge, ali najveći deo vremena o tome nisam uopšte razmišljala”, rekla je ona, dodavši da nije bila suicidalna.

“Osećala sam da sam oprezna do određene mere, ali u popriličnom broju slučajeva, neposredno pre nego što bih se ubrizgala, pomislila bih: ‘Znaš, ovo bi moglo da me ubije’ i malo se zabrinula — ali nije mi bilo baš toliko stalo.”

Andrea, odrasla u domaćinstvu koje opisuje kao “u jedan posto vrha”, rekla je da nikad nije bila opuštena po pitanju svog statusa. “Osećala sam da nikad neću moći da se uklopim u taj savršeni život koji bi trebalo da živim, pa ako već ne mogu da postignem taj ekstrem, onda bih mogla da odem u potpuno drugu krajnost i sve sjebem.”

Njeni problemi sa mentalnim zdravljem započeli su rano. U osnovnoj školi je postala toliko depresivna da je odbijala da izađe iz kuće, ispričala je, a već tada je počela da uzima zoloft. Nakon toga je počela da šeta od leka do leka i kroz periode institucionalizacije, uključujući program za koji kaže da je koristio štetne i nasilne taktike. Tokom adolescencije, prisetila se ona, počela je da zloupotrebljava prijateljičine lekove za ADHD. U dvadesetim godinama otkrila je opioide, kokain i kristal met.

Čak i uz nedovoljno podataka o upotrebi poli-droga, znamo da je za korisnike opioida mešanje droga pre pravilo nego izuzetak. I iako su traume iz detinjstva i odranije postojeća mentalna bolest sveprisutni među ljudima sa zavisnošću uopšte, još su prisutniji ovde.

Na primer, studije pokazuju da 75 odsto ljudi sa zavisnošću od heroina ima još neku mentalnu bolest, sa punih 50 odsto njih koji pokazuju psihijatrijske probleme pre svoje 16. godine i do polovine njih koja ispunjava kriterijume za post-traumatični stresni poremećaj (PTSP). Najmanje polovina bila je zlostavljana ili zapostavljana u dečjem uzrastu, sa posebno visokim stepenom seksualnog zlostavljanja, kao i drugih traumatičnih iskustava: istraživači su opisali tipično iskustvo kao “uništeno detinjstvo”.

Elizabet Briko, koja je pisala za TONIC i za sobom sada ima pet godina lečenja, potiče sa suprotnog kraja ekonomskog spektra od Andree. Njena samohrana majka bila je izbeglica sa Kube. Sa 15 godina, ispričala je Briko, uzimala je metamfetamin sa partnerom koji ju je zlostavljao, čovekom sa kim je zatrudnela i koji ju je redovno davio toliko snažno da je doživljavala epileptične napade.

“Nakon toga sam imala PTSP”, rekla je ona, opisujući kako je otkrila da opioidi naizgled ublažavaju njene simptome. “Radili su mi nešto što ništa pre nije uspevalo. Osećala sam se bolje i bila sam sposobna da radim razne stvari”, dodala je ona govoreći o svojoj upotrebi opioida posle PTSP-a. Ali, da bi “pojačala rad”, rekla je Briko, često je u mešavinu dodavala ksanakas ili klonopin. Od kombinacije “bi joj se sve zacrnelo ili samo nestalo, što je i želela.”

To je najopasnija vrsta upotrebe nekoliko droga istovremeno — kada je cilj da se pomrači svest, makar i privremeno. Iako je Briko ispričala da je povremeno želela da umre, njen cilj uglavnom je bio bekstvo. “Da nestanem nakratko delovalo mi je kao sjajna ideja”, rekla je ona.

Tridesetšestogodišnji Džejms Bruer iz Kemptona, u Kentakiju, takođe je mešao opioide, metamfetamine i benzodiazepine. On je otvoreno rekao da je i sam tražio “zaborav”. Dodao je: “Nisam svesno pokušavao da se ubijem. Samo nisam želeo da živim ovaj život.”

Ali je prestao da meša ksanaks i opioide nakon što su njegovi prijatelji počeli da umiru upravo od te mešavine u toaletima na parkiralištima i benzinskim pumpama u njegovoj zajednici. U ruralnim oblastima u kojima živi, nastavio je on, “nekih 13 ljudi koje znam umrlo je od overavanja.” On se sada leči već tri godine.

Čini se da je ovde u igri i nekoliko dodatnih motivacija za mešanje droga, od kojih je jedna uzimanje drugih droga kako bi se produžilo dejstvo opioida u nadi da će se izbeći apstinentska kriza. Robert*, koji ima 40 godina i živi u Nju Džerziju, uzimao je benzodiazepine i alkohol kako bi smanjio uzimanje opioida, prisetio se on. “Nisam želeo da uzimam tolike količine”, rekao mi je on, dodajući da su njegove prekomerne doze počele kad nije više mogao ilegalno da dođe do opioida koji se izdaju na recept, a na sceni su se pojavili lažnjaci — u kojima je verovatno bilo fentanila. (On je sada šest meseci čist od opioida.)

Iako je “spidbol” oduvek bio čest među teškim korisnicima opioida (i ja sam u prošlosti bila veliki ljubitelj), aktuelni trend mešanja opioida sa stimulantima bar delimično izazvan je eksplozijom fentanila. Napomenuvši da potonji imaju toliko jako sedativno dejstvo da se koriste kao anestetici, Zibel je rekao: “Sve više ljudi govori da koristi stimulante samo da bi ostalo budno” umesto da želi mešani rad kombinacije.

Uznemirujuće, taj isti impuls mogao bi da bude deo razloga zašto su overavanja od meta i koke (i sama njihova upotreba) skočili toliko naglo poslednjih godina. Smrti od overavanja uključujući kokain i opioide porasle su više nego tri puta između 2000. i 2015. godine — ali kokainske smrti bez učešća opioida zapravo su u opadanju.

Ipak, i dalje mnogo toga ostaje nepoznato po pitanju toga na koji način fentanili preoblikuju ilegalno tržište opioida i koji bi odnos mešavina prekomerne doze koje sadrže ove droge bio smrtonosan čak i kad bi se fentanil uzimao sam za sebe.

Na Roud Ajlendu, na primer, manje od trećine prekomernih doza sadrži mešavine, prema Trejsi Grin, vanrednoj profesorki hitne medicine na Univerzitetu u Bostonu. To je pad sa skoro 40 odsto, rekla je ona, zbog činjenice da je “fentanil sam za sebe smrtononosniji”.

Grin je poslednjih nekoliko godina sprovodila istraživanje anketirajući preko 300 korisnika droga u tri različite države o njihovim omiljenim drogama. “75 odsto ne voli niti traži fentanil”, rekla mi je ona. Međutim, neki su rekli da ga ipak uzimaju zato što ga dileri prodaju jeftinije od supstanci koje su označili kao heroin. U njenim intervjuima takođe je primećen trend da ljudi dodaju koku ili met uz fentanil kako bi ostali budni, funkcionisali i sakupili novac za sledeći fiks.

U ovoj složenoj i ubrzanoj krizi, bolje razumevanje razloga zašto se ljudi upuštaju u najrizičnije ponašanje ključno je za spasavanje života. Iako neki ljudi svesno uzimaju smrtonosnije mešavine kako bi pomutili sebi svest, mnogi drugi čini se da to rade zato što nisu svesni opasnosti, zato što žele da uštede novac ili da preduprede preteranu sedaciju.

Da bismo pomogli, moramo da se organizujemo i adresujemo svaku od ovih motivacija — i pružimo podršku ljudima koji često traže olakšanje, a ne smrt.

“Tek sam kad sam se probudila na to da mi bolničari govore: ’Bila si mrtva’, shvatila da mi je stalo do toga da živim”, rekla je Andrea, koja je nedavno počela da uzima lek protiv zavisnosti naltrekson (Vivitrol).

*Neka prezimena nisu objavljena kako bi se zaštitili identiteti ljudi koji su na lečenju.

Pratite Maju Salavic na Tviteru.