Ko nadzire nadzirače u Srbiji

Naporan je poslanički rad u Narodnoj skupštini, svakako. Još napornije je raspravljati, često o onom o čemu mnogi i među njima, a i nama, građanima koje oni predstavljaju, ne znaju skoro pa ništa. Pa se tako često važne teme otegnu do besvesti, a neke, još i važnije, zbrzaju za jedan dan.

Izbor novog Zaštitnika građana smo čekali skoro šest meseci - što i nije rekord, ako se prisetimo odiseje u biranju novog tužioca za ratne zločine - posle ostavke Saše Jankovića, dvomandantnog ombudsmana Srbije koja je usledila nakon njegove odluke da učestvuje u predsedničkoj trci. Optimisti bi rekli da je skupštinsko otezanje moglo da znači da vršilac dužnosti zaštitnika Miloš Janković i njegova ekipa dobro obavljaju posao zaštite građana i njihovih prava, pa se vlasti, ophrvane mnoštvom važnih odluka koje treba da donesu, bave onim što je po život Srbije hitnije. Ali nema baš mogo optimista u Srbiji, ako je suditi po nečemu što se zove Happy Planet Index, koji, između ostalog, meri i stepen optimizma stanovnika naše planete, i 2016. godine nas je postavilo na 52. mesto.

Uostalom, i izjave i nastupi predstavnika vladajuće partije, pobili su ovu optimističnu teoriju. I više od toga: perjanica poslaničkog skluba SNS-a Aleksandar Martinović vrlo je plastično objasnio šta je, u stvari, posao Zaštitnika građana:

"Sudija može da donese pravosnažnu sudsku odluku koja će da zaštiti prava gradjana, a zaštitnik građana je tigar bez zuba, može da piše preporuke", rekao je Martinović tokom skupštinske rasprave.

Još jedan ekser u optimističnu teoriju zakucao je i poslanik-kolumnista Vladimir Đukanović, rekavši da veruje "da će novi zaštitnik raditi sve suprotno" od prethodnika i njegovog tima.

"Lično ću ga zamoliti da rasformira ceo kabinet ovog bivšeg zaštitnika i da onda počne lepo da radi, rekao je Đukanović za Insajder.net.

O Zoranu Pašaliću, novom Zaštitniku, ne zna se previše, sem za opoziciju diskutabilne dužine studiranja Pravog fakulteta, i suvoparnih biografskih detalja. Transparentnost Srbija, nevladina organizacija usmerena na borbu protiv korupcije u zemlji, kaže da je imala "dobru saradnju sa Pašalićem dok je bio na čelu Višeg prekršajnog suda, odnosno Prekršajnog apelacionog suda."

"Nadamo se da će g. Pašalić novu funkciju dobro obavljati, iako mu u tome otežavajuću okolnost predstavljaju neargumentovane optužbe poslanika koji su ga predložili i izabrali, iznete na račun prethodnog ombudsmana", kažu u saopštenju.

U senci izbora Zaštitnika ostala je priča o (ne)izboru svih predloženih članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije - nije teško pogoditi da su izabrani kandidati koje su predložili predstavnici države, ali ne i onaj koga su predložila dva novinarska Udruženja. Takođe, članovi saveta Agencije su upoznati sa predlozima vlasti isto kada i mi, građani,

Imali su poslanici svašta da kažu i tokom ove rasprave, doduše, značajno manje lično i teatralno nego u priči o funkciji zaštitnika građana i ličnosti njegovog prethodnika. O delu, to jest o izveštajima kancelarije za prethodne tri godine, skupština nije nikada razgovarala, iako je na to obavezuje zakon. Teško da će i najveći optimisti naći opravdanje za takve poteze predstavničkog doma svih građana Srbije, a još manje za očigledan odnos vlasti prema institucijama koje bi trebalo da ih štite.

Institucija zaštitnika građana koja, nasuprot izjavama predsednika Aleksandra Vučića, postoji u skoro svim zemljama sveta, zadužena je da ih, kako samo ime kaže, "zaštiti od neodgovornosti ili neznanja organa javne vlasti, ali i da državnim organima ukaže na moguće greške ili nepravilnosti koje bi trebalo da isprave."

Kao i Agencija za korupciju - pošast na koju nisu imune i mnogo savršenije državne tvorevine od Srbije. Koja je, i u Srbiji, prepoznata kao jedna od rak-rana svih delova društva. Kojoj često i sami nesvesno doprinosimo pokušajima da ispregovaramo nepisanje saobraćajne kazne ili bolji tretman kod lekara. I čiji članovi moraju da budu glasni i nezaustavljivi u ukazivanju na taj virus, sa koje god strane dolazi.

I zato nema mesta optimizmu. Ako su prethodni dani skupštinskih rasprava pokazatelji odnosa države i vlasti prema retkim samostalnim telima čiji je jedini cilj zaštita građana i nadzor nad onim što servisi građana čine, nije teško zaključiti da su uloge nadzirača u Srbiji u potpunosti zamenjenje.

Još na VICE.com

Istraživanje pokazuje da je korupcija u Srbiji stil života

Adio, Politiko, gde god da si

Šta će nam ostati od Zaštitnika građana posle Saše Jankovića