Quantcast
LGBTQ

Gde je granica između trans zastupljenosti i medijskog senzacionalizma?

Na naslovnoj strani julskog izdanja Glamour Spain pojavila se Andreja Pejić bez ikakvog pomena njenog rodnog identiteta. Da li je to korak unapred?

Eric Sasson

Eric Sasson

Andreja Pejic, Glamour Españ

Ovog jula Andreja Pejić, transrodna manekenka iz Jugoslavije odnosno Australije, imala je dvostruku premijeru. Prva je sve češća među vodećim časopisima u modnoj industriji: Pejić će biti na naslovnoj srpskog Harper's Bazaar izdanja kao prvi trans model.

Drugi presedan se dotiče uzavrele rasprave unutar trans zajednice na temu medijske zastupljenosti: pojava Andreje Pejić u Glamour Spain neće biti praćena bilo kakvim referencama na njen polni identitet – zovu je samo La Balleza Valiente, hrabra lepotica.

Sama Pejić pozdravila je ovu odluku: „Želim da čestitam Glamuru što se nisu osetili obaveznim da pomenu moj pol ili moje operacije na naslovnoj strani kako bi prodali što više primeraka", pisala je na Instagramu.

Imajući u vidu dugu i mučnu istoriju trans senzacionalizma u medijima, i čest redakcijski običaj da se sama individua zanemaruje u korist njenog rodnog identiteta, suptilan pristup za koji su se u Glamour Spain odlučili deluje kao dobrodošla novina. I kad nije u pitanju prvi trans model na naslovnoj strani, modni časopisi često koriste priliku da istaknu njihov identitet.

Ali evo paradoksa: da bi se transrodne osobe tretirale „kao i svi ostali", potrebno je manje pažnje posvetiti činjenici da su transrodne, i to u vreme kada je naizgled važnije nego ikad da one budu zastupljene u javnosti, da se obezbedi glas i moć zajednici koju mnogi još uvek pogrešno shvataju, demonizuju, i ismevaju gotovo svakodnevno.

Pronaći pravu ravnotežu između ravnopravnosti i zastupljenosti problem je za gotovo svaku trans javnu ličnost. Dok šira LGBTQ zajednica muku muči sa dijalektikom asimilacije i otporom mejnstrim vrednostima, naslovne strana Pejićeve služi kao obeležje za napredak koji je trans zajednica ostvarila tokom poslednje tri godine.

Brojne istaknute javne ličnosti trans identiteta podržale su Andreju Pejić i „Glamur", jer u ovome vide korak unapred.

„Brendovi ne bi trebalo da uvek u prvi plan gurnu naš rod, već naš talenat", kaže model Đina Rosero. „Andreja je oduvek veoma otvoreno pričala o svom procesu. To što je Glamur nju izabrao ne konkretno zbog trans identiteta ne znači da je ona manje trans. Svet već zna ko je ona."

Pepermint se slaže. „Iako je važno istaći dokle su stigli pioniri LBGTQ pokreta, možda je najveća revolucija danas u tome da nas društvo prihvati kao i sve druge", kaže ona. „Pejić se tretira kao svaka duga prelepa manekenka sa naslovne strane, znači krećemo se u dobrom pravcu."

Sama Pejić kaže da nije bila umešana u donošenje ove odluke. „Ja sam o svom iskustvu uvek otvoreno pričala, sasvim sam spremna da to istaknem", kaže ona. „Ali kad se izabere model za naslovnu stranu, ne napiše se usput kojoj rasi ona pripada, ne ističu se lični detalji. Ja prosto mislim da, ako sam dobra u svom poslu, mogu sama po sebi da ponudim kvalitetnu sliku kao i bilo koji drugi uspešan model."



„Ali nismo još stigli do tačke gde bih im otvoreno rekla da to ne rade", dodaje ona. „Mislim da se ta vrsta napretka ne može nametnuti ljudima – možemo samo da se nadamo da će s vremenom doći. Zato me je prijatno iznenadilo kad sam videla sliku i izguglala prevod naslova – Hrabra lepotica? Rekla sam sebi da mi je to OK."

„Lep je osećaj kad se dobije priznanje kako za rad tako i za autentičnost bića", kaže Majla Džem. „Sa svih strana su etikete i kutije, nekad nam prosto prija kad nas neko doživi iz perspektive koja odražava verziju nas koja nama odgovara. Većina trans žena, rekla bih, želela bi da ih ljudi doživljavaju samo kao žene, bez trans prefiksa."

Ejdan Ki takođe misli da je naslovna strana Andreje Pejić znak da se mediji, a možda i čitavo društvo, kreću u pravom smeru. „Svetlo na kraju dugog tunela kaže nam da najzad možemo da krenemo dalje, da prihvatimo da smo samo ljudi koji žive svoje živote". On dodaje da već postoje težnje unutar trans zajednice da se „ublaži senzacionalizam koji već dugo postoji u javnosti."

Ipak, upravo taj senzacionalizam na temu trans pitanja i osoba možda je razlog zbog kog su aktivizam i prisustvo u medijima danas potrebni više nego ikada. Prošle godine zabeležena je rekordna količina nasilja upućenog ka transrodnim osobama. Trans zajednica suočava se sa alarmantno visokom stopom samoubistava i siromaštva, posebno u preseku sa etničkim manjinama. Takođe je viša i stopa nasilja unutar intimnih veza, kao i diskriminacija u kazneno-popravnom sistemu. Povrh svega, tu je i Trampova administracija.

Ali vredi istaći da postoje različita lica aktivizma, da nije svako podoban kao politički glasnogovornik. „Zaista je teško zastupati čitavu zajednicu", kaže Ki. „Svi mi koji smo prošli kroz tranziciju znamo koliko je nezgodno naći svoje mesto u trenutku u kom se otvaraš prema javnosti. Sve se to uči u hodu. Učimo da ne projektujemo svoja iskustva na celu trans zajednicu. Svi se mi toliko razlikujemo, ne biste sigurno tražili od jednog prosečnog čoveka da zastupa i predstavlja čitav ljudski rod."

Ki kaže da želi jače (i raznovrsnije) medijsko prisustvo, ali naglašava da je uloga aktiviste „odluka doneta na individualnom nivou, jako je važno poštovati tu odluku. Ja bih voleo da kao trans osoba imam izbor, a mnogi od nas ga nemaju već ih okolnosti
primoraju na aktivizam."

Nadajmo se da naslovna strana „Glamura" predstavlja svet u kom je svaka trans osoba slobodna da izabere aktivizam ili individualnost, da se izrazi onako kako joj odgovara, da odluči kakvu interakciju sa svetom želi. Kad bi to bio slučaj, ne bi bilo sumnje u to da li je u pitanju znak napretka.

„Asimilacija je suštinski deo opšteg poimanja identiteta", kaže Džem. „Ja verujem u to da treba da slavim autentični ženski duh koji sam oduvek nosila u sebi, i da dozvolim drugima da sami izaberu svoj put. Neka budu ono što jesu! Samo slušajte svoje srce, i volite ono što radite."

Ja ne predstavljam celu zajednicu, predstavljam samo sebe," kaže Pejić. Nisam aktivista, nisam političar, ja sam model. Politički sam aktivna kao građanin sveta, ali ne želim da se konkretno bavim politikom. Što se mene tiče, jednakost i jednaka prava daleko su važniji od osećanja posebnosti. Još nismo stigli do jednakog poštovanja, prava, prilika. To bih volela da promovišem, to da vidim oko sebe."

Još na VICE.com:

Divni portreti trans ljudi

Kako je biti gej Rom u Srbiji

Deci kvir roditelja nije lako