Teo za VICE: Klipersi su tim po mojoj meri

Miloš Teodosić i NBA. Ova dva pojma su dugo u spoju kopkala domaće ljubitelje košarke, koji su se manje-više svako leto pitali - hoće li startni plejmejker srpske reprezentacije ikada zaigrati u najjačoj ligi sveta? Kako bi to izgledalo kada bi se Teo, poznat po svojim lucidnim dodavanjima i naletima kreativne košarkaške energije, ubacio u surovi grajnd od 82 utakmice plus plej-of? Da li on može da izdrži sve to? Ili će možda, kao Dejan Bodiroga, ceo svoj igrački vek provesti na starom kontinentu? Ah, pitanjima nikad kraja, a ni odgovori nešto ne stižu.

E pa, u narednoj sezoni svi će imati priliku da se i lično uvere kako će to izgledati, budući da je Teodosić pre neki dan stavio paraf na dvogodišnji ugovor sa Los Anđeles Klipersima. Milošev odlazak u Ameriku malo nas je vratio u neko starije vreme, dok još nismo izvozili "sirovine" u NBA, već isključivo preko Atlantika slali samo naše najkvalitetnije "proizvode" koji su u Evropi osvojili sve što se osvojiti može. Tako je i talentovani Valjevac prvo lepo pokorio više nacionalnih i regionalnih prvenstava, prošle godinu i Evroligu, i prostim jezikom govoreći - okrenuo igricu i rešio da proba na težem nivou.

Teo u plavo-belu polovinu Holivuda stiže u izuzetnom momentu. Dugogodišnji plejmejker "jedrenjaka" (jednom je, inače, jedan domaći portal preveo "klipers" kao "makazice" - nasmejao sam se od samog podsećanja na ovo) i jedan od simbola franšize Kris Pol trejdovan je u Hjuston, što je otvorilo veliku rupu na mestu organizatora igre. Iako se dugo spekulisalo da će Teodosić prvo pojačati Bruklin, pa zatim i Jutu, Čikago ili Majami, popularni "Klipsi" su ovom transakcijom nehotično (ili možda ne?) došli u pol poziciju za Milošev potpis.

Srpski plejmejker je ionako dugo pričao da on u NBA ne želi da ode tek tako samo da bi otišao, već će se na taj korak odlučiti tek kada se steknu svi neophodni uslovi da on u američkoj košarci ostavi i neki opipljiviji trag. Uslovi su se, eto, i stvorili, i ostalo je što bi rekli istorija.

Da bismo saznali nešto o više o tome kako je i zašto Teo odlučio da konačno pređe "preko bare", uputili smo se ka Srebrnom Jezeru, gde je u toku drugo izdanje "Teo4" letnjeg košarkaškog kampa za dečake i devojčice. Nakon popodnevnog treninga, na terene je sveže iz Kalifornije stigao i zaštitni znak kampa lično i iskoristio lepo vreme da zajedno uz kolegu iz reprezentacije Stefana Birčevića malo "opika" basket sa decom. Višečasovni let i "džet leg" kao da uopšte nisu uticali na novog organizatora igre Klipersa, koji je ne samo stigao da se izigra sa polaznicima kampa, već je i dobrih pola sata (ako ne i više!) nakon treninga revnosno potpisivao majce, dresove, sveske i ko zna šta još i slikao se sa svojim fanovima.

Kada su zadovoljni momci i devojke krenuli nazad put svojih soba, došlo je i naših "pet minuta", pa smo tako seli na tribine obližnjeg terena i malo porazgovarali sa Teodosićem o njegovom novom izazovu u karijeri, i još ponečemu.

VICE Srbija : Miloše, kako si se na kraju odlučio da odeš u NBA? Kada si to "prelomio" u sebi?

Miloš Teodosić : Pa, nekih poslednjih godinu-dve sam zaista razmišljao da odem u Ameriku. Ali, ponoviću, nisam hteo da to bude po svaku cenu. Pažljivo sam birao i izabrao klub koji mislim da je najbolji za mene, i gde mislim da ću najbolje uspeti da se uklopim i tako brzo adaptiram na američku košarku.

Izbor kluba je pomalo iznenađujući, zar ne.

Pa znaš kako, jedan trejd promeni celu filozofiju kluba ponekad.

Što se ovde i desilo.

Jeste, da. Kada su se Klipersi pojavili sa ponudom, odmah je bilo jasno da je to tim koji je sklopljen onako po mojoj meri. Veruj mi, nije bilo nimalo teško da se odlučim za njih.

Trejd koji spominjemo je u kontra smeru doveo između ostalih i tvog bivšeg saigrača iz Olimpijakosa Patrika Beverlija, koji je za američke medije rekao neke jako lepe stvari o tebi. Uopšte, retko kada je dolazak jednog evropskog igrača podigao ovoliko "prašine" u Americi. Osećaš li možda već neki pritisak?

Pa ne, ne osećam pritisak, niti razmišljam trenutno o tome. Možda kada faktički odem tamo, ali sada ne. Nema potrebe za time.

Imaćeš priliku da sarađuješ sa "Dokom" Riversom, koji je dugo godina igrao plejmejkera u NBA.

Oh, mislim da ću se dobro uklopiti u njegove planove. Ono malo što smo razgovarali za sada, deluje da ćemo izuzetno sarađivati.

Uopšte, ekipa je baš dobro sklopljena. U bekovskoj liniji tu je već spominjani Beverli, izuzetno dobar defanzivac, tu je i Ostin Rivers, takođe dobar odbrambeni igrač i izuzetan atleta. Sa obojicom mogu da igram u paru - Doku neće biti problem da to poslaže na pravi način.

Pomenuli smo bekove, ali glavne zvezde Klipersa su ipak visoki igrači. Blejk Grifin je u poslednje vreme zbog povreda malo ograničio spektakl-element u igri, međutim, jedan NBA kolumnista je nakon tvog dolaska tvitovao "LOB CITY IS BACK".

Ha! Nisam to ispratio. Sigurno će moja adaptacija na NBA košarku biti umnogome lakša zbog Blejka i DeAndrea Džordana, to su sjajni igrači. Pravo ti kažem, jedva čekam sledeću sezonu da i sam vidim kako će to funkcionisati.

NBA kamp počinje negde krajem septembra, nova sezona sredinom oktobra. Misliš li da imaš dovoljno vremena da se upoznaš sa novim saigračima?

Sasvim dovoljno vremena. Ja idem u Los Anđeles odmah posle Evrobasketa, biće dovoljno vremena za uigravanje.

Kad već spominjemo Evrobasket, odavno nismo bili u prvoj grupi favorita kao ove godine.

Zaista, posle stvarno dugo godina idemo na prvenstvo kao jedan od favorita, ali mislim da bi uzimanje jedne od tri medalja bio uspeh sam po sebi. Štaviše, to treba da nam bude prvi cilj. Kao i uvek, treba da gledamo našu igru, da se koncentrišemo na sebe, odradimo pripreme kako treba i verujem da rezultati neće izostati.

Kviz pitanje za kraj - koji igrač LA Klipersa je svojevremeno osvojio ol-star takmičenje u zakucavanju tako što je "poleteo" sa linije slobodnih bacanja? Pazi, nije Blejk Grifin.

Nije Blejk, nije, on je skočio preko auta. Uf…(razmišlja)…Brent Beri.

Tačan odgovor! Miloše, puno sreće na Evrobasketu i u svojoj "ruki" sezoni.

Pogledajte i VICE film: Uzeo si trofej Paspalje