Razgovarali smo sa Fjučrovim ličnim fotografom o životu u Atlanti

Prvobitno objavljeno na Noisey.

Pre nego što je pokrivanje lica postalo automatska reakcija kad u vas upere foto-aparat sa telefona (ili redovna pojava u Elen ) i pre nego što se kad se pomene Atlanta sve češće mislilo na ‘Atlantu’ Danijela Glovera, Entoni Hilijard doselio se u ovaj grad želeći samo da pobegne iz rodnog Njujorka. Ali nakon što se latio foto-aparata i skromno počeo da slika uličnu modu, ovaj fotograf bio je uvučen u trep scenu Atlante kroz niz toliko neobično srećnih susreta i okolnosti da bi verovatno trebalo da se pretvori u tritment za još jedan pilot TV serije.

“Bio je to potpuno novi svet u koji sam uvučen”, lenjim glasom objašnjava Hilijard preko telefona dok traži parking. “Postoji brend ulične odeće po imenu Cease & Desist čije se sedište nalazi u Atlanti. Oni su mi praktično pružili prvu veliku šansu, a to je bio brend koji je Fjučr u velikoj meri podržavao.” Kad se Fjučrovom timu dopalo ono što su videli na Hilijardovim reklamnim fotografijama, pozvali su ga da se pridruži na Fjučrovoj prvoj turneji. “Fjučru je jako važna odeća — on voli nove krpice, on voli fine krpice. To što je uvideo da mogu lepo da dočaram modni momenat na slikama olakšalo je moj prelazak da radim za njega.”

Bilo je to iskustvo koje je pripremilo teren da Hilijard postane Fjučrov glavni fotograf i sve to nakon što je tek počeo da se bavi fotografijom tri godine ranije. Ali uprkos njegovom prvobitnom poznavanju trep muzike, Hilijardove oči su se otvorile za širu scenu koja stoji iza te muzike, a on je i dan-danas ponekad zatečen reperovim načinom života. Ta iskrena fascinacija i radoznalost onim što motiviše njegov izgled, ekscese i stremljenja trep zvezde mogu jasno da se vide na svakoj njegovoj strpljivo postavljenoj slici. Sakupljene zajedno, ove fotografije čine mali vizuelni dokumentarni zapis života u 'kockarskom Holivudu' Atlante.

I tako smo zamolili fotografa da nas sprovede kroz svoje radove i ispriča nam neke anegdote iz vremena koje je proveo na jednoj od najupečatljivijih muzičkih scena danas.

“Ova fotografija snimljena je u ’Blu Flejmsu’ u Atlanti. Neću reći da se vidi da je Fjučr ovde rođen, ali on ovo radi svaki dan, čoveče, za njega to nije ništa. Biti blizinu toga bilo je fascinantno. Neko tu baci na desetine hiljada dolara, to je moja celokupna stipendija za koledž. Fjučr je događaj. On animira svakoga na ulicama Atlante, to je ludilo, ljudi ga apsolutno obožavaju i ugledaju se na njega. Sve je tamo bio momenat, sve je bila uspomena. To je vredelo videti, zaista jeste.”

“Slušajte me, te striptizete su prave sportistkinje. One moraju sve vreme da treniraju zato što je ona tamo gore provela najmanje tri minuta. Besplatno je za svakoga kad Fjučr baca okolo novac. Ako se nađete blizu njega, dobićete možda deset hiljada dolara. Moj utisak je da kad ste ostvarili uspeh iz krajnjeg siromaštva, onda želite da pokažete da imate nešto, a nema boljeg načina da to uradite nego u striptiz klubu. Ne možete da vidite šta je iza mene, ali iza mene je tu bilo možda tridesetak ljudi i ja se samo utopim u masu, ne trudim se da uvek budem tik ispred Fjučra zato što se tu ne krije uvek najbolja slika. Želim da dočaram čitavu scenu naspram gomile portreta umetnika i tome slično. Oni predstavljaju svoj kraj, želim da mogu to da prikažem. Fjučr nije tip osobe koji voli fotografije samo sebe. On voli kad uhvatim sve te ljude, te fotke su mu omiljene.”

“To je bilo prvi put da sam video milion dolara u gotovini i Fjučr ih je doneo do studija samo da bi napravio malo atmosfere. Samo da bi mogao da kaže u numeri koju je snimio da ima ‘milion dolara u studiju’. Pojavio se sa torbom punom novca i to što vidite ovde nije ceo milion, novac je sakupljen na načine koje još nisam video. Iskreno nemam pojma kako uje opšte moguće sakupiti milion dolara u kešu. Znam da bi bio težak zadatak izvaditi ga iz banke, ne možete samo da uđete i kažete: ‘dajte mi milion dolara u gotovini.’ Mislim da to ne funkcioniše tako.“

“Ova fotka zapravo je snimljena na turneji. Upravo sam sreo dotičnu damu po prvi put, Fjučr i ona se znaju već neko vreme. On je zapravo poslao avion po nju da bi mu napravila frizuru. Fjučr ne pušta bilo koga u svoju blizinu i ne dozvoljava ljudima da ga slikaju kako mu sređuju frizuru. To je jedan intiman trenutak, čoveče, naročito sa njegovim loknama, to je njegova kruna. Dakle, to što mi se ukazala prilika da ga slikam dok mu sređuju krunu, to je bila velika stvar. Nema svako pristup takvoj fotki. Fjučr je takođe čovek koga je veoma teško pročitati tako da se ponekad osećam kao da možda ne treba da uslikam neku fotografiju, ali onda to ipak uradim i pošaljem mu je kasnije toga dana i on bude u fazonu: 'oh da, ovo je jako'."

“Uhvatio sam ovaj trenutak zato što sam smatrao da dočarava suštinu jednog striptiz kluba; suština je u novcu i načinu na koji su novčanice zgužvane u njenoj ruci, to pokazuje sav haos. Pokazuje kakvim sve trikovima moraju da se služe da bi došle do tog novca. Kad pričam sa drugarima o odlasku u striptiz klubove, oni kažu da bace dve stotine, tri stotine dolara, ali sećam se da sam video kako Fjučr bukvalno baca trideset hiljada dolara za jednu noć. To je, dakle, jedno ultimativno iskustvo. Ne mogu više da idem u striptiz klubove sa prijateljima, to je postalo isuviše dosadno.”

“Ovo su svi ti ljudi sa kojima sam bio na Fjučrovoj turneji kako se provode. Kladili smo se na skok šut — Fjučrov skok šut je, uzgred, sigurna lova. Ali da, oni vole da se kockaju, bilo da je to NBA 2K, velika lova, to je samo još jedan način da pokažu da imaju para. Ništa ne može da se meri s tim kad se nalazite u tom krugu i imate deset svežnjeva u ruci dok vas drugi gledaju u fazonu: “Želim to. Pokušaću da ti uzmem te pare.”

“Ovo je bio fazon foto-sesije za portfolio, mnogi ti reperi žele da budu fotografisani kao za editorijale, to je sada u trendu. Ranije je repere bilo baš briga za tako nešto, ali za ove današnje repere definitivno postaje norma da se fotografišu u drugačijem svetlu. Oni vole da budu fotografisani u nekom lepom okruženju. Ovo nije to jer drži pušku na ramenu. U stvarnosti, ta puška nije čak ni bila tu za slikanje, već samo za zaštitu, ali to je samo jedna od mojih omiljenih fotografija, zato što pokazuje šta se dešavalo iza scene dok smo slikali. Ne volim da razmišljam o tome šta bi moglo da se desi, ali, iskreno, nikad se nisam osećao neprijatno ni u jednoj situaciji. Primećujem da kad sam ja u blizini, oni ulažu dodatan napor da se ja osećam opušteno u svim oblastima, jer žele da budem u stanju da proizvedem svoj najbolji mogući rad.”

“Za mnoge likove koji repuju, ovo je jedan od načina da se opuste, kad sednu na taj motor, to je za njih jedan sasvim drugi svet. Ovo konkretno je sa snimanja video spota, ali za njih je to svakodnevna stvar, imate čitavu zajednicu, drže se zajedno, ne izlaze da bi tražili nevolju. Oni samo uživaju da voze motore. Panduri to vide kao izazivanje nevolje, ali uopšte nije tako, ovi ljudi ne povređuju nikoga dok voze motore. Panduri se samo ponašaju kao kreteni. Motociklistički život u Njujorku je trideset puta luđi od onog u Atlanti, iskreno, ali i Atlanta ima šta da pokaže. U Njujorku je drugačije jer je sve ulica. U Atlanti, oni voze po autoputevima i bio je šok gledati ljudi kako rade sve te lude trikove na autoputevima pri brzinama kojima voze.”

“To je u Kirkvudu, odakle je Fjučr. Fjučr je snimao dokumentarac tako da smo išli do njegovog rodnog mesta, trudili smo se da slikamo ljude oko njega i u njegovom životu. Te slike prikazuju kako se ljudi ugledaju na njega. On je uspeo da ode odatle i napravi nešto od sebe. Kod ove fotografije volim kontrast u načinu života. Pogledajte samo kako je osoba ispred koje stoji na malom motoru dok on stoji pored ni manje ni više nego lamborginija.”

Ovaj intervju je skraćen i redigovan da bi bio jasniji.