Fotografije kraja u kom je Doli Parton dobročiniteljka, muza i kraljica

Iako je prošlo pola veka otkako je Doli Parton otišla iz okruga Sevijer, u Tenesiju, gde je odrasla u teškoj nemaštini, njen uticaj na taj kraj ostao je ogroman. Ima firmi, zgrada i dobrotvornih organizacija sa njenim imenom, a njen lik nas gleda sa uramljenih fotografija, bilborda i majica po celom pejzažu. Ona je za okrug Sevijer ono što je Kim Džong-il za Pjongjang, a Isus Hristos za Vatikan.

Ako posetite grad Pidžn Fordž u okrugu Sevijer, mogli biste da naletite na muzej Čejsing Rejnbouz, posvećen Doli, koji se nalazi unutar Dolivuda, zabavnog parka na temu Doli, pre nego što odete na večeru u Stampedo Doli Parton, par kilometara niz drum, i završite dan tako šte ćete leći u krevet u Dolinom apartmanu, u dolivudskom odmorištu i banji Drim Mor. A ako želite stvarno u to da se upustite, mogli biste da se odvezete do medicinskog centra Lekont u Sevijervilu, i sebe počastite mamografom u Centru za usluge za žene Doli Parton. Tokom tog dana ćete skoro sigurno sresti nekoga ko je imao koristi od Dolinog dobrotvornog rada, koja upumpava novac u niz različitih programa širom ove oblasti.

„Ja se ovim poslom bavim 30 godina… i ne mogu da se setim nikoga ko je imao toliki uticaj na ovaj kraj koliko Doli Parton, da budem iskren sa vama“, kaže Leon Dauni, direktor turističkog centra Pidžn Fordža. „Njen tematski park sada prodaje najviše karata u državi Tenesi, i najveći je poslodavac u gradu. A kada pomislite na sve stvari koje je uradila zbog svoje filantropije, ona je jedinstvena osoba. Nikada nisam upoznao nekoga kao što je ona. Ona je jedna od najboljih ljudi koje poznajem“.

Posetio sam Pidžn Fordž, Sevijervil i Gejtlingburg (najveće turističke gradove u okrugu Sevijer), krajem leta 2018, da bih video koliki je Dolin uticaj na ovu oblast. Evo šta sam video.

Jedna od najvećih atrakcija Pidžn Fordža su restorani sa programom, kojih ima desetak. Bilo da ste obožavatelj Boga, osramoćenog TV kuvara ili svađa ljudi koji seku drveće, postoji neki koji je po vašem ukusu (Restoran sa programom Biblijska vremena, i Sukob drvoseča Pole Din, tim redosledom).

U glavnoj ulici se nalaze dva restorana sa programom na temu Doli, koji su takođe i u njenom vlasništvu. Tokom svoje posete, jeo sam u onom novijem, Proslava! Večernji program, koji je otvoren 2017.

Promotivni materijal šoua, u kojoj je Doli citirana kako kaže, „Sećam se mnogo stvari iz detinjstva, ali najviše proslava koje je moja porodica pravila“, naveo me je da poverujem da je u pitanju proslava svih proslava.

Nisam sasvim siguran da je to bio slučaj. U predstavi ima putovanja kroz vreme, cirkuskih akrobacija, klovnova, projekcija, žonglera vatrom i ljudi koji plešu na Dolinu verziju „I Will Always Love You“. U jednom trenutku, pauzirali su predstavu da bi odali javno priznanje „nekim od najmarljivijih ljudi u našoj velikoj naciji“, regrutima i veteranima. Ni u jednom trenutku u predstavi nisam ni izbliza shvatio šta se događa, ali takođe mi ni u jednom trenutku nije bilo dosadno.

Opšti nasumični metež možda je rezultat negativnih kritika koje je pretrpeo drugi Dolin restoran u Pidžn Fordžu, Stampedo, koji je, sve do nedavno imao mnogo jasniju temu. Ranije se zvao Diksi Stampedo Doli Parton, ali su 2017. izbacili reč Diksi i izmenili neke aspekte predstave, ne dugo nakon poduže kritike u Slejtu koji ga je opisao kao „ružičastu kičastu ekstravagancu koja opisuje Građanski rat, ali u kojoj se ni u jednom trenutku ne pominje ropstvo“.

1985, Doli je uložila u mali zabavni park u Pidžn Fordžu, pod nazivom Silver Dolar Siti, promenivši mu ime u Dolivud, i postavivši neke atrakcije na temu Doli Parton. Prema direktoru Dolivuda za odnose s javnošću, Piteru Ovensu, poseta parku se tokom prve Doli-godine udvostručila.

U godinama koje su usledile, proširio se i na akva-park (Dollywood's Splash Country), bungalove za iznajmljivanje (Dollywood’s Smoky Mountain Cabins), i hotel sa više od 300 soba (Dollywod’s DreamMore Resort and Spa). Prema Ovensu, ova atrakcija na godišnjem nivou privlači 2,7 miliona posetilaca, i zapošljava 4000 radnika, uglavnom sezonskih.

Iako park u većem delu izgleda kao većina ostalih tematskih parkova – ima lažnu ulicu, vožnju na balvanima, tobogan, ringišpil – posvuda ima referenci na Doli. Neke su, kao potpuna replika kuće koje je odrasla, očigledne. Ali takođe ima i suptilnijih, kao što je „ supa od kamena„ u hotelskom restoranu, koja je bazirana na supi koju je njena mama kuvala od kamena, u danima oskudice.

U novembru 2016, izbili su šumski požari širom Gejtlingburga, oko 16 kilometara južno od Dolivuda. Četrnaestoro ljudi je stradalo, a oko 2500 građevina je oštećeno ili uništeno.

„Nestala je struja, vetar je bio sve jači, i moj najstarji sin, koji ima 16 godina, pogledao je kroz prozor i video da nam je kuća okružena vatrom“, kaže Dejvid Rid, koji živi na uzvišenju na obodu grada. „Sećam se da sam pogledao kroz vrata, i da mi je delovalo nestvarno. Delovalo je kao film, kao da sam na snimanju filma, i da će reditelj povikati, ’rez’, i da će sve biti u redu“.

Ne uzevši sa sobom ništa, Rid i njegova porodica su seli u kola i odjurili na sigurno pravo kroz plamen. Sutradan su saznali da je njihov dom i sve u njemu uništeno.

Četrdeset osam sati nakon požara, Doli je osnovala fond My People, za pomoć ljudima pogođenim požarom. Prikupio je više od 12 miliona dolara.

„To pokazuje kakva je ona osoba“, kaže Dauni, iz turističkog biroa. „Davala je svim tim ljudima koji su izgubili domove u požaru po 1000 dolara mesečno, a kada su došli po svoj poslednji ček, svi su dobili, ako ne grešim, ček na po još 5000 dolara… to meni govori mnogo, govori mi da joj je toliko stalo do ljudi ovde u okrugu Sevijer, gde je odrasla, i do ljudi koji rade u ovoj zajednici“.

Ridova porodica je dobila 10000 dolara od novca koje je prikupila Doli, što je otišlo na izgradnju nove kuće na lokaciji stare. Takođe im je dat i fond da iskopaju bunar na svom imanju. „Ovde nas je bog smestio“, kaže Rid. „Ljudi su pitali, ’Jeste li sigurni da želite opet da podignete kuću tamo’? To nikada nije bilo u pitanju. Naravno da ćemo ponovo da je izgradimo, i jesmo, i evo nas sada ovde“.

Karalin Bejli je studentkinja državnog Univerziteta Istočnog Tenesija. Njeno obrazovanje delom finansiraju Doli Parton Stipendije – 15000 dolara koje daje Dolina dobrotvorna organizacija, i koje dobija po jedan učenik svake srednje škole u okrugu Sevijer.

Jedan od uslova za stipendiju je odgovor na pitanje u eseju koje glasi, „Koliko si sličan Doli Parton“.

„Ja učim za logopeda, i jedna od stvari koje želim jeste da se vratim u okrug Sevijer i radim sa žrtvama moždanog udara, zato što mislim da nemaju dovoljno podrške“, kaže Bejli. „To sam navela kao sličnost između nas dve: da obe imamo dobru dušu i da želimo da se odužimo zajednici“.

1995. godine, Doli je pokrenula dobrotvornu organizaciju pod nazivom Biblioteka mašte Doli Parton, koja je delila besplatne knjige svoj deci koja žive u okrugu Sevijer, u pokušaju da se uveća lokalna opismenjenost (Dolin tata je bio nepismen). Program se od tada proširio, i sada nudi knjige deci širom SAD, kao i u Australiji, Kanadi i UK. Prema njihvom sajtu, podelili su skoro 110 miliona knjiga 1,3 milionu dece.

Kada je Doli rođena 1946, kao četvrto od dvanaestoro dece, u njenoj jednosobnoj kući ju je porodio lokalni doktor, za koga kažu da je putovao jašući konja, hodajući ili vozeći džip, da bi obavljao i do 1000 kućnih poseta svake godine. Prema Parton, njen tata je doktoru za porođaj platio džakom palente, jer je samo to imao.

Zdravstvena zaštita u ovoj oblasti se od tada mnogo promenila, i mnoge od tih promena je potpomogla i Doli, koja je uložila toliko vremena i novca u lokalnu bolnicu, da su dva odeljenja nazvana po njoj: porođajno odeljenje Doli Parton, i Centar za ženske usluge Doli Parton.

Nekoliko kilometara niz ulicu od Dolivuda žive Patrik Parki i Harel Gejbhart, koji su se pre devet godina iz Hjustona preselili u ovu oblast, da bi se potpuno posvetili Doli.

Bez proveravanja činjenica, sa priličnom sigurnošću bih Parkija i Gejbharta nazvao najvećim fanovima Doli Parton na svetu. Svaka površina njihove trospratne puna je predmeta vezanih za Doli, od ćebića, preko lutaka, do flaša pepsi-kole. Imaju čak i njen stari krevet, i deo kuće u kojoj je odrasla. Procenjuju da su potrošili četvrt miliona dolara na stvari vezane za Doli.

Kada se požar rasplamsao, odlučili su da ne beže, već da ostanu kod kuće i izlepe prozore kesama za đubre, u nadi da dim neće prodreti unutra.

„Bogami, bilo je blizu“, kaže mi Parki. „Jedan policajac nam je pokucao na vrata i rekao, ’Hajde, evakuišemo se, morate da krenete. Ja sam rekao, „Ne, ne’. On je rekao, ’Da’. Ja sam rekao, ’Ne, ne, ja ne idem’“.

Prema Parkiju, policajac im je dozvolio da ostanu, kada su ga uveli unutra i pokazali mu kolika je njihova kolekcija.

„Mogli smo da vidimo plamen, sjaj vatre na horizontu“, kaže on. „Stigla je do vrha brda – da je počela da se spušta niz brdo, izgledala bi kao vodopad“. Požar nikada nije stigao do njihove kuće.

Mnoge od stavki koje su pribavili za svoju kolekciju je na aukciju stavila sama Parton, da bi prikupila sredstva za svoje dobrotvorne organizacije – što je nešto od čega je Parki direktno profitirao. Pre oko deset godina, ovaj par je donirao novac na dobrotvornoj priredbi na kojoj se pojavila i Doli. Taj novac je iskorišćen za kupovinu novih defibrilatora za ovu oblast.

Prema Parkiju, kada je 2015. doživeo srčani udar, srce su mu ponovo pokrenuli jednom od mašina za koje je i sam donirao novac. „To je bio emotivan trenutak“, kaže on. „Osećaj je bio dobar. U smislu, ti si to uradio, i to ti je spaslo život“.

Još fotografija dole:

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.