So Sad Today savetuje: Ne zovi ga nikako

Draga So Sad Today,
Nedavno sam doživela napad panike sa novim i nepoznatim simptomima. Bilo je užasno. Izašla sam na ručak a kolegom koji je non-stop pričao, prosto nije hteo da umukne, a mene je krenula da hvata nervoza. Imala sam utisak da sam u nekom lošem filmu, kao da sa strane gledam nas dvoje sa stolom i nemam pojma šta se dešava. Bukvalno sam pomislila da ću da poludim, ali od straha nisam smela ništa da kažem da se noćna mora ne bi pretvorila u stvarnost. A i da kolega ne pomisli slučajno da nisam normalna. Kako da sprečim da se tako nešto opet desi? Bilo mi je to najgorih 45 minuta u životu.
Unapred zahvalna,
Zavrtela

Draga Zavrtela,

Zvuči kao da si iskusila derealizaciju: nagli preokret u percepciji posle kog ti ništa više ne deluje realno. U jednom trenutku jedeš sendvič sa ortakom, u sledećem si u nekom lošem snu, horor filmu, stanju koje podseća na deža vi.

Ja nikad nisam nešto volela da živim u realnosti – osim u trenutku kad mi nešto tu realnost naglo otme, u vidu napada panike. Onda odmah bude„Vraćaj realnost, jebote“! Nekad ovo prati i depersonalizacija, pa gledam svoj život negde sa strane. Baš kao i u tvom slučaju, meni se to dešavalo po restoranima. Pomislila bih „Kako ovi idioti mogu da pričaju o začinima, zar ne shvataju da možda niko od nas nije stvaran? Valjda prvo to treba da se reši!“

Ovo iskustvo podsećalo me je na psihodelične tripove iz rane mladosti, u kojima bi se isto dešavalo da izgubim svaki kontekst za ono što se dešava oko mene, počnem da preispitujem sve što mislim i sve što znam, o sebi, drugima, prirodi postojanja. Naravno, kad si na pečurkama bar donekle znaš od čega ti je to. Kad si potpuno trezna, jebiga, užasava te taj osećaj.

Iza ovog fenomena stoje konkretni neurohemijski uzroci. Beri Makdona u Panic Away piše: „Taj osećaj izazivaju odložena percepcija i mentalna okupacija. Kad smo pod stresom, nakupe se hemikalije u sistemu koje izazovu odloženu razmenu informacija između neurotransmitera. Taj mali zazor između osećaja i misli stvara nam osećaj nadrealnog iskustva. U pitanju je samo nuspojava preterane anksioznosti; sve prolazi čim se nivo stresa spusti na normalu.“

Ali šta raditi ako se anksioznost ne smanjuje? Meni je terapeut jednom rekao da ne postoji situacija iz koje ne mogu da izađem. Tehnički je valjda u pravu, ali mi samosvesni perfekcionisti (koje najčešće i muči anksioznost) teško mogu sebe da nateraju da prosto ustanemo i odemo u sred razgovora o poslu, sastanka, ili bilo koje druge stresne situacije u kojoj bi neko mogao da nas osudi. Ne mogu da ti dam savet kojim bi sprečila da ti se ova situacija ponovi, ali postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih metoda koje ublažavaju problem.

Shvatila sam da svakom osećaju – pa tako i derealizaciji – mogu da dam ocenu od jedan do deset. Možda su sama osećanja sasvim nebulozna i neopisiva, ali obično mogu da osenim da li su negde na trojci (sve mi je nešto čudno) ili su pre za deset (pucam, jebote). Samo iskustvo nije zaista nezamislivo; neki ljudi ga od svojih dilera redovno kupuju. Ali strah koje ono u meni izaziva – ta pomisao da se dešava nešto strašno, da sam skrenula, da više nema povratka u normalu – taj strah podiže ocenu do desetke. Mene umiruje ako mu pripišem broj, ako misli i strah ocenim. To normalizuje stvari, umesto da hrani anksioznost i tako sve eskalira. Bolje je zamajavati se ocenama nego pričati sebi priče o tome kako je sve propalo.

Draga So Sad Today,
Sinoć sam sanjala svog užasnog bivšeg dečka. Bilo je tako realistično da sam se setila i njegovog mirisa. U snu je želeo da mu se vratim pa je bio jako fin. Nije bilo seksa ali se jesmo ljubili na nekakvoj verandi. Stalno je ponavljao kako je pogrešio. Znam da ne bi trebalo da ga zovem. Više puta smo raskidali i stalno sam mu se vraćala. Prevario me je bar dva puta. Ipak, posle tog sna probudila sam se neviđeno tužna. Celog dana sam mislila o njemu. Jednim delom kažem sebi dobro, prošlo je tri meseca, osećaš se bedno bez njega, zašto se onda ne bi osećala bedno sa njim? Možda mu stvarno nedostajem? Znam da ne treba da ga zovem, ali zašto ne?
Hvala unapred,
Vlažni snovi

Dragi moji Vlažni snovi,

Na pravom ste mestu. Meni se stalno javljaju ti snovi žudnje, obično o nekom nedavnom srcolomu ali ponekad i o ljudima koje sam pre više godina prebolela. Sad skoro sam sanjala simpatiju iz sedmog razreda (odraslu verziju) sa kojom sam se jednom poljubila a posle sam se namučila da se oslobodim opsesije koju sam razvila. Baš se dobro ljubio. Nego, videli smo se više puta kao odrasli ljudi, ne osećam ništa prema njemu, ali dan posle tog sna došlo mi je da mu pošaljem poruku na Fejsbuku da vidim da li je slobodan! Nisam to uradila, ali pitala sam zajedničkog prijatelja da nije možda u braku. Tri dana sam mislila o njemu, ali već posle prvog je popustilo. Posle trećeg me je skroz prošlo.

Hoću da kažem, emotivni mamurluci su normalna stvar, osećaćeš se ranjivo i mislićeš o staroj vezi dan posle sna! San nam nudi euforično sećanje, obično u nekom kontekstu koji potajno priželjkujemo. Neuzvraćena ljubav u stvarnom životu često bude uzvraćena samo duhom, samo u snu.

Da li su emocije koje nas drmaju posle sna realne? I da i ne. U snu je on bio tu za tebe na način na koji, reklo bi se, nikad nije bio spreman na javi. Tvoja fantazija više se bavi zamišljenom vezom kakvu žališ što nisi imala, nego stvarnom osobom. Da li to znači da bi trebalo da uradiš nešto? Nikako! Nemoj slučajno da se naglo zalećeš dan posle romantičnog sna. Reci sebi da ćeš ga kontaktirati nedelju dana kasnije ako te još bude držalo. Upiši sebi u kalendar – razmisliću opet da li da ga zovem za sedam dana, ali nikako danas! To zaboravi.

Naravno, on će ti u nekoj meri nedostajati i sledeće nedelje. Nekad po sto godina prođe dok ne preboliš takva sranja. Ali nećeš biti pod istim gorko-slatkim utiskom, neće ti se činiti da ste Kler Dejns i Leo u „Romeu i Juliji“ kao što ti se danas čini. Danas patiš. Sutra ćeš patiti za nijansu manje. A jednog dana, garantujem ti, prebolećeš ga potpuno. Jednog dana ćeš shvatiti da uopšte i ne misliš na njega – osim, naravno, kad te opet bude pohodio u snovima. Što ti ne gine.

JOŠ NA VICE.COM:

Suština nikad nije samo u pomfritu: So Sad Today kao Draga Saveta

Jedan dan u životu mog mozga

Zašto i dalje imamo seks