Slikala sam moju auru – ako me to ne spasi ništa neće

U ovoj novoj kolumni, sa puno nade tražim nešto iz spiritualne, magijske, ili velnes sfere u nadi da će mi to nešto zalečiti um, telo, i/ili duh. Svi mi tražimo brza rešenja, samo se treba potruditi i jedno će pasti s neba. Sto posto.

O čemu se radi? O fotografisanju aure.

Odakle mi sad pa to? Već trideset godina se posetiocima vidovnjačkog vašara nudi „snimanje aure“. Aura je životna energija koju svi odašiljamo, nevidljiva pod golim okom. Religije kao što je budizam pominju slične koncepte, naravno i nju ejdž filozofije. Pseudonaučno fotografisanje vuče poreklo od Semjona Kirlijana, ruskog naučnika koji je još 1939. otkrio da fotografisani objekti nekad bivaju okruženi neobičnim svetlucavim konturama. U nju ejdž dobu osamdesetih, Dr Gaj Kogins počeo je da nudi slikanje aure bogatima, pa je na tržište plasirao svoju kameru pod nazivom AuraCam3000.

Koga to danas zanima? Moderna opsesija spiritualnošću plus univerzalna popularnost selfija jednako je povratak fotografisanja aure. Ima ih po Instagramu, između fotki pustinje, lobanja gazele na zidu spavaće sobe, i stihova o krhkom telu i tihoj revoluciji. Pisalo se o njima u Goop (jeste), voli ih Dajana Von Furstenberg, a i Miranda Džulaj – jedna od mojih omiljenih umetnica – je slikala svoju auru. U gradovima kao što su Njujork, Los Anđeles, i Mumbaj može se naći oba usluga, kao i kod raznih Insta-slavnih svetskih putnika.

Šta se desilo kad sam se slikala? Posle osam meseci mentalnog razvlačenja, bila sam na izmaku snage. Duševno zdravlje me je opet pravilo probleme, bila sam besna na ceo svet kad bi mi se čaj ohladio. Kad smo bili u Njujorku pred kraj tog perioda, prijatelji su me odveli na kod fotografa za aure.

Stavila sam levu ruku na kutiju prekrivenu metalnim džombama – biofidbek senzorima koji registruju električnu struju na koži po određenim akupunkturnim šemama. Navodno se energija na ruci poklapa sa energijom različitih delova tela. Kompjuter je pokazao sliku dvostruke ekspozicije: ispod ja, preko mene energetsko polje. Gledala sam u drevni foto aparat na stalku dva minuta da bi me snimio, bez treptanja da ne bih delovala pijano.

Slike lepo izgledaju; lik se jedva vidi od oreola u duginim bojama – duboka plava, purpurno crvena, kiselo žuta. Boje sa desne strane predstavljaju prošlost, one iznad tela su sadašnjost, a levo je budućnost. Mene u budućnosti čeka samo crno ništavilo.

Kineskinja koja me je slikala rekla je samo „hmm“, što me je zabrinulo. Kaže da sam previše besna i nervozna, ako se ne budem smirila imaću problema. Kreativna sam, previše romantično razmišljam (istina i što se seksa i što se ljubavi tiče), očajnički želim uspeh jednog velikog projekta na kome radim (opet je pogodila). Ne osećam se najbolje, pa bi mi preporučila meditaciju. Mom društvu je izašla neka svetla paleta boja, pozitivan fidbek. Nisam je ništa pitala o značenju crnila u budućnosti.

Dok sam pisala ovu kolumnu poslala sam istu sliku Stefani Hurkos, stručnjaku za fotografisanje aure, da mi je i ona proanalizira. Evo šta je rekla:

„Nosiš bes u sebi.“
„Htela bi da si okružena ljubavlju, ali ona nije stvarna.“
„Kad si se slikala nisi imala energije, borila si se sa prehladom.“
„Ko ti je šta oduzeo?“

Ni ovde nema mnogo promašaja, samo sam dodatno dobila i analizu bednog ljubavnog života. Ne znam šta mi je ko oduzeo, pitala sam je šta to znači a ona je rekla da se to verovatno davno desilo. Nevinost? Mladalački ten? Ko će ga znati.

Verujem li ja u ovo? Mesec dana kasnije, otišla sam u sablasnu zgradu punu kancelarija i napuštenih ormarića da po drugi put ispitam stanje svoje aure. Ubedili su me da je sve to totalno stvarno, iako nikakvih naučnih dokaza nema. Ipak, nisam bila sigurna koliki su dometi ove metode. Slikala sam se u sobi prepunoj isusovske literature, knjiga o isceljenju konja, i izbledelih inspirativnih postera.

Aura mi je bila slična, samo više crvena, narandžasta, žuta, i znatno veća. Analiza je bila pozitivnija: Trenutno živim kreativno i stimulativno! Moje polje upija tu energiju! Harizmatična sam osoba, lako sklapam prijateljstva! Ambiciozna, radoznala, neustrašivo željna životnog iskustva! „Toliko si umna“, rekao mi je čovek razrogačenih očiju.

Ali zar nema u crvenoj i narandžastoj anksioznosti i svega onog lošeg, pitala sam? Samo što nije pao sa stolice od smeha. „Naravno, dušo“, rekao mi je kao da sam dete koje pita da li ga mama i tata vole. „Što više umne energije, to su jače čakre, to više stresa i straha trpe. Takođe i besa.“ Terapija: još meditacije, jebem mu sve.

Dok sam izlazila, primetila sam poruku utisnutu žigom preko svih dokumenata: U skladu sa zakonima Velike Britanije – ova roba i usluge su striktno u svrsi razonode, bez eksperimentalnih dokaza. Opet, kad kupiš vibrator na pakovanju isto tako piše da se prodaje striktno kao masažer. Ne znam koliko treba da me zanima naučna zasnovanost u ovakvom slučaju.

§

Nisam mogla da poreknem ništa od onog što su mi fotografije konstatovale. Bolje su analizirale moj karakter, osećanja, i planove nego terapeut i lekar opšte prakse zajedno.

Što se mene tiče, glavna stvar je u vizualnoj predstavi: pigmentacija „osećanja“ kao da opipljivo dokazuje da su ona stvarna. Nisam samo apstraktno, predvidljivo anksiozna, već mogu da vidim taj emotivni šareniš koji me zapljuskuje.

Svidelo mi se i što se vidi kako mi se nivo energije menja i raste između dva slikanja. Oba fotografa su me umirila rekavši da aure nikad nisu fiksne. Životna energija je uvek u pokretu, a pokret povlači promene.

Bukvalno istu stvar mi diplomirani psiholog govori iz nedelje u nedelju, a za to ga dobro plaćam. Morala sam da napravim dve šarene slike da bih najzad shvatila šta želi da kaže. Verujte mi na reč, umela sam da bacim 30 funti i na mnogo gore gluposti.

@hannahrosewens

JOŠ NA VICE.COM:

Tragičan lov na veštice u ruralnoj Kambodži

Veštice su u srednjem veku krale penise i držale ih kao ljubimce

Fotografije pijanih veštica koje se trkaju niz snežne obronke Alpa