Novac

Proći će mnogo vremena pre povratka na normalni kancelarijski posao

Mnogi stručnjaci žele da radna snaga koja radi od kuće ne mrda dok vacina ne bude odobrena. Ako vas vrate na posao, očekujte maske u zatvorenim prostorijama, vrtoglave rasporede, male sastanke, i smrt planova otvorene kancelarije.
30 April 2020, 3:01pm
Youre-Not-Going-Back-To-Your-Normal-Office-Job-For-A-Long-Long-Time_HF (1)
ILUSTRACIJA HUNTER FRENCH

Prošlog četvrtka, Mark Zakerberg je objavio da je odlučio da uspori planove da se zaposleni u Fejsbuku vrate na svoja radna mesta. U svojoj izjavi, direktor je rekao da će zaposleni koji imaju mogućnost da rade od kuće nastaviti to da čine, barem još tokom maja. Kada god da se kancelarije ponovo otvore, zaposlenima u Fejsbuku kojima i dalje nije prijatno da se vrate u kancelarije biće dozvoljeno da rade od kuće tokom leta, a možda i posle toga.

„Većina zaposlenih u Fejsbuku ima dovoljno sreće da mogu produktivno da rade od kuće, tako da osećamo odgovornost da omogućimo ljudima koji nemaju tu fleksibilnost da prvi imaju pristup zajedničkim javnim resursima“, piše Zakerberg. „Nadam se da će to pomoći u sprečavanju širenja COVID-19, da bismo mogli da održimo naše zajednice bezbednima, i da uskoro ponovo profunkcionišu“.

Zakerbergova poruka može da se protumači kao odgovorna i dobronamerna. Ali takođe ostavlja i utisak da bi ova kompanija mogla u roku od par meseci da se vrati u nešto što liči na normalu. Optimistična sugestija bi mogla da se dopadne onima koje je uhvatila klaustrofobija i koji maštaju da će se uskoro vratiti u svoje stare kancelarije, sa svih strana okruženi ljudima sa kojima im je nominalno lepo. Ali ona je u oštrom kontrastu sa mišljenjem zdravstvenih stručnjaka i ekonomista – od koji mnogi kažu da veći deo radne snage koja radi od kuće u ovoj zemlji može da očekuje da će to potrajati. Ako i kada se radnici od kuće vrate na svoja radna mesta, kancelarijskog života kakav su poznavali najverovatnije više neće biti i zameniće ga ogromni prazni porostori, sa malo, ako i imalo sastanaka i vožnji liftovima, i svi će nositi maske.

Ako i kada se radnici od kuće vrate na svoja radna mesta, kancelarijskog života kakav su poznavali najverovatnije više neće biti, i zameniće ga ogromni prazni porostori, sa malo, ako i imalo sastanaka i vožnji liftovima, i svi će nositi maske.

Najveće pitanje sa kojim se ekonomija SAD trenutno suočava je kada će radnici moći da se vrate na posao. Za one koji ne mogu da obavljaju svoje radne zadatke u svojim dnevnim sobama, povratak na radno mesto što je pre moguće je od kritičnog značaja, ne samo za njihove porodice, već i za firme i ekonomiju u širem smislu. Situacija je prilično drugačija za milione Amerikanaca koji trenutno rade od kuće. Za njih, povratak na radno mesto nije od kritičkog značaja. Za većinu, to bi jednostavno bilo lepo.

„Ljudi koji rade za kompjuterima ne moraju da dolaze u kancelariju“, kaže Erik Gordon, profesor Poslovne škole Ros, na Univerzitetu u Mičigenu. „Kada bi neko od njih došao na radno mesto i razboleo se, to nije problem samo za njega. To je problem za zdravstveni sistem“. Kada bi se svi koji rade za računarom iznenada vratili na posao, to bi takođe u velikoj meri uvećalo mogućnost buduće zaraze. Jednom studijom sa Univerziteta u Čikagu nedavno je utvrđeno da 37 posto poslova u SAD može „lako da se u potpunosti obavlja od kuće“ – što je brojka koja skače na skoro 50 procenata u urbanim sredinama kao što su San Francisko i Vašington D.C.

Kao rezultat toga, u mnogim planovima za oporavak ekonomije se pretpostavlja da će oni koji rade od kuće jedan duži vremenski period nastaviti to da čine. Uprkos učestalim agresivnim pozivima da se ekonomija ponovo pokrene što je pre moguče, predsednik Donald Tramp u svojim sopstvenim smernicama da se to učini traži od poslodavaca da nastave da „OHRABRUJU RAD OD KUĆE, gde god je to moguće i izvodljivo za poslovne operacije“, sve do poslednje faze ponovnog otvaranja, do kada će ugroženo stanovništvo takođe moći da izlazi napolje, i kada će biti dozvoljene posete u domovima za stare. U liberalnom planu Centra za napredak Amerike stoji da poslodavci „moraju da nastave da dozvoljavaju rad od kuće koliko je to moguće“, dok se „ne dostigne kolektivni imunitet putem masovne vakcinacije“, što bi moglo da potraje od 12 meseci do dve godine. U desničarski nastrojenom Institutu za američko preduzetništvo se slažu, i kažu da bi ljudi trebalo da nastave sa radom od kuće „tamo gde je to pogodno“, sve dok se ne pojavi vakcina koju će odobriti FDA, ili dok se „ne pojave druge terapeutske opcije koje mogu da se koriste za preventivu ili lečenje, tamo gde postoje indicije“.

U četvrtak, istog dana kada se Zakerberg oglasio svojim saopštenjem, guverner države Njujork Endrju Kuomo rekao je firmama da moraju da se adaptiraju na „novu normalnost“, čak i kada se ekonomija ponovo otvori. „Reorganizujte svoj radni prostor“, kaže Kuomo. „Koliko mnogo ljudi može da nastavi da radi od kuće, a da se posao održi“? Ekonomisti širom zemlje postavljaju neki oblik ovog pitanja. „Ovo je škakljiv problem o kojem se u firmama verovatno nije mnogo razmišljalo“, kaže Džonatan Dingel, profesor ekonomije na poslovnoj školi But, Univerziteta u Čikagu. Da bi se rizik od zaraze na radnim mestima smanjio na minimum, moramo da dođemo do apsolutno najmanjeg broja ljudi koji moraju da dođu na radno mesto da bi posao funkcionisao na odgovarajući način, kaže Dingel. A ta grupa će retko uključivati bilo koga ko može da radi od kuće.

„Ako neko može da radi od kuće, verovatno nije produktivan onoliko koliko bi bio da radi na svom radnom mestu“, kaže Dingel. „Ali ako od kuće mogu da rade na razumno zadovoljavajući način, onda prednost od toga da se vrate na posao nije toliko velika koliko prednost od toga da se na posao vrati neko čije je zaduženje nemoguće obavljati ako nije na licu mesta“.

„Reorganizujte svoj radni prostor“, kaže Kuomo. „Koliko mnogo ljudi može da nastavi da radi od kuće, a da se posao održi?“

Razmislite o načinu na koji u NBA pokušavaju da organizuju nastavak igre. Da bi se umanjila verovatnoća da se neko zarazi koronavirusom, što bi pretilo da ponovo ukine ligu, priča se da NBA planira da onemogući pristup navijačima, i organizuje bazičnu ekipu koja će se brinuti o timovima, ako se virus vrati. Sličan scenario najverovatnije će se dogoditi i na radnim mestima širom zemlje: najneophodniji zaposleni će se vratiti na radna mesta, a oni koji rade od kuće neće, da bi se smanjile šanse da se bilo ko razboli. U svojoj poruci, Zakerberg navodi da njegovi stručnjaci rade na takvoj kalkulaciji, i kaže da će „mali procenat zaposlenih od kritičnog značaja koji ne mogu da rade na daljinu“ možda moći da se vrate na radna mesta i pre juna, „ali generalno, ne očekujemo da se u neko dogledno vreme svi vrate na svoja radna mesta“.

Čak i u najboljim mogućim okolnostima, ova situacija će verovatno izazvati razdor na nekim radnim mestima. Na poslovima koji mogu da se rade od kuće se već više zarađuje, prema Dingelu, koji je proučio ovo pitanje. Sada će ti ljudi takođe biti i zaštićeni, dok će drugi radnici rizikovati svoje zdravlje prilikom odlaska na posao.

Jedan od ogromnih znakova pitanja je koliko će testovi i praćenje kontakata postati rasprostranjeni, i da li preživljavanje virusa podrazumeva imunitet – što je nešto što naučnici još uvek ne znaju zasigurno. Izvršni direktor JP Morgan Čejsa Džejmi Dimon ranije ovog meseca je rekao da bi pouzdani testovi imuniteta ubrzali povratak na radna mesta u njegovoj kompaniji. Mnogim firmama sa Vol Strita bi izgleda bilo potrebno sveopšte testiranje pre nego što se zaposleni vrate na posao. Dok ne bude bilo dostupno više podataka o transmisiji COVID-19, „Biće prilično prokleto teško praviti bilo kakve konkretne planove“, kaže Majkl Mina, epidemiolog i imunolog sa Harvarda.

„Planovi za otvorene kancelarije u kojima ljudi sede rame uz rame neće u skorije vreme postati operativni u punom kapacitetu.“

Svejedno, stručnjaci očekuju da će neki poslodavci postepeno pokušati da vrate one koji rade od kuće na radna mesta, pre nego što zdravstvo to bude prepručilo. Trampov lični plan za ponovno otvaranje samo nagoveštava smernice za firme, a Kuomo je na sličan rekao da proces donošenja odluka neće pasti samo na pleća vlasti. „Odluke će biti donošene u saradnji sa privatnim preduzećima“, rekao je Kuomo prošle nedelje. Neizbežno, neke kompanije će se ponovo otvoriti na taj način da će zaposleni koji nisu neophodni osećati pritisak da se isuviše rano vrate na radna mesta na kojima je prevelika gužva i uslovi su nesanitarni.

Ali da bi rizik bio minimalan i da bi se odagnao strah zaposlenih, odgovorni poslodavci će morati da iz korena restruktuiraju svoj radni prostor, da bi bio adaptiran prema novim smernicama socijalnog distanciranja i higijene, koji bi mogli da ostanu na snazi sve dok vakcina ne bude odobrena, kažu stručnjaci.

„Ljudima mora da deluje bezbedno“, kaže Piter Kapeli, profesor menadžmenta i direktor Centra za ljudske resurse škole Vorton na Univerzitetu u Pensilvaniji. „Verovatno ćemo dugo vremena morati da praktikujemo socijalno distanciranje na poslu“.

Zbog novog poretka, poznati prostori će delovati strano, što će minimizovati ono što je nekada bila jedna od najvećih prednosti kancelarijskog života: interakciju oči u oči. Planovi otvorenih kancelarija po kojima su zaposleni zajedno u skučenom prostoru verovatno će postati stvar prošlosti, barem privremeno. „Toga ne može biti u ovo novo doba“, kaže Zeke Emanuel, zamenik dekana za globalne inicijative i direktor Instituta za transformaciju zdravstvene zašite na Univerzitetu u Pensilvaniji, kao i glavni autor izveštaja o koronavirusu Centra za napredak Amerike. **„**Planovi za otvorene kancelarije u kojima ljudi sede rame uz rame neće u skorije vreme postati operativni u punom kapacitetu“, slaže se Dingel.

„Liftovi su posebno dobar način da se virus širi unaokolo.“

Sastanci sa puno ljudi u skučenim salama takođe neće biti mogući. Emanuel kaže da u njegovu salu za sastanke u koju obično staje oko 25 ljudi neće moći da uđe više od šest ili sedam ljudi na bezbednoj udaljenosti, ali da čak i u takvom slučaju, rizik postoji. Drugi kažu da čak i to deluje previše optimistično. Dok će neki zaposleni moći da se razbaškare, veličina prostora će od zaposlenih verovatno zahtevati da menjaju raspored, da bi se izbeglo gomilanje posla. „Mora se ograničiti broj ljudi koji mogu da uđu“, kaže Emanuel. On kaže da bi poslodavci možda morali da prave organizaciju tako da jednog dana na posao dolaze ljudi koji su rođeni parnog datuma, a drugog oni koji su rođeni neparnog, a onda napraviti raspored uz pomoć matičnih brojeva ljudi. „Da ne bi na radnom mestu gledali istih sedam ljudi“, objašnjava Emanuel.

Bez obzira na to ko je izabran da sedi pored vas, svi ćete nositi maske dok sedite za stolom. „Nećemo se lišiti maski. Moramo da ih imamo“, kaže Emanuel. „Ljudi će verovatno neko duže vreme nositi maske, barem kada počnu ponovo da dolaze na posao“, slaže se Mina, epidemiolog. U najboljem slučaju, sredstva za dezinfekciju će se nalaziti posvuda; promet u kuhinjama će biti minimalan; dubinska čišćenja će biti česta; a merenje temeprature će postati normalna stvar.

Vraćanje onih koji rade od kuće će biti eksponencijalno komplikovanije za one kompanije koje iznajmljuju prostorije u visokim neboderima sa liftovima, u gradovima kao što su Njujork, San Francisko i Čikago. „To će možda biti poslednja mesta na koja će se ljudi vratiti na posao“, kaže Mina. „Liftovi su posebno dobar način da se virus širi unaokolo“. „Ja bih radije otišao na koncert“, kaže Gordon. Emanuel se slaže da gužve u liftovima „ne sme biti. Nećemo moći to da radimo“. Umesto toga, kaže Emanuel, poslovne zgrade će morati da puštaju samo dvoje ili troje ljudi odjednom, i svi će morati da nose maske i rukavice.

„Vraćanje onih koji rade od kuće će biti eksponencijalno komplikovanije za one kompanije koje iznajmljuju prostorije u visokim neboderima sa liftovima, u gradovima kao što su Njujork, San Francisko i Čikago.“

„To su neke od stvari koje ćemo morati da uvedemo“, kaže Emanuel. „Da li će to sprečiti svako širenje virusa? Ne, ali zbog toga moramo da imamo testiranja i praćenje kontakta. Ako dođe do širenja zaraze, moramo da damo sve od sebe da je ograničimo na veoma mali broj ljudi“.

Džonatan Segal, advokat za prava radnika u advokatskoj kancelariji Duejn Moris, koji je specijalizovan za personalna pitanja i pravne rizike preduzeća, kaže da će uvođenje mera socijalnog distanciranja biti lakši deo. Poteškoće će doći sa njihovim sprovođenjem. „Šta da radiš kada neko drugi ne poštuje socijalno distanciranje? Mislim da treba da redefinišemo šta znači prihvatljivo ponašanje“, kaže Segal, koji lično veruje da bi nepoštovanje novih pravila „trebalo da bude razlog za otkaz“.

Neminovno, neki poslodavci neće to biti u stanju. Ali podsticaji za prevenciju širenja zaraze su već jasni: Kada u mesno-prerađivačkom pogonu Smitfild u Južnoj Dakoti nisu uspeli da iskontrolišu širenje COVID-19, to je dovelo do poboljevanja stotina radnika i zatvaranja pogona, što je naškodilo i ugledu kompanije, i proizvodnji. Među poslodavcima koji se nadmeću za najveće talente u poslu, nepridržavanje smernica povodom COVID-19 na radnom mestu može da donese dodatni rizik. Segal, advokat rada, kaže da bi najveći talenti mogli da pređu u konkurentske firme, i da bi anksiozni zaposleni mogli da budu manje produktivni.

A čak i ako poslodavac sve radi kako treba, širenje COVID-a 19 na radnom mestu ostaje izvesna mogućnost. Uzimajući u obzir šta je sve potrebno da bi se svi vratili na svoja radna mesta – pored svih tih maski, praznih kancelarija, nagomilanog posla, nesigurnosti i opšte anksioznosti – možda pitanje nije kada će se oni koji rade od kuća vratiti na posao, već kada će se vratiti kućama.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.