​Na muzičkom festivalu u zemlji gde su sve droge dekriminalizovane

Ako ste ikad bili na mejnstrim muzičkom festivalu u SAD, sigurno ste imali posla sa jakim merama obezbeđenja. Redovi za pregled torbi, uniformisani policajci i privatni čuvari su uobičajena pojava, a često im je zadatak da love nedozvoljene supstance.

Ali u Portugaliji, gde su narkotici skoro potpuno van policijske jurisdikcije, festivalsko raspoloženje je nešto sasvim drugo. Na kioscima se testira čistoća droge, a praktično niko ne nailazi na probleme zbog pilula koje ima kod sebe. Razlog je smeo državni pristup implementiran pre 15 godina, po kom se posedovanje male količine bilo koje droge više ne tretira kao krivično delo. Danas regulativu vrše medicinski tehničari a ne policajci.

Pošto već godinama ordiniram po raznim festivalima, hteo sam da iz prve ruke osetim kako se sumnjive supstance tretiraju u zemlji koja je ubedljivo najbliža potpunom okončanju rata protiv droge. Obratio sam se Dr Mariji Karvaljo iz Katoličkog univerziteta Portugalije, čija organizacija Kosmicare pomaže posetiocima muzičkih manifestacija da izađu na kraj sa lošim tripom. Bum festival, bijenale koje se održava kraj granice od Španijom, koristi usluge stotinak volontera iz Kosmicare čija je uloga da se staraju o zdravlju nekih tridesetak hiljada posetilaca tokom festivalske nedelje. Ja sam bio jedan od tih volontera.

Kosmicare je deo terapijskog trenda poznatog kao „kontrola štete" – cilj im je svođenje rizika na minimum i sprečavanja ljudi da odu na put bez povratka. Ali za razliku od sličnih inicijativa koji heroinskim zavisnicima obezbeđuju čiste igle i bezbedan prostor za fiks, Kosmicare je među prvima u kontroli štete od psihodelika, konkretno na muzičkim festivalima. Dakle, bave se drogama kao što su LSD, pečurke, ketamin, i razni stimulanti u kombinaciji sa alkoholom i travom. Ako se toplo i suvo vreme spoji sa 18 sati psytrance ritma dnevno, poneki loš trip je neizbežan.

„Naša je procena da pokrivamo približno 1% posetilaca festivala," kaže Karvaljo za VICE i dodaje da su mnogi gosti iz Francuske ili UK, nenaviknuti na ovu vrstu otvorene usluge. Samo korišćenje droge tehnički nije sasvim legalizovano u Portugaliji, ali dekriminalizacija je praktično izmestila policiju iz ovog procesa; umesto toga, policajci mogu da se pozabave snabdevačima i distributerima na veliko. Zbog toga, Karvaljo ističe, „Nema nikakve potrebe da se ljudi ustručavaju od ovih usluga, što važi i za naše osoblje."

Da bih postao deo Kosmicare tima, u februaru sam pokušao da steknem malo iskustva volontirajući pri američkoj Zendo Project inicijativi inicijativi. Pomoći ljudima da izađu na kraj sa težim posledicama korišćenjem psihoaktivnih supstanci bio je nešto skromniji cilj. Imao sam posla sa jednim čovekom koji je uporno pitao „Ali stvarno, jesam u nevolji? Jesam nešto zgrešio? Jesam li? Jesam?" Ne mogu da otkrijem njegovo ime zbog poverljive prirode posla, ali reći ću samo da sam satima pratio ovog dvadesetogodišnjaka iz Kanade širom Envision festivala festivala u pokušaju da ga sprečim da napravi neku glupost.

„To je uloga servisa kao što je Zendo," objašnjava Sara Gael, psihoterapeut iz Kolorada koja vodi ovu organizaciju. Kaže da su pomogli oko hiljadu ljudi od 2012., u SAD i van.

Nisam bio siguran da li je i šta tačno ovaj momak uzeo, pa sam mogao samo da pazim da se ne upusti u nešto što bi kasnije mogao da zažali; nekoliko puta je pokušao da sav svoj novac podeli sa strancima u redu za hranu. Nešto kasnije se pod mojim nadzorom primirio, valjda kako je počeo da se spušta. Kad je potpuno došao sebi, nešto posle zore, bio je zbunjen i uznemiren, ali i zahvalan zato što se nije našao u zatvoru ili bolnici – zato što mu je ovaj moderan pristup rekreativnom korišćenju droge izašao u susret.

U Portugaliji sam otkrio da se, za razliku od zakonski opterećene atmosfere u SAD (gde svako testiranje droge nosi rizik od hapšenja ili izbacivanja sa festivala), akcenat ove kulture nalazi na bezbednijem korisničkom iskustvu. Svi prisutni su prihvatili ovaj pristup i ponašali se sa tim u skladu.

Svake večeri na Bumu, nedaleko od glavnog dens stejdža, volonteri su držali štand na koji su ljudi mogli da donesu uzorak droge. Par sati kasnije, dobili bi potvrdu o tačnom sastavu supstance koju su kupili. Osim ove usluge koju finansira jedna portugalska NVO, gosti su mogli da dobiju informativne pamflete o drogama, čepove za uši, flašice vode za ispiranje nosa, i papirne kartice kao pribor za ušmrkivanje.

Pošto sam bio zatečen nivoom progresivnih usluga, ohrabrio me je stav desetak posetilaca festivala sa kojima sam razgovarao kao Kosmicare volonter. Većina je sama došla u potrazi za podrškom. Umesto da samo kažu da su uzeli „esid" ili „moli", naveli bi tačan sastav droge na osnovu prethodnog testiranja kojim su potvrdili da konzumiraju LSD ili MDMA.

Helena Valente, Kosmicare volonter i bivša koleginica Dr Karvaljo, sprovodi istraživanje o uticaju informacije na osnovu testiranja droge na donošenje odluka tokom festivala. Na primer, nekoliko testiranih kesica od po gram kokaina plaćenih po 90 EUR, ispostavilo se, nisu uopšte sadržale kokain. Valente je želela da zna da li bi ljudi pošto im je saopšten takav rezultat bacili kesicu, ili rizikovali i ipak šmrknuli da vide šta će biti.

Sve ovo možda zvuči kao utopijska vizija budućnosti koju sprovode sumnjive privatne organizacije spremne da zloupotrebe zakonsku nebrigu na državnom nivou. Ali festivali širom sveta privlače sve više ljudi, a Gael se nada da će pozivi na društveno jedinstvo i kontrolu štete uroditi plodom čak i u SAD.

„Verujem da se povećava stepen javne informisanosti po pitanju značaja ovih usluga, koje su neophodne da bi se osiguralo mentalno i emotivno zdravlje ljudi koji svesno koriste psihoaktivne supstance," kaže ona.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu