Prvi put kod predsednika tehničke vlade na jutrenje

Jednom davno, dok sam studirala, postojao je predmet "Metodika nastave (toga i toga)" i kao praktični deo ispita, trebalo je da provedemo nekoliko nedelja u osnovnim i srednjim školama, da se naučimo osnovama prenošenja, prihvatanja i ocenjivanja znanja. Bilo je zanimljivo, sve do trenutka kada je došao red na takozvana "otvorena vrata", susrete sa roditeljima đaka da bi se u četiri oka - ovog puta, plus moja studentska na praksi, dva - raspravili problemi, muke i razlike u shvatanjima ocena, znanja i programa.

Da ne dužim, sva sreća što je postojala ta praksa, pa sam maltene preko noći shvatila da od mog nastavničkog rada nema ništa i da je bolje, i po decu koju bih podučavala, i po mene samu, da hleb potražim negde drugde. Otvorena vrata su mi otvorila oči da nemam to strpljenje, diplomatske sposobnosti za iznalaženje rešenja i volju za kompromisom neophodne za ovaj zahtevni posao.

I dok sam gledala snimke sa dugo najavljivanih "otvorenih vrata" predsednika tehničke i mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića i građana koji su satima čekali da ga upute u sopstvene probleme u nadi da će ih najzad rešiti, nisam mogla a da se ne setim zašto sam odustala od nastavničke karijere. A i od humane ideje da mogu svima da pomognem. Naravno, moje nesnalaženje u obrazovnom svetu svakako je za kritiku, a dobra volja predsednika tehničke vlade da otvori vrata za građane koji veruju da njihove probleme samo on može da reši, jeste za pohvalu, naročito jer mu ne spada u opis posla. Sastaju se sa građanima političari na različitim funkcijama, neki jer se ona čuvena izreka "Država, to sam ja" zavukla duboko u (pod)svest i njih i građana, drugi zato što veruju da je direktan kontakt sa biračima korisnjii i plodonosniji nego sve ankete javnog mnenja zajedno.

Predsednik tehničke vlade je, kaže, uspeo da nađe rešenje za 35 stranaka, ili njegovim preciznim rečnikom, oko 43 odsto onih koje je primio. Tokom onog mog prvog iskustva otvorenih vrata, nije bio rešen ni jedan problem. Razlozi su bili raznovrsni - za neke, prosto, nije bilo rešenja, pa pretpostavljam da se to desilo i njemu. Za druge, adresa je, jednostavno, bila pogrešna: nastavnica u školi nema ni moći, ni sredstava da rešava opšte probleme sprskog školstva u pojedinačnim slučajevima.

Predsednik vlade, čak i tehničke, ima. To mu je i funkcija, između ostalih, da nadgleda svoj tim i podstiče one nespremne i pogura nesigurnije da budu aktivniji i spremniji da reše sve probleme koje muče nas, građane koji smo ih - ili nismo - izabrali. Ako je suditi po ovim prvim otvorenim vratima, najslabije radi zdravstvo. Teško da je to iznenađenje, ali i sam predsednik tehničke vlade kaže da su ovi problemi rešeni zahvaljujući fondu za budžetsko lečenje u inostranstvu. Posle brojnih loših iskustava prethodnih godina, pravih i izmišljanih afera, zvuči kao dobra vest. Ali, na godišnjicu osnivanja fonda, u novembru 2015, saopšteno je da je 39 dece upućeno na lečenje u druge zemlje o trošku države. Dakle, fond radi, ali nešto koči, pa je predsednik tehničke vlade lično morao da pogura. Što je takođe u redu, ali šta je sa onima koji juče nisu mogli ili znali da mogu da mu se obrate? Hoće li u fondu ostati novca i za one koji ne mogu da dođu na otvorena vrata predsednika vlade, pa i tehničke? I, kao što kažu ljudi iz Transparentnosti Srbija, "rešavanje jedne (pojedinačne) nepravde često stvara novu."

Pravni problemi su, nesumnjivo, nešto što muči verovatno svakog građanina ove zemlje. Sporo rešavanje čak i najtehničkijih stvari poput ostavinskih rasprava, ozbiljnijih kao što su isplate zaostalih alimentacija, da ne pominjemo suđenja koja se otežu do besmisla zbog raznih rupa u zakonima, nedonesenih podzakonskih akata i birokratsko-polupravnih zavrzlama. Malo i mi, građani, volimo da se tužakamo, a voli to i država, tu su bar dve neuspešne reforme pravosuđa, reorganizacije, nezaživele medijacije… Vučić ovog puta nije rekao koliko je stranaka došlo sa ovakvim problemima, ali je puno građana koji su čekali na razgovor navodilo borbu sa pravosudnim vetrenjačama kao uzrok njihovog nezadovoljstva. Verovatno ih je [predsednik vlade samo posavetovao ili uputio na određene adrese](Према његовим речима, у току данашњег дана сазнао је много тога о навикама грађана, о томе које поступке треба убрзати, које законе донети, а и сами грађани су имали многе предлоге.), jer svakako zna da, bez obzira što je šef i ministru pravosuđa, ipak ne sme da se meša u treću, sudsku polugu vlasti.

Malo mi je zabolo oči i uši ono rešavanje zaposlenja, iako priča ima srećan kraj za onog ili one koji su problemi izneli. Kako kaže predsednik tehničke vlade, obratili su mu se ljudi čija su zanimanja deficitarna, pa su on i njegovi saradnici uspeli čak i da im nađu posao. Zbunjujuće. Ako su već ta neimenovana zanimanja nedostajuća, kako onda nije bilo posla za one koji su završili škole da se njima bave? Propusti Nacionalne službe za zapošljavanje? Nesklad između potreba tržišta i obrazovnih programa koji su doveli do potrebe za razmatranjem uvođenja dualnog obrazovanja? Mnogi u Srbiji veruju da se posao u našoj domovini može dobiti samo preko veze, pa će sad zli jezici da kažu da je ovo dokaz te tvrdnje. Dođeš na otvorena vrata, imaš zanimanje koje se traži, i dobiješ posao. Jedna roditeljka na mojim školskim otvorenim vratima tvrdila je da njena mezimica zna engleski bolje od onih kojima je maternji, pa samim tim zaslužuje peticu, bez obzira što nije uradila nijedan pismeni tog polugodišta. Sigurno su predsednik tehičke vlade i njegov tim dobro proverili kandidate da im ovako nešto ne bi promaklo.

Ali me muči nešto drugo. U prva tri meseca ove godine, stopa nezaposlenosti u Srbiji je bila 19 odsto i sam ministar za rad Aleksandar Vulin kaže da je najveći problem što tržište rada nije izbalansirano. I ona udruženja koja se u Srbiji zovu sindikatima kažu da ni zaposleni nisu zadovoljni "sve manjim pravima, sve nižim zaradama i penzijama", i opominju da je nezaposlenost, posebno mladih, ogromna, sa malim izgledima da pronađu dostojan i siguran posao. Znači, ako oni sa traženim zanimanjima nisu uspeli da nađu posao, šta će svi oni, kojih je svakako većina, čija profesija nije ni tražena, ni obećavajuća? Predsednik tehničke vlade sigurno je zapisao minus i Vulinu i ministru obrazovanja Verbiću, verovatno i drugima koji su zaduženi da se bore protiv ove pošasti od problema.

Zdravlje, posao, životni problemi bile su glavne teme razgovora građana sa predsednikom tehničke vlade. Vučić kaže da ga niko od sagovornika nije pitao kada će biti formirana nova vlada - pitanje koje je, ako je suditi po medijima, goruće. Ali mediji su jedno, stvarni život nešto drugo - pred ozbiljnim ličnim problemima, svi ostali padaju u vodu. Ima vremena za vladu, kaže Vučić: nova skupština je konstituisana 3. juna i zakon kaže da novi kabinet mora da bude oformljen u roku od 90 dana. Do tog roka ima još ihahaj dana, a Vučić je najavio da će se sastajati sa građanima dva puta mesečno, jednom u Beogradu, jednom u nekom drugom gradu u Srbiji.

Dakle, još bar tri puta "otvorena vrata". Ja sam, posle prvog puta, odustala od ovih mojih. Predsednik tehničke i mandatar za formiranje nove vlade kaže da neće odustati, iako mu to nije na zvaničnom spisku obaveza. Kaže da je saznao "mnogo toga o navikama građana" i koje "postupke treba ubrzati." A građani će se prijavljivati sigurno, bez obzira da li će ih primiti predsednik tehničke ili "prave" vlade. Jer, kako je rekla naša sugrađanka iz Bora na onom gore snimku, život nje i njene porodice "zavisi lično od premijera". I nikog drugog.

Foto: Nenad Vujanović

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu