vesti

Ruši se Hitlerova rodna kuća, jer to je jedini način

Sedamdeset godina po okončanju Nirnberškog procesa, izgleda da svet još uvek traži alternativne načine za borbu protiv nacizma.

pisao Uroš Dimitrijević
18 Oktobar 2016, 1:39pm

Photo via Wikimedia Commons

To što fašizam uvek nađe put do naših života je očigledni dokaz da su ljudska glupost i zlo neiskorenjivi fenomeni koje ne mogu odstraniti ni oni metalni štapići koje furaju Tomi Li Džons i Vil Smit u Ljudima u crnom. Kada bi nacizam u modernom dobu bio reanimiran samo u obliku ekranizacije romana Filipa K. Dika ili mega duhovitog Timura Vermesa, sve bi bilo okej. Ali su, nažalost, upečatljiviji likovi poput ovog Hitlerovog dvojnika iz Kosovske Mitrovice.

Sedamdeset godina po okončanju Nirnberškog procesa, izgleda da svet još uvek traži alternativne načine za borbu protiv nacizma. Tako će i kuća Adolfa Hitlera u austrijskom gradu Braunau biti srušena, kako bi se oterali neonacisti koji mu u njoj odaju počast, najavio je austrijski ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka. On je za izjavio za bečki list Prese da je poslušao preporuku veća stručnjaka u koju je uključena bečka jevrejska zajednica i neki od najcenjenijih austrijskih istoričara.

Vlada je još u julu zaplenila kuću privatnoj vlasnici koja nešto nije bila oduševljena idejom da se zgrada koristi u javne svrhe. Možda joj je odgovaralo da u kuću svraća grupica neonacista, zighajlujući međusobno gluvim telefonima.

Odluci rušenja se protive neka udruženja među kojima je nevladino Međunarodno veće za spomenike i istorijska mesta. Veće smatra da kuća u kojoj je mali firer napravio prve korake treba da ostane memorijalno mesto čija će funkcija biti demistifikacija nacističke ideologije. Jedan deo stanovnika Braunaua želi da se kuća pretvori u muzej posvećen austrujskom oslobođenju, a drugi bi tu napravili izbeglički centar. I to je, pretpostavljam, u redu. Ali verovatno ni to ne bi sprečilo firerov fan klub da se tu okuplja, pa su se ipak odlučili za radikalnu, deratizacijksu metodu.

Imitator Hitlera iz Kosovske Mitrovice. Fotografija: Una Hajdari

Prema rečima Sobotke, od kuće će ostati originalni temelji, a novu zgradu će koristiti humanitarna organizacija ili javni sektor. Svi se nadaju da neonacisti neće staru floskulu arbeit macht frei iskoristiti pri kopanju tunela do memorijalnih temelja.

Čitava ova zavrzalama me je naterala da se zapitam kakvo je situacija u Srbiji kada na dnevni meni dođe neonacizam. I nekako ne mogu da se otmem utiska da mi tih problema uopšte nemamo ili su minorni. Pa zaista, neonacistički skup zakazan za 1. oktobar na kraju nije održan. Zabranjen je ali i pre toga su se vodile diskusije da li su organizatori iz Nacionalnog srpskog fronta dobili dozvolu od policije za održavanje skupa. Samo zamislite taj razgovor.

- Dobar dan, za šta vam treba dozvola?

- Pa znate, mi bismo neke idejice tu ponovo aktuelizovali, neonacizam, ništa potencijalno incidentno.

Danas je devetnaesta godišnjica od smrti Dušana Jovanovića, momka kog su na putu do prodavnice napala dvojica skinhedsa samo zato što je Rom. Oborili su ga na zemlju, šutirali i udarali komadom oluka.

Tada maloletni Milan Čujić (1980) i Ištvan Fendrik (1980) osuđenji su na kaznu od deset godina maloletničkog zatvora. Pušteni su na slobodu 2004. godine, a za skraćenje kazne je u obzir uzeto njihovo "kajanje i dobro vladanje".

U Višem sudu u Novom Sadu je u ponedeljak počelo suđenje Goranu Davidoviću, poznatijem po nadimku Firer, vođi zabranjene organizacije Nacionalni stroj. Ali čovek nije u Srbiji, sudi mu se u odsustvu, za njim nikada nije raspisana poternica, pa pretpostavljam da ni to ne treba da uzimamo za ozbiljno. Naročito kad se setimo da je bilo potrebno šest godina da se zabrani organizacija Nacionalni stroj, bez obzira na ispunjavanje svih potrebnih uslova za to. I da se fireru sudi za dela koja su se odvijala 2007. godine. Šta je deset godina prema večnosti.

I Mein Kampf već nije teško nabaviti u antikvarnicama, uličnim tezgama, buvljacima i nekim prostorima koji se nazivaju knjižarama, od ilegalnih izdanja, pa do slobodne prodaje. Ima i izdanja sa komentarima Radomira Smiljanića, koga jedni smatraju germanistom i književnikom, a drugi intelektualcem koji je podržavao i promovisao politiku Slobodana Miloševića.

Sva sreća pa Hitler nije nogom kročio u Srbiju. Sa tradicijom revitalizacije istorijskih ličnosti koje su nas u prošlosti samo sjebale, možda bi neki ljudi firerovu sobu ili stolicu na kojoj je sedeo u kafani branili srčanije nego one koji su ga porazili pre sedamdeset godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Hitler
Vice Blog
Fašizam
Nacizam
Austrija
Kuća
Rušenje
neonacizam
Goran Davidović
Nacionalni stroj