Reklame
Svaštara

​Život je težak kada se nikome ne dopada vaše lice

Istraživači su proizveli tri različite studije kako bi otkrili da li ljudi nečiji izgled po sebi smatraju dovoljnim izgovorom da nekoga isključe iz svog društva.

pisao Gabby Bess
19 Septembar 2016, 2:02pm

PHOTO: RG&B IMAGES VIA STOCKSY

Kad delujete zlobno, ljudi obično misle da ste zaslužili sve one grozote koje vas snađu.

Neko vam je u nekom trenutku sigurno već rekao da ne "sudite o knjizi po njenim koricama". To je lepa misao, iako potencijalno netačna kao metafora. Kad su u pitanju prave knjige, korice mogu biti odraz takvog neukusa da možete biti prilično sigurni da je tekst koji uz nju ide takođe loš. Štaviše, svi znamo da je to zapravo nemoguće: sud o nečemu ili nekome dogodi se za svega nekoliko sekundi, na osnovu informacija koje mogu da se prenesu za tu količinu vremena. To znači da često donosimo vrednosne sudove na osnovu spoljnog izgleda, nezavisno od njegove metričke tačnosti.

Novi rad istraživača sa Univerziteta u Bazelu, u Švajcarskoj, predvođenih doktorkom Selmom Rudert, nedavno je pokušao da pronikne u to kako i zašto koristimo izgled drugih da bismo racionalizovali način na koji se ophodimo prema njima. Istraživači su proizveli tri različite studije kako bi otkrili da li ljudi nečiji izgled po sebi smatraju dovoljnim izgovorom da nekoga isključe iz svog društva. Nažalost, oni su otkrili da većina ljudi smatra kako je u redu izopštiti nekoga ako njegove crte lica na neki način ukazuju na to da on to zaslužuje. Prema ovoj studiji, ako spolja izgledate kao bezdušni kreten koji deluje nesposobno, ljudi će smatrati da je savršeno opravdano ako vas izostave iz svoje ekskluzivne grupe.

Studija je od učesnika tražila da ocene više različitih scenarija u kojima je neka grupa odlučila da izopšti nekoga. Nije naveden razlog za isključenje iz društva, ali su učesnici dobili fotografije fiktivnih ljudi na kojima su njihovi izrazi lice izmanipulisani na osnovu statističkog modela. Crte lica osobe bile su nameštene tako da izgledaju prijateljski ili hladno, sposobno ili nesposobno. Posle toga, učesnici su morali da ocene odluku grupe.

U velikoj većini slučajeva, ljudi su smatrali da je u redu da grupa izbaci nekoga ko izgleda hladno i nesposobno. Kad su istraživači pokušali da izvrše dodatna ispitivanja da bi otkrili zašto, saznali su da su učesnici ljude koji izgledaju zlobno povezivali sa osećanjem "odvratnosti", što je prilično surovo!

Ljudi kojima je rečeno — ili koji tvrde — da imaju "sindrom namrgođenog lica" znaju to vrlo dobro. Ove baksuzne duše ne mogu da ne izgledaju ljutito, nezadovoljno ili samo isprazno, dok se u stvarnosti osećaju prilično srećno ili čak oduševljeno. Jedna osoba koja više godina pati od ovog sindroma objasnila mi je koliko ju je njeno stanje unazadilo u društvenom smislu. "Rekla bih da bezizražajnost mog lica zastrašuje ljude", kazala je ona. "Ljudi su oduvek pretpostavljali da sam nesrećna ili su me se plašili zbog nekog aspekta izraza mog lica."

Rudertova je objasnila ovu nedaću. "Pojedinci imaju običaj da iz grupe isključuju ljude koje doživljavaju kao problematične ili sebične kako bi povratili sklad i koheziju unutar svoje grupe", rekla je ona. "Pošto se pojedinci služe crtama lica drugih u svojim moralnim procenama, verovatnije je da će ljudi čija lica izgledaju hladno i nesposobno biti doživljeni kao takve problematične osobe — i, shodno tome, pojedinci će oceniti da je prihvatljivo isključiti ih."

Njeno istraživanje ne potvrđuje samo da su oni sa stalno namrgođenim izrazom lica osuđeni na propast: ono sugeriše i da smo verovatno suviše ljubazni prema ljudima sa ljupkim licima. U studiji se isključivanje iz društva pokazalo kao najmanje prihvatljivo kad su izopšteni izgledali toplo i nesposobno. Rudertova kaže da se ti ljudi često doživljavaju kao da im je potrebna zaštita, čak i kad ona nije nužno zaslužena.

"Istraživanje je pokazalo da osobe sa takozvanim 'bebećim licem' dobijaju više pomoći od drugih i manje je verovatno da budu okrivljeni za međunarodna krivična dela", rekla je Rudertova. "Naravno, to takođe ne znači da treba automatski da smo nepoverljivi prema osobama sa prijatnim licem. Ali treba da se potrudimo da ne dozvolimo da na naš sud utiču ovi faktori i da uložimo vreme i energiju kako bismo bolje upoznali neku osobu ili potpunije razumeli okolnosti."

Ona je dodala: "Nažalost, to nije tako lako kao što zvuči, pošto se ispostavilo da je teško ignorisati facijalne informacije i da one mogu da utiču na naš sud čak i kad su dostupni informativniji pokazatelji o nečijoj ličnosti."

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram