Poslednja starinska orgija u Njujorku

Pelagija je počela da organizuje orgije zato što joj je bio potreban novac. Bližila se 2000. godina, i ona i njeni prijatelji su živeli u jednom skvotu u Vest Vilidžu, sve dok nije greškom izgoreo – njeni cimeri su otišli pre nego što je renoviran, ali uprkos pretnjama da će je izbaciti, ova Amerikanka grčkog porekla je rešila da ostane. Problem je bio u tome što nije mogla da plaća stanarinu samo od svoje plate učiteljice.

„Morala sam da smislim neko kreativno rešenje da nastavim tu da živim, jer mi je plata bila bedna", rekla mi je tokom nedavnog razgovora u njenom sadašnjem stanu u Čelsiju. Zgrada u Vest Vilidžu je imala gvozdenu kapiju i ličila je na zatvor, pa je bila idealno mesto za neku vrstu teatralne – i erotske – žurke.

Pelagija (to je pseudonim, nije želela da se njeno pravo ime pojavi u ovom članku) je imala mnogo iskustva sa događajima gde je seks bio prisutan. Prvi put je učestvovala u origiji 1990, pre nego što je bila dovoljno odrasla da bi pila alkohol, u restoranu u blizini nacionalnog parka u Vašingtonu. Ovaj događaj, koji je organizovala grupa pod imenom „Parovi sa Kapitola", mogao bi da se opiše kao svingerska žurka, iako Pelagija odbija da koristi taj termin (kao i termin „orgija", kada smo već kod toga). Isprva je bila „potpuno šokirana"; na žurci je čak naletela na jednu svoju profesorku iz srednje škole i njenog muža, koji je lisicama bio vezan za klozetsku šolju, i nosio je prsten na kiti. Njenoj profesorki je bilo toliko neprijatno, da je smesta odvezala muža, podigla mu gaće i otišla.

„Ono što sam naučila iz toga nema veze sa sramotom, već mi je pojasnilo nešto drugo", objasnila je. „Ti parovi su delovali najviše zaljubljeno i povezano, za razliku od drugih parova i porodica u mom predgrađu. Živeli su tim stilom života i zajedno su stvarali fantaziju".

Kada smo već kod orgije pročitajte i: Bila sam na svingerskoj žurci u Beogradu

Pelagija je nastavila da odlazi na žurke grupnog seksa i kada se 1996. preselila u Njujork, redovno prisustvujući sado-mazo događajima u „Podrumu" – ozloglašenom sastajalištu perverznjaka u Mesarskoj četvrti, u kojem su navodno specijalno pojavljivanje imale tako poznate ličnosti kao što su Madona, Robert Dauni Džunior i Heder Loklir. Odlazila je na erotske događaje na mesta kao što su klubovi „Helfajer", „Ajdlvajz", „Trapez" i „Čekmejts" (ovaj poslednji još uvek postoji). Svaki je imao svoj poseban stil i atmosferu, ali Pelagija je mislila da ona može mnogo bolje. „Uvek sam volela erotiku, ali nisam volela pravila erotike, ni pravila koja su trenutno vladala u ljudskim glavama", objašnjava. „Želela sam da omogućim ženama da se pojave u erotskom okruženju i smisle sopstvena pravila, da ih krše, da budu gole, da masturbiraju – ali da ih niko ne dodiruje bez njihove dozvole. Klub „Noga gore" (NG) je rođen.

U početku, NG je bila isključivo žurka po pozivu. Pelagijini prijatelji nisu plaćali ništa, ili 10, ili maksimalno 80 dolara po paru, i hostesa na to nije gledala kao na posao. „Nisam se jednog dana probudila i rekla sebi 'želim da mi organizovanje seks žurki bude profesija'", rekla mi je. „Smislila sam to da bih samu sebe sačuvala na način na koji sam to želela. A ljudi su mislili da sam jebeno skrenula s uma".

Pelagijin brat joj je 2000. godine napravio jednostavan sajt, broj pretplatnika je rastao, a ona je osmislila rigorozni postupak prijavljivanja (morao si da napišeš inteligentan esej da bi te primila) – stvari koje većina tadašnjih organizacija za seks žurke nisu imale. Njen cilj je bio da stvori zajednicu koja će pružati „bezbedno i senzualno okruženje za žene". Tokom ranih dvehiljaditih, NG se proširio na dva događaja, žurku bez seksa za „pravljenje zazubica" pod nazivom „Izlazak", gde su parovi mogli da se upoznaju, kao i prave orgije, koje je Pelagija nazvala „Kućna žurka".

„Igrala sam se, tucala i ludo se zabavljala. To su bili zabavni dani", rekla je. 2003. je na žurku došao novinar „Njujork posta" i napisao pozitivnu kritiku, u kojoj je istakao visoke standarde njenih žurki. Posle toga je Pelagija napustila posao nastavnice i postala profesionalni planer seks zabava. „Kada je taj članak izašao, znala sam da sam na dobrom putu", rekla je. NG je počeo još više da raste i razvija se u nešto što ja nisam očekivala".

Tokom godina, događaji su razvili određenu estetiku – spoj burlesknog performansa, nostalgije za dvadesetim vekom, i tipa senzualnosti koja može da se nađe u francuskoj pornografiji. Drugim rečima, vrsta orgije na kojoj bi bilo prijatno i vašoj babi, ako ide na orgije. Svaka žurka ima svoju temu: „Seksi medicinari", „Moć cveća", ili „Lude dvadesete", na koju posetioci moraju da dođu u prugastim odelima, plisiranim suknjama i sa starinskim maskama.

Pelagija daje sve od sebe da svaki događaj bude što teatralniji i kompletniji. Unajmljuje muzičare, akrobate na štulama, gatare i animatore koji razgovorom probijaju led. Takođe zabranjuje gostima da koriste tehnologiju kao što su pametni telefoni, da bi se usredsredili na predstojeće zadatke. Svaki događaj počinje kao običan maskenbal, dok gosti ne počnu da se upuštaju u raznorazne vrste seksa – bilo grupnog, nežnog, ili blagog sado-mazohizma.

Na jednoj skorašnjoj žurci, održanoj u ogromnom apartmanu u centru Menhetna, video sam nagog čoveka od pedeset i nešto godina koji pajalicom golica bradavice neke mlade Italijanke, dok joj je njegova žena lizala međunožje. U drogj sobi, četrdesetosmogodišnja žena iz Nju Džersija je sedela na kožnoj sofi i dopuštala neznancu da joj pipa nove silikonske grudi – iako mu nije dozvolila da je dodiruje ispod pojasa.

„Noga gore" je jedna od najstarijih seks žurki u Njujorku – Pelagija kaže da poznaje petnaestogodišnje klince koji su začeti na njenim događajima – kao i trag prošlih vremena, podsećanje na dane kada su skvoteri živeli u Vest Vilidžu, a trendovi se širili usmeno, a ne preko društvenih mreža. Danas ima više seks žurki nego ikad, a zahvaljujući internetu, nikada nije bilo lakše zadovoljiti svoje seksualne apetite – odvedi partnera sa Tindera u seks klub! Ili organizuj sopstvenu Tinder orgiju, bez posrednika. Ali kako grupni seks sve više ulazi u mejnstrim, i novi talas žurki se prodaje tako što su skupe i ekskluzivne, neki iskusni posetioci seks žurki se pitaju da li su usput izgubile malo duše.

Grupni seks postoji barem od antičkog doba, ali su američku maštu orgije popalile tek sedamdesetih godina. Ne samo da je ta dekada lansirala „Zlatno doba pornografije", već je tada i potkultura svingera ušla u svest običnog sveta (možda je najčuveniji slučaj kada su dvojica igrača Njujork Jenkiza 1973. zamenili porodice). Stereoptipi o orgijama se idalje vezuju za to vreme: vremešni tipovi sa brčinama kao Ron Džeremi, tipovi koji blago podsećaju na Evropljane, sede u džakuziju i nose medaljone oko vrata.

Slobodoumni Njujork je odavno dom scene grupnog seksa u usponu, ali ova zajednica je tokom dvehiljaditih doživela neke potrese. Kirije su rasle, i postalo je teško održavati stalno mesto – Pelagija je morala da se preseli iz svoje zgrade, i NG je postala lutajuća žurka, koja se održava u nizu stanova i hotelskih soba. Ali Pelagija kaže da je posle jedanaestog septembra, usled novih propisa po kojima su hoteli zabranili da u sobama borave neprijavljeni ljudi, postalo teško organizovati orgije sa anonimnim ljudima. Finansijska kriza je samo dodatno pogoršala stvar.

„Kada je 2008. došlo do recesije, primetila sam da je ljudima opala kreativna energija, i organizatori su bili pod velikim pritiskom.", kaže mi Pelagija. Došlo je do toga da je celih godinu dana izdavala sopstveni stan, da joj posao ne bi propao.

Keni Blant, koji je 2006. organizovao „Hemiju", njujoršku seks žurku za ljubitelje „Brning men" festivala, takođe se seća kako je scena orgija splasla. Kada su on i njegov partner počeli da organizuju taj događaj, „to je bilo iz ljubavi, i situacija je uvek bila sumanuta", rekao mi je. „Podigli smo kupolu na krovu, doveli ljude koji vrte vatru, nekoliko didžejeva, i imali sopstveni 'Brning men' kamp", kaže Keni Blant. Ali objašnjava da danas to ne bi moglo da prođe. „Njujork se u poslednjih deset godina mnogo promenio. Takve stvari više ne mogu da nam prođu, i meni je to baš tužno. Žurke na krovovima više nisu iste. Na krovovima više ne smeš ništa da radiš".

Ali iako je Njujork sada pitomiji nego ranije, u mnogim aspektima je sada lakše nego ikad organizovati seks žurku. U proteklih par godina, novac je ponovo počeo da prisitiže u grad, i ljudi su otvoreniji za orgije nego ranije.

„Kada sam počela da odlazim na takve događaje, bilo ih je teško naći", objašnjava Larisa Fuhs, dugogodišnja Pelagijina prijateljica i osnivačica „Kuće škorpije", seks žurke na kojoj su pripadnici LGBTQ populacije dobrodošli. „U poslednjih 20 godina, gledam kako perverzije, svingeraj, poli-seksualnost i poliamorija sve više izlaze iz senke, a naročito u poslednjih par godina".

„Internet je mnogo pomogao – mnogo je lakše organizovati se, promovisati i naći ljude", dodaje ona. Zahvaljujući mreži, sada ima „više seks žurki nego ikad".

A u svetu u kome postoji telefonska aplikacija za dogovaranje seksa utroje, sve manje seks žurki oseća potrebu da se krije – na primer, postoji „Sanktum", ekskluzivni klub koji sebe opisuje kao „Najbolje erotsko iskustvo u L.A.". U Londonu postoji niz fensi orgija, uključujući iserijal događaja pod nazivom „Heven SX", koji posećuju najzgodniji od najzgodnijih. Najpoznatija seks žurka koja se u poslednje vreme pojavila verovatno je „Opasna mačkica", ekstremno otmena londonska žurka koja se, baš kao i „Noga gore", izdaje za žurku na kojoj je akcenat na ženskom zadovoljstvu. Razlika je u tome što se „Opasna mačkica" eksplicitno oglašava kao žurka za „svetsku seksualnu elitu", i ima atmosferu koja podseća na „Širom zatvorenih očiju", i u tome što NG ostaje lokalna, a „Opasna mačkica" ima ambiciju da postane globalna manifestacija.

U martu je „Opasna mačkica" došla u Njujork, i „Post" je u svojoj reportaži praktično balavio nad idejom da pripadnici elite imaju međusobne egzotične susrete:

Ovakvi natpisi u štampi bez sumnje su pomogli „Opasnoj mačkici" da bude rasprodata (karte su koštale 250 dolara za parove i 150 za same žene – muškarcima nije bilo dozvoljeno da dolaze sami), pa su organizatori zakazali još jedan događaj, sledećeg vikenda. Nazovimo to „Koačelom" orgija. Ili, kao što je jedna gošća to kasnije opisala, „'Opasna mačkica' mi deluje kao 'Starbaks' seksi klubova, sa sve nadrndanim osobljem koje mora da trpi dabstep remikse Rijane". Izveštači koji su prisustvovali događaju da bi napisali recenzije u gonzo stilu su bili još suroviji, ocenivši dogašaj kao „srednjoškolsku igranku sa golotinjom", „propast" i „depresivan".

Otišao sam na drugu žurku „Opasne mačkice", kasnije tog meseca, u iznajmljenom stanu u oblasti Fletiron, i bilo je očekivano: plazma televizori na sve strane, bilijarski sto sa leopardovom šarom, iz zvučnika trešti elektronska plesna muzika. Gosti – mnogi od njih mešetari sa Vol Strita, sa strankinjama pod rukom – su nosili skupa odela i jeftine maske. Trapavo su se muvali i pušili cigarete jednu za drugom, na majušnom balkonu, dok su posetioci cirkali da bi prikupili hrabrost da uđu u „deo za igru" u odvojenoj sobi, u kojoj se nalazio ogroman krevet i niz kauča presvučenih skajem. Za barom mi je jedan trgovac nekretinama rekao da je dolaskom na „Opasnu mačkicu" želeo da se časti zbog višemilionskog posla koji je sklopio. Njegova pratilja, Evropljanka koja ga izgleda nije baš dobro poznavala, je rekla da je ekskluzivnost ono što ju je privuklo da dođe.

Kada su gosti konačno prionuli na seks, fizička aktivnost nije delovala tako zanimljivo ili jedinstveno koliko je cena karte sugerisala. Dok sam ja sedeo na kauču i posmatrao, neki zgodan čovek se manje-više popeo na moju pratilju (uz njen pristanak), i prošaptao nešto u smislu, „Ti si nevaljala devojka, zar ne"? Trpela ga je par minuta, ali ga grubo oterala iz svog krila, kada je počeo da joj liže uvo kao pas. Veliki krevet je izgledao kao da se na njemu održava audicija za amaterski pornić. Dok su se ljudi jebali u položajima po kategorijama porno sajta „Brejzers" (otpozadi, spreda, ništa previše egzotično), izgledalo je kao da je u toku takmičenje u stenjanju.

Jedan drugi gost, koji je prethodne nedelje takođe bio na događaju „Noga gore" , je rekao, „Od žurke koja se promoviše kao 'elitna' bih očekivao nešto više od IKEA nameštaja, „Doručka kod Tifanija" na televiziji, i votke sa sodom koja košta 15 dolara, a služe ti je u plastičnoj čaši. Da sam ja dao pare za ovo, osećao bih se kao budala".

To ukazuje na prepreku na koju mnoge seks žurke nailaze – može da bude iznenađujuće teško stvoriti intimnost na događajima koji se bave najintimnijim činom koje postoji. To je posebno slučaj kod žurki kao što je „Hemija" Kenija Blanta, koja raste i mora da se prilagodi okolnostima koje se menjaju.

„Pre par godina smo malo podigli cenu. Morali smo, jer troškovi rastu. Ovo je sada mnogo veća produkcija nego što je nekada bila", rekao mi je Blant. Nekada je sve moglo da nam stane u naš kombi, koji je izgledao kao kombi iz „Skubi Dua". A sada moramo da iznajmljujemo kamion".

U „Prijateljski kružok", kako ga je Blant opisao, sada dolazi mnogo nepoznatih ljudi koji možda nisu upućeni u to što se događa. „Mi se trudimo da poželimo dobrodošlicu novopridošlima, naročito na početku žurke, i da im odgovaramo na pitanja", rekao je. „Ali u ovom okruženju si na neki način prepušten sam sebi. Ovo je velika žurka".

Ako ništa drugo „Opasna mačkica" ne pokazuje znake ambivalentnosti kada je veličina u pitanju – 30. maja organizuju još jedan događaj u Njujorku, a osnivačica Ema Sejl se proširila na Australiju, dok merka Kanadu i neke evropske gradove. „Možemo da organizujemo žurku bilo gde na svetu, ako nađemo odgovarajuće partnere koji će razumeti naš brend", napisala mi je u mejlu.

I „Hemija" sledi model ekspanzije, i takođe organizuje žurku 30. maja. „Voleli bismo da organizujemo još nekoliko velikih događaja, ili možda ski vikend, ili neki izlet za uži krug naše grupe", rekao mi je Blant. „Možda otvorimo i podružnice u drugim gradovima".

Ovo je sasvim normalan model za bilo koji brend u industriji zabave – razviješ proizvod koji ljudi vole, ispitaš ga na različitim tržištima, i proširiš delovanje koliko god možeš. Ali neki veterani u organizovanju erotskih žurki su sumnjičavi kada su u pitanju takvi poduhvati.

„Mislim da je 'Opasna mačkica' kičeraj", kaže mi Pelagija. „Biće samo čudo od jednog hita, zato što je tako veštačka i fokusirana samo na novac".

„Ljudi poštuju moje žurke i dolaze ponovo zato što ih ja vodim na način koji je u skladu sa mojom ličnom vizijom", nastavlja ona. „Ne kažem da su moje žurke bolje nego druge. Jednostavno, imam drugačiji stil, i zato najduže trajem".

Larisa Fuhs se slaže da je mentalitet nekih zabava pogrešan. „Moja omiljena zamerka za druge zabave je to što uslovi za ulazak, kao što su kostimi ili obavezni partner, mogu da se zaobiđu ako imaš dovoljno novca", kaže ona. „To što neko ima dovoljno novca ne znači da će se bolje uklopiti na tvojoj žurci, osim ako ti nije cilj da okupljaš ljude koji imaju mnogo para".

Ali izgleda da mnogi rado plaćaju, a ideja da bogati stupaju u različite čudne seksualne odnose uvek je primamljiva medijiama – kao što kaže naslov jednog januarskog broja „Dejli mejla", „Uspon svingera srednje klase! Otmene orgije su najnoviji trend, i uspešni poslovni parovi hrle na seks žurke u VIP stilu".

Pitanje je da li će ovi erotski događaji uspeti da duže vreme ostanu samoodrživi – da li će uspeti da prođu tranziciju od običnih žurki do zajednice kao što je „Noga gore". U svakom slučaju, Pelagija će i dalje biti u Njujorku i raditi to što radi; za nju to nije posao, već stil života. „Organizovaću ove žurke sve dok budem bila u stanju da jebeno hodam", rekla mi je. „Ma šta ja pričam, mogla bih da ih organizujem i ležeći".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu