Nemačka neke izbeglice prima, ali balkanske migrante vraća kući

Ovde u predgrađu Minhena oni čekaju već sedam meseci. Njihovi odobreni zahtevi za azil, kažu oni, mogli bi da stignu svakog dana — ili možda nikad.

Ovo drugo je verovatnije. Sestre Ridona (16) i Alma (18) sa Kosova, upravo su ona vrsta tražilaca azila koje Nemačka izričito ne želi u svojoj zemlji: sa Zapadnog Balkana. Sva je prilika da će devojke uskoro biti poslate čarter letom nazad u Prištinu u pratnji nemačke policije.

Ove godine su zemlje EU već vratile nekih 13.000 stanovnika Kosova, tvrdi Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova. Kući je vraćeno još toliko Albanaca. Evropa prima gomile migranata, ali mnoge i proteruje.

Ovde u Trudering-Riemu — u mirnoj uličici blizu mirnog parka, nekih tridesetak minuta istočno od centra Minhena — regionalna vlada Gornje Bavarske drži prihvatni centar nastanjen porodicama sa Balkana.

Migranti žive u velikom specijalno izgrađenom kontejneru ograđenom od ulice. Jednog popodneva ne tako davno, grupica male dece igrala se napolju sa hulahopom. Muškarci su sedeli u hladu, u uglu dvorišta, i izgledali kao da se dosađuju.

"Čak i ako me vrate na Kosovo", kaže Ridona, mršava, koščata i prkosna, "ja ću se vratiti… Želim da živim tu gde sam rođena."

Ridona i njena sestra, zajedno sa još dvojicom braća, rođene su u Minhenu. Njihovi roditelji, oboje sa Kosova, dobili su utočište u Nemačkoj tokom ratova vođenih devedesetih na Balkanu — baš kao i na stotine hiljada drugih iz bivše Jugoslavije.

Njihova majka radila je u lokalnom hotelu, a njihov otac služio hranu u Mekdonaldsu. "Nismo dobijali socijalnu pomoć ovde", insistiraju devojke. "Naši roditelji su uvek radili." Ostali su tu sedam godina.

Ali situacija na Kosovu se na kraju smirila. Posle bombardovanja NATO, srpske snage su se povukle sa teritorije i borbe su prestale 1999. godine. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Do tada, Ridona, Alma i mnogi drugi bili su prisiljeni da napuste Nemačku. "Jednog dana je samo došla policija i rekla da moramo da idemo."

Devojke sada žele da se vrate. A pridružila im se i navala drugih sa Kosova, iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonija, Crne Gore i Srbije. Prema zvaničnim podacima, u Nemačkoj je u prvoj polovini godine azil zatražilo skoro 80.000 ljudi iz Albanije i bivšeg Sovjetskog Saveza: to je veliki skok sa cifre od 19.500 ljudi u istom periodu 2014. godine.

Oko 40 odsto onih koji su prošle godine stigli u Nemačku došli su sa Zapadnog Balkana. Posle Sirijaca, stanovnici Kosova i Albanije čine drugu i treću najveću grupu tražilaca azila u Nemačkoj.

Pogledajte VICE dokumentarac "Mladi trkači: paklene ulice u Velikoj Britaniji":

Ali međunarodni mediji često previđaju ove migrante — jer za razliku od izbeglica iz Sirije, Iraka ili Eritreje, oni se verovatno neće zadržati dugo u Evropskoj uniji.

Nemačka vlada, koja očekuje da će ove godine primiti 800.000 tražilaca azila i izbeglica, što će je koštati 6 milijardi evra, sastavila je novu nacionalnu strategiju koja bi trebalo da odvrati balkanske migrante od dolaska — i uz čiju će pomoć po ubrzanom postupku vratiti one koji dođu. Bavarska je donela kontroverznu odluku da izgradi prihvatne centre isključivo za ljude sa Balkana. Nemačka novinska agencija Dojčevele nedavno ih je nazvala "kampovima za deportaciju".

U međuvremenu, sve veći broj kritičara Nemačku optužuje da građanima Balkana uskraćuje onoga što im po pravu pripada — kao i za pokazivanje negativne predrasude prema njihovim zahtevima za azil. U Nemačkoj, "retorika prema sirijskim izbeglicama je dobra; ne dovodi se u pitanje da li treba da ih primimo", rekla je Vibke Judit, iz Nemačkog Amnestija. "Ali što se tiče ljudi sa Balkana, retorika je upravo suprotna."

Početkom ovog meseca, Berlin je najavio da će klasifikovati Kosovo, Albaniju i Crnu Goru kao "bezbedne države porekla": distinkcija zbog koje će njihovima građanima biti teže da dobiju azil. Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina proglašene su "bezbednim" prošle godine.

Za objavom je usledio pritisak na terenu. U avgustu je nemačka Kancelarija za migracije i izbeglice platila emitovanje oglasa na Balkanu u kome se izbeglice upozoravaju da ne iskušavaju sreću u Berlinu. Na jednom video snimku u trajanju od četiri minuta izmučene migrante nacionalna policija ispraća nazad do kuće.

"Priličan broj ljudi poverovao je lažnim obećanjima prevaranata da je lako ostati u Nemačkoj", kaže narator oglasa. "Nemojte finansijski uništiti sebe i svoje porodice."

Oni koji stignu, "biće procesuirani vrlo brzo, za svega nekoliko nedelja", rekao je za VICE News portparol bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako "možemo da ih prosledimo dalje i napravimo mesta u utočištima za one koji su stvarno ugroženi."

U oko 99 odsto slučajeva, nemačka vlada će odbiti zahteve za azil migranata sa Zapadnog Balkana — sa objašnjenjem da putnici ne beže od rata ili progona, već od teškog siromaštva, nezaposlenosti, organizovanog kriminala, korupcije, ruiniranog sistema socijalne pomoći i malih izgleda za bilo kakvo finansijsko blagostanje.

Ovo objašnjava zašto danas nemačke vođe i analitičari sa uverenjem koriste izraz "migrant" kad govore o stalnom prilivu novih ljudi — u isto vreme kad novinari i intelektualci u inostranstvu vode uzavrele internet debate da li je izraz "izbeglica" prikladniji i uviđavniji. Prema viđenju Nemačke, Evropu je trenutno zahvatila izbeglička kriza, ali postoji i problem migranata.

Ridona i Alma znaju da su njihove šanse male, ali su za sada spremne da "čekaju, čekaju i čekaju" i vide šta će se dogoditi.

Devojke kažu da trenutno žive u jednom sobičku sa još dvojicom braća i roditeljima: u prostoru nalik garderoberu nabijeno je šest kreveta jedno uz drugo. One dodaju da u poslednjih sedam meseci nisu bile u prilici da pohađaju školu — čak ni nakon što su obišle sve škole u kraju i molile da budu primljene.

Portparol bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova kaže da su deca koja traže azil obavezna da pohađaju školu u roku od tri meseca od dolaska u Nemačku. On napominje da ne može da komentariše ovaj konkretan slučaj.

"Učila bih bilo šta", kaže Alma, koja je pohađala specijalnu matematičku školu na Kosovu. "Na Kosovu, ako nemaš novca, dobijaš slabe ocene. Moraš da platiš nastavnicima za dobre."

Narednih nedelja, vlada Bavarske — koja prima veliki deo migranata Nemačke — počeće ubrzano da obrađuje zahteve izbeglica iz Sirije. Po ubrzanom postupku rešavaće i zahteve građana sa Balkana.

Stefan Frej iz bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je za VICE News da mnogi migranti sa Balkana dobro znaju da će njihov zahtev biti odbijen — ali ipak dolaze, u nameri da iscede šta mogu od socijalne pomoći Nemačke. Na kraju krajeva, hrana, smeštaj i 140 evra mesečno koje tražioci azila ovde dobijaju dok se njihovi slučajevi razmatraju, često je više nego što bi dobili bilo gde kod kuće.

Stopa nezaposlenosti mladih na Kosovu kreće se oko 60 odsto. A oni koji su zaposleni često rade mnogo i naporno za bednu crkavicu. Neki migranti šalju novac koji dobiju od nemačke vlade kući kao ispomoć porodici — ili da bi finansirali nova putovanja do Minhena.

I zaista, neki migranti sa Balkana pristojno govore nemački — izgleda da je dolazak u Minhen svake godine ili svakih nekoliko godina za podnošenje novih zahteva za azil dao neke rezultate.

Melita Šunjić iz beogradske kancelarije UNHCR-a ispričala nam je sličnu priču — naročito kad su u pitanju romski migranti sa Balkana. "Izbeglice obično žele da se postupak za dobijanja azila sprovede što je moguće brže", rekla je ona za BBC. "Ali u ovom slučaju, oni se žale da je procedura prekratka. Romi mi govore da znaju da neće dobiti azil — ali su makar na sigurnom i toplom."

Bljarim, 31-godišnjak sa Kosova koji živi u predgrađu Minhena, priznaje da mnogi njegovi prijatelji dolaze u Nemačku "iz ekonomskih razloga."

Bljarim je konkretno došao zbog lekarske nege. Pre nekoliko godina, dobio je dijagnozu Hočkinovog limfoma. "Lečenje u mojoj zemlji je na strašno lošem nivou… Svi lekari su korumpirani", rekao je on za VICE News.

"Čak i ako imate novca, imate problema, zato što su lekovi nabavljeni na crno." Bljarim je ispričao kako je išao na hemoterapiju kod doktora u Prištini, ali da lečenje nije urodilo plodom. Krao je iz male firme u sopstvenom vlasništvu kako bi mogao da plaća lekove.

Bljarim je pre osam meseci otputovao u Minhen, nakon što je čuo da Nemačka ukazuje besplatnu zdravstvenu negu. Već tada je imao kvrge na vratu i pod pazuhom koje su pod prstima bile nalik kuvanim jajima — usađene toliko duboko da nije mogao da ispravi vrat. Istog dana kad je Bljarim doputovao, primljen je po hitnom postupku u bolnicu, gde je ostao narednih pet meseci.

Od tada je pušten, bez raka, i preselio se u stan u predgrađu, koji mu plaća bavarska vlada. Ide svakog meseca na redovne lekarske preglede i dobija novac da preživi.

Pitam ga šta mu se najviše dopada u Nemačkoj. "Sve mi se dopada u Nemačkoj. Ljudi su veoma humani." A ako ga pošalju nazad? "Ubiću se", kaže on.

Kritičari nemačke politike prema balkanskim migrantima optužuju federalne vlasti za diskriminaciju tražilaca azila sa Balkana — i raspirivanje nacionalne histerije o "lažnim azilantima". Organizacija za pomoć izbeglicama "Pro Azil" opisala je tu politiku kao institucionalizovanu diskriminaciju.

"Smatramo to neprimerenim i opasnim", kaže Judit iz Nemačkog Amnestija. "To samo raspiruje postojeće stereotipe i predrasude i moglo bi da navede desničarske grupe na eskalaciju situacija kao što smo već videli u Hajdenauu", rekla je ona, navodeći kao primer grad na istoku zemlje u kom su protesti zbog novog izbegličkog doma prerasli u agresivne ulične sukobe sa policijom.

Rasprava je najžešća kad su u pitanju balkanski Romi, koji takođe stižu u Nemačku u velikim brojevima. Brojne organizacije koje rade s romskim stanovništvom tvrde da se oni i dalje susreću sa agresijom i progonom na Zapadnom Balkanu — doduše u manjoj meri nego što to doživljavaju u zemljama kao što je Mađarska.

Ali nacionalna vlada Nemačke na to gleda drugačije. Frej, portparol bavarskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tvrdi da razlog za porast broja balkanskih migranata "nije sveprisutni 'romski problem.' Ovde se na radi o tome. Oni nisu proganjani u našem smislu te reči."

Ovaj raskol samo ističe ključno pitanje koje se tiče čitavog tog procesa razmatranja zahteva za azil: kako jasno razgraničiti one koji zaslužuju azil od onih koji ga ne zaslužuju? Slovo zakona nije uvek jasno — a čak i razlika između ekonomskog migranta i političke izbeglice ponekad ume da bude maglovita.

Ako je Rom veoma siromašan i otputuje u Nemačku zato što je siromašan, on će se najverovatnije smatrati ekonomskim migrantom. Ali ako je njegovo siromaštvo rezultat dugogodišnje diskriminacije i predrasuda prema Romima, onda tu možda ima nečeg višeg.

U međuvremenu, plan Nemačke za odbijanje balkanskih migranata samo što nije počeo da se sprovodi.

Prema novoj šemi, tražioci azila sa Zapadnog Balkana neće biti premešteni u trajniji smeštaj, već će ostati u privremenim centrima za prihvat. Njihov zahtev za azil biće obrađen brže — u idealnom slučaju, za svega nekoliko nedelja — a oni čiji je zahtev bude odbijen biće brže vraćeni kućama.

Bavarska će prekinuti i praksu deljenja gotovog novca tražiocima azila — umesto toga obezbeđivaće im donacije u hrani i odeći.

U međuvremenu su i balkanski lideri počeli da se uključuju u priču. Albanski zvaničnici su predložili uspostavljanje "zajedničkog centra za razmenu informacija na Balkanu" kako bi se razmotrio ovaj problem. Predlog će verovatno naići na topao prijem. Brojne balkanske zemlje se trenutno takmiče za članstvo u Evropskoj uniji — a odlazak visokokvalifikovanih mladih ljudi iz njihovih glavnih gradova ne predstavlja ih u dobrom svetlu.

U međuvremenu, u Trudering-Riemu migranti i dalje čekaju. "Ovo bi trebalo da je kratkoročna ustanova", rekao je za VICE News Mehdi Demiraj, 46-godišnjak koji je doputovao u januaru. "Ovde smo sad već sedam meseci."

Da li je znao da će biti ovako? "Ne, nikako. Pričaju vam svakojake gluposti kod kuće, o tome kako ovde ima mogućnosti za posao i tome slično… Nisam ni sanjao da će biti ovako teško."

Mehdi kaže da je na Kosovu ostavio suprugu i dva mala sina, sa namerom da ih dovede kasnije. Ali nedavno ga je njegova žena pitala da li da mu se pridruži — a on joj je rekao da "nema smisla da dolazi". Ova tužna priča ukazuje na to da kontroverzni plan Nemačke za odbijanje balkanskih migranata počinje da funkcioniše.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu