Može li se živeti sa sjebanim prihodima

- Vlada je odlučila da je to količina novca koja je minimum ispod koje ne možete i ne treba da radite, povikao je revolucionarno onomad Aleksandar Vulin u svojstvu ministra rada ili samo čoveka, ko će ga više znati. Ali odluka je pala, 121 dinar po satu je cena ispod koje ne treba da idete, ljudi.

Nezaposlenima u Srbiji je, međutim, neko odavno izmakao stolicu na pregovaračkoj poziciji sa potencijalnim poslodavcima. Svi smo svesni činjenice da mnogo ljudi širom zemlje radi i za upola od 21.296 dinara koliko je minimalac u Srbiji trenutno. I to odavno nije ništa čudno. Uzimajući u obzir i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, kurs evra prema dinaru, cene komunalija, robe u radnjama i "robe" na ulici, većina Srbije živi sa prilično usranim prihodima.

Ali nismo ovde da kukamo, nego da se snalazimo. Zato, evo nekoliko praktičnih saveta za lakši život sa minimalnim primanjima.

KRIVINARENJE

Prvo, prihvati činjenicu da radiš posao za koji si plaćen toliko da svaki dan imaš potrebu da zabiješ sebi olovku u mozak. Jel' jesi? Ok, sada će ti biti mnogo lakše da u stilu Đorđa Tevzadze ulećeš u krivine. Jednostavno, daj sebi malo oduška i zabušavaj. Plata će ostati ista sve i da izgineš od posla. Ako će ti biti lakše, posmatraj to ovako: ti ne radiš ništa loše, samo si poslednji šraf u sistemu nefunkcionisanja.

A kada uzmeš u obzir koliki su ti dugovi za vratom pa podeliš sa koliko obično i ta crkavica koja ti sleduje kasni, maliciozne komentare tipa "Ne mogu da verujem da je tako neljubazna, pa to joj je posao" ili "Jesam li mu ja kriv što radi na trafici?" ili "Neću ni žvake ni upaljač, daj mi samo jebene novine", nećeš ni osetiti. Kao da bi tebe bolelo dupe da li on hoće žvake da ti od toga ne zavisi plata.

BATALI MATEMATIKU

Računanje je bilo i ostalo najveći neprijatelj još iz srednje škole. Ne treba ti ta beda na pameti. Bolje se ne hvataj u koštac objašnjavanja kako ti to uspeva da mesečno potrošiš više nego što zaradiš. Samo ti znaš koliko tačno treba da doplatiš račune da ti ne bi, uz sva dugovanja, isključili struju i vodu i koliko još stanodavac ima strpljenja za otplate po tvojim uslovima. Internet, jebiga, moraš redovno da plaćaš. Za to nemaju mnogo tolerancije, a onlajn svet može da ti spasi život u ovim trenucima.

Matematika će te jedino dovesti do toga da shvatiš da sat vremena radiš za jedan evro po papirološkom minimalcu, odnosno za pola evra po realnom, što nas čini zemljom sa najnižom minimalnom zaradom u Evropi. Ovo se posebno ne preporučuje osobima sa slabim srcem.

NIJE SRAMOTA

Kada god vas sledeći put grupa penzionera u javnom prevozu iznervira u fazonu - gde ste sada krenuli u osam ujutru? - setite se da su verovatno pošli po penziju kojom će nahraniti pola Srbije. Penzosa ima više nego zaposlenih, ako se ne računaju radnici na crno. Ali i sa njima i njihovim primanjima ne bismo preživeli bez te male, gorke a u isto vreme i slatke, penzijske injekcije. Nije sramota pozajmiti od vaših najstarijih, statistički gledano.

I ne samo od njih. Ako si kul i odgovoran lik, ne moraš ni da pitaš za pomoć kada stvarno dođeš do ivice. Ako nisi, ko te jebe, razbijaj kasicu prasicu.

AKCIJA, AKCIJA, AKCIJA

"Na hrani se ne štedi" je klasično pranje savesti kada se poslednji dinar da na mesište čiji miris nedelju dana ostaje u prstima, nosu i mozgu. Štedi se, vala, na svemu - na sijalicama, toalet papiru, a posebno na hrani. I tu se uvek se možeš poslužiti trikovima starih majstora lova na popuste. Najkorisniji su oni svakodnevni, pri kraju smene u pekarama. Pred zatvaranje, sve pekarske čarolije su na 50 ili više odsto popusta. Doduše, manje mirišu i možda ćeš istrenirati vilične mišiće više nego inače, ali svaki griz slađi je od prethodnog. I jeftiniji.

Kao što već rekoh, Internet je zlata vredan. Ionako ćeš veći deo svog dekintiranog dana provesti onlajn, jer gde bi drugo? Ima filmova, serija, knjiga, a možeš i sa svakim da proćaskaš a da ne moraš da častiš pivo ili kafu. I sve to po ceni od 1,500 dinara (ili kolika god da ti je pretplata)

Ako ti je pretplata za internet veća od 1500 dinara čitaš pogrešan tekst, bolje pročitaj: ,VICE vodič za zabavljanje sa bogatim devojkama

Osim razonode, na istoj adresi naći ćeš sve, i to baš sve. Iscimaj se malo i unapredi svoju e-trgovinu, olakšaće ti život, a možda će unaprediti mesto Srbije u ovoj oblasti, gde je trenutno poslednja. Gomila sajtova nudi raznorazne popuste -od jeftinijeg roštilja, preko teretane i raznih džidža - bidža pa do putovanja i servisiranja klima uređaja. Ovo poslednje će ti sigurno trebati ako si u nekom trenutku raskalašnosti uveo klimu, jer je lejzi beg ispod klime najbliže egzotičnom iskustvu za tebe ovog leta.

DRUGA RUKA

Najbliža second-hand radnja u kraju rešiće mnoge tvoje probleme. Osim što ćeš se u malim prostorima sudarati i otimati o stvari sa lokalnim hipsterima (koji, uzgred, hejtuju hipstere), možeš da naletiš na zaista dobre komade odeće. Nekada te čak usere i marka sa etiketom. Prodavci ove robe naručuju je na veliko i gotovo nikad ni sami ne znaju šta je u tim ogromnim kontejnerima kada stignu. Naravno, najviše će biti iznošenog fušeraja, ali ako se raspitaš koji dan u nedelji je onaj kada stiže roba, možeš ubosti bingo, za male pare.

______________________________________________________

Pogledajte VICE film o najopasnijem uterivaču dugova u Britaniji:

______________________________________________________

SVEDI RAČUNE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2013. godini prosečna mesečna potrošnja na alkoholna pića, duvan i narkotike iznosila je 2,352 dinara po čoveku. U realnosti, dijametralno suprotnoj od statistike, ti to slistiš za jednu noć u iste svrhe. Ali ako, uprkos svim svojim apetitima, prestaneš da budeš natprosečni Srbin, i zadovoljiš se prosekom, na konju si. Ne na horsu, na konju.

Ako nemaš karticu za studentsku menzu, neko od budžetlija iz Beograda će ti je sa zadovoljstvom prodati po ceni koja boli u početku. Ne moraš čak ni da budeš student, moraš samo da zažmuriš tu i tamo kada nešto mrda u tvojoj salati. Ne mari, po ceni od pedesetak dinara za ručak, isplati se. Džabe je i sirće slatko.

I onaj najbolniji deo - zajebanciju ćeš morati da svedeš na onoliko koliko se isplati. To znači da nema više čašćavanja tura, nema više nepredviđenih ruta u izlasku, ne piješ koliko možeš da podneseš ti, nego tvoj džep. Ali ćeš zato biti najpoželjniji gost na rođendanima i ostalim proslavama, jer ćeš sa sobom poneti sve ono što bi slavljenik sutradan bacio.

I ne brini, sve ovo je privremeno - dok ne zabodeš pravu šljaku, dok se situacija samo malo ne popravi. Ustvari, do 2016, 2017, 2018, 2019 ili koje već, kada će nam svima biti bolje.

NaslovnaFoto: via Flickr korisnik Dan Moyl

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu