Internet dejting pomaže u pronalaženju ljubavi kad imate herpes

Herpes, poput prave ljubavi, ostaje zauvek. On je i mnogo češći nego što smo spremni da priznamo. Ova polno prenosiva bolest, jedna od retkih koja nikad ne prolazi, javlja se u obliku dva virusa: herpes simpleks tip 1 i tip 2. Trenutno jedna od šest osoba starih između 14 i 49 godina ima genitalni herpes, ima ga jedna od četvoro odraslih osoba, a svake godina pojavi se oko milion novih slučajeva.

Živeti sa herpesom je izvodivo. Upoznavati nove ljude je sasvim druga priča. Herpes brzo postaje onaj navalentni prijatelj koji se sam pozvao u trojku, a neće da ode i samo smeta. Ponekad je stigma tolika da ljudi sa herpesom potpuno odustanu od novih poznanstava. PositiveSingles.com, jedan od retkih sajtova posvećenih ljudima sa herpesom, HPV-om i drugim polno prenosivim bolestima, trudi se da izmeni. To je zagarantovan način da upoznate nekoga bez osećanja neumitne propasti kad nekom morate da saopštite kako imate polno prenosivu bolest dok večerate suši. Uz ovakav sajt, takav razgovor više nikad ne morate da vodite.

Razgovarala sam sa Džejmsom* (30) i Šenon* (28), bračnim parom koji se pre dve godine upoznao na PositiveSingles, o tome kako je izlaziti s drugima dok imate herpes i šta možemo da uradimo da se iskoreni beleg sramote.

VICE: Kad ste oboje shvatili da imate herpes?

Džejms: Dobio sam herpes od bivše devojke dok sam bio na post-diplomskim studijama, imao sam tada 27 ili 28 godina.

Šenon: Otkrila sam da imam herpes kad sam imala 18 godina. Što je potpuno bizarno kad uzmete u obzir da sada imam skoro 28 godina a da sam u čitavom životu imala sedam seksualnih partnera. Bila sam sa bivšim skoro šest godina i oboje smo istovremeno otkrili da ga imamo. Ostala sam s njim posle toga dugo jer sam mislila da me niko drugi neće hteti.

_________________________________________________________________________

Južnokorejska industrija ljubavi

_________________________________________________________________________

Da li je herpes za vas izmenio način upoznavanja novih ljudi?

Džejms: Na kraju sam ga preneo drugoj osobi i to me je nateralo da preispitam svoj stav kako ću dalje voditi svoj ljubavni život. Pre nego što sam dobio herpes, nisam planirao da se skrasim. Uživao sam u životu samca i nisam bio ozbiljan u vezama. Kad sam se zarazio, morao sam dobro da promislim o tome šta očekujem od života. Odlučio sam da želim ozbiljniju vezu.

Šenon: Sećam se kako sam jednom izašla sa tipom i nisam mogla da uživam u izlasku s njim jer sam negde u podsvesti sve vreme razmišljala o tome kako imam tu bolest. I naš odnos nije mogao ni da se razvije jer to nisam mogla da izbacim iz glave, a nisam bila ni spremna da razgovaram o tome. Ako niste u stanju da budete iskreni, to stvarno u startu može da upropasti vezu.

Kako ste se vas dvoje našli na PositiveSingles?

Džejms: Bio sam na PositiveSingles šest ili sedam meseci. Izašao sam sa nekoliko devojaka, ali nije se desilo ništa ozbiljno. Počeo sam da mislim da je izbor tamo prilično ograničen. Mnogi ljudi ne stavljaju slike, iz raznih očiglednih razloga, ali dobio sam mejl od Šenon koja mi se prva obratila. Nije imala sliku, ali je objasnila svoju situaciju i mi smo počeli da razgovaramo.

Šenon: Radila sam istraživanje o tome koliko se lako prenosi herpes, pokušala sam da skupim što više informacija. Tokom tog mog istraživanja, naletela sam na PositiveSingles. Odlučila sam da im dam šansu. Bila sam na sajtu verovatno manje od mesec dana kad sam upoznala Džejmsa.

Dodali smo jedno drugo na Fejsbuku i povremeno ćaskali nekoliko meseci pre nego što smo se prvi put sreli uživo. Bilo je fantastično. Trebalo je da se nađemo na javnom mestu jedne subote, ali to se nije desilo, radila sam dva posla istovremeno i stigla kući tek u 11, tako da smo samo odlučili da ipak ne otkažemo sastanak i da on svrati do mene još iste noći.

Džejms: I zaista je to bila ljubav na prvi pogled, ne znam kako bih je drugačije nazvao. Od tog trenutka se sve veoma ubrzalo. Proveli smo čitav taj vikend zajedno.

Šenon: Zato što smo oboje znali najintimniju tajnu jedno drugog, bilo je veoma lako otvoriti se i osećala sam kao da nemam šta da krijem pred njim. Nakon što smo se konačno sreli, na kraju me je zaprosio sedam nedelja kasnije. Venčali smo se 13 nedelja nakon što smo se sreli. Bližimo se našoj drugoj godišnjici. Znala sam istog vikenda kad sam ga srela. Pomislila sam: "Evo čoveka za kog ću se udati."

Kako ste izlazili na kraj sa sramotom koja ide uz herpes?

Džejms: Bio sam mnogo otvoreniji, a primetio sam da otkako sam otvoreniji, i drugi ljudi počinju da priznaju da ga imaju. Sećam se kad sam prvi put rekao roditeljima, moja majka mi je priznala da ga ima već 30 godina. Toliki ljudi ga imaju, a tek koliko je onih koji ga imaju a ne znaju da ga imaju.

Šenon: Bila sam veoma zatvorena po tom pitanju, znala je samo moja bliska porodica. Dugo nisam rekla čak ni roditeljima. Kada sam prvi put upoznala Džejmsove roditelje, navodno odmah nakon što smo se sreli, oni su upitali jedno drugo: "E, pa baš me zanima da li joj je već rekao?" Nisu znali kako smo se upoznali.

Da li herpes utiče na vaše živote danas?

Džejms: Herpes ne utiče na moj život ni na koji način. Skoro da više ni ne dobijam osip, a ne dobija ga ni moja supruga. Čak mi više ni ne pada na pamet da ga imam, jer sam oženjen za ženu koja zna sve o meni. Jedini problem bio je u vreme dok sam izlazio.

Šenon: Imam ga sad već skoro 10 godina, a što ga duže imate sve je manje aktivan i prosto zaboravite na to da je tu. Ne uzimam stalno lekove za njega, samo kad se ukaže potreba. Uzimam lek nekoliko dana možda jednom ili dvaput godišnje. Zaboravila bih da ga imam, da nije trudnoće i izlazaka. Tad ne mogu da ga izbacim iz glave.

Kakav savet imate za ljude sa herpesom koji danas žele nekoga da upoznaju?

Džejms: Niste jedini. Ne mogu to dovoljno da naglasim. PositiveSingles je uradio posao u mom slučaju. Postoje i grupe za podršku. Ima mnogo ljudi koji proživljavaju sličnu stvar.

Šenon: Taj sajt je odličan da se probije led. Da nije tog sajta, ne znam gde bih sada bila. Definitivno nemojte da se osećate kao da je kraj sveta. Čak i ako ne koristite sajt za upoznavanje novih ljudi, i dalje možete da komunicirate s drugima. Obratio mi se jedan čovek iz Džordžije samo da bi me utešio, tako da je to sjajna zajednica u kojoj možete otvoreno da pričate sa ljudima koji su se našli u istoj situaciji. Neki ljudi od toga naprave veliku stvar, ali za tim nema nikakve potrebe. Ljudi nisu dovoljno upućeni, oni ne znaju koliko je to česta pojava. Jedan od četiri. To je baš mnogo ljudi.

*Imena su izmenjena