Devojčice i njihovi očevi na "Balu devica"

Švedski fotograf David Magnuson je 2011. godine prisustvovao "Balu devica" u Luizijani i ubedio prisutne da ih fotografiše. Magnuson je, kao i svi muškarci tamo, nosio iznajmljeno odelo; prisutne devojčice (uglavnom između 11 i 13 godina), imale su bele pufnaste haljinice i sređenu kosu. Izgledale su kao da idu na maturu, samo što njihovi pratioci nisu bili tinejdžeri. Ranije tog dana, svaka devojčica je stala uz svog oca i zavetovala se na apstinenciju. Zauzvrat njen otac bi se zavetovao da će joj pomoći da taj izazov ispuni do braka.

To je bio početak serije Purity, Magnusonovog projekta portreta devojaka i njihovih očeva koje su učestvovale širom Amerike u "Balu devica" - Luizijani, Arizoni i Koloradu tokom 2011. i 2012. godine. Objavio je mini-monografiju najboljih 28 fotografija, Bokförlaget Max Ström u Švedskoj koje su kasnije prikazane i na nekoliko izložbi širom sveta.

Pričali smo sa Davidom o američkim devicama i prašini koje su te fotografije podigle.

VICE: Kako si saznao za "Bal devica"?

David Magnuson: Pročitao sam kratak tekst u jednom švedskom magazinu. U prvi mah sam bio uplašen tim očevima koji paniče oko bilo čega što bi moglo da povredi njihove ćerke i ošteti porodičnu čast. Ali u isto vreme, bio sam fasciniran tim fenomenom i dramatičnom simbolikom, koja uključuje oblačenje kao za venačnje. Što sam više pričao sa njima, shvatao sam da je to nešto što ih je religija naučila i da sam upao u zamku sopstvenih predrasuda jer sam sudio o ljudima koje uopšte ne znam. Želeo sam da napravim projekat koji bi gledaocima omogućio da sami donesu odluku.

Kako si završio u Luizijani te godine?
Šest meseci sam slao mejlove i telefonirao pre nego što sam konačno pronašao organizatora voljnog da me sasluša.

Šta misliš zašto su devojke i njihovi očevi pristali da se uključe u projekat?
To je teško pitanje. Za mene, ovaj projekat je takav da subjekti koje fotografišem mogu da budu ponosni na te slike, a opet, za nekoga ko gleda fotografiju može da ima potpuno drugo značenje ukoliko je iz druge kulturne pozadine.

PROČITAJTE: Katolici će odlepiti kad otkrijemo vanzemaljce

Želeo sam pažnju da usmerim na pojedince. Zato sam razgovarao i sa devojkama i sa očevima, kako bi rekli šta žele. Zaista sam se trudio da ne budem subjektivan i mislim da je to ključni razlog zbog čega su pristali da se nađu u knjizi. To su devojke koje imaju 12 godina i pričaju o svom pogledu na porodicu i seksualnost.

Rekao si da bi obično ćerke prve pristale da se fotografišu.
Neke od devojaka koje sam upoznao su izuzetno jake i nezavisne. Za njih je odluka ukorenjena u veri i njihovom tumačenju Biblije. Mnogi očevi se samo trude da budu najbolji mogući roditelji.

Kakvu ulogu imaju majke?
Bio sam iznenađen kada sam shvatio da uglavnom majke organizuju "Balove devica". Ali očevi učestvuju u ceremoniji jer tako nalaže tradicija, iako je to relativno nov fenomen. Prvi "Bal devica" je održan 1998. godine u Kolorado Springsu, a organizatori su bili sveštenik Rendi Vilson i njegova žena Liza. Pričali su o komercijalizaciji seksualnosti i njihovom viđenju društvenog pritiska na tinejdžere da se zabavljaju i budu seksualno aktivni i pre nego što su za to spremni.

Oni su odlučili da pokrenu specifičan otac-ćerka format "Bal devica" jer su smatrali da očevi nemaju dovoljno veliku ulogu u životu devojčica. Naravno, to je nešto što dolazi iz hrišćanskih konzervativnih krugova gde je uglavnom otac taj koji donosi novac i hranu u kuću, a majka kuva i brine o deci.

Šta se događa na samom balu?

Postoji više vrsta. Na primer, u Koloradu počinje formalnom večerom, dok voditelj priča o braku i devičanstvu sa bine, a zatim se devojke i njihovi očevi zavetuju. Posle toga počinje ceremonija u kojoj devojka pokupi belu ružu i stavi je ispod krsta, kao simbol njenog obećanja Bogu. Potom se sve pretvori u žurku.

Da li je bilo trenutaka kada nisi mogao da se obuzdaš a da ne iskažeš svoje mišljenje?

Naravno, to je bio izazov. Ali su "Balovi devica" mnogo komplikovaniji nego što sam mislio. Jako je lako generalizovati. Dok sam radio na projektu, upoznao sam oko pedesetak devojaka i njihovih očeva i uglavnom se sve zasniva na religijskim idealima. Ali svi su oni individue sa sopstvenim nadama i snovima.

Koja je najinteresantnija reakcija na ovu seriju fotografija?
Kada je Purity prvi put prikazan u Stokholmu prošle godine, ljudima je toliko zasmetao da su tražili da ga bojkotuju. A Švedska je poznata kao veoma otvorena zemlja za različite kulture. Interesantno je kada se dogodi nešto što izazove toliko jaku emotivnu reakciju.

Odmah pošto je knjiga objavljena, bilo je mnogo medijske kritike - plus, internet ume da bude jako mračno mesto. Na jednom blogu se pojavilo 5,800 komentara za 24 sata. Bilo je suludo. Ali kada mi je Dejvid Klempit, koji je na naslovnici knjige sa njegovom ćerkom Džejmi, poslao mejl u kojem je rekao da je ponosan što je deo ovog projekta, iako su znali da će biti veoma provokativan mnogima, onda mi je laknulo. To mi je najviše značilo.

davidmagnusson.se

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu