Majstorka za tetovažu objašnjava zašto je istetovirala očne jabučice

Nisam najplašljivija osoba na svetu, ali kad je u pitanju moje telo, posle deset godina studiranja i rada u oblasti hemije i medicine, postala sam i te kako svesna raznoraznih rizika. Moje zdravlje mi je neophodno da bih dobro obavljala svoj posao i uživala u svom slobodnom vremenu, tako da mi prosto ne deluje kao da vredi ugroziti ga na bilo koji način.

Šta sve izbegavam: uzimanje droga iz zabave, nepotrebne kozmetičke hirurške zahvate, seks sa osobama o čijem statusu seksualno prenosivih bolesti ništa ne znam, vožnju u pijanom stanju…

I tetoviranje svojih očnih jabučica.

Ovo poslednje možda deluje kao neobičan dodatak, ali tetovaže očiju ovih dana dobijaju sve veću pažnju u medijima. Vlada Novog Južnog Velsa u Australiji je 19. februara praktično legalizovala ovu praksu dodavši je na dugu listu odobrenih zdravstvenih intervencija. Od tada je Vlada Novog južnog Velsa dobila silne kritike na svoj račun, i od Australijske laburističke stranke i od zdravstvenih radnika koji tvrde da je to jedan veoma opasan zahvat. Oftalmolog doktorka Čandra Bala za Tudej tunajt opisala ga je kao "korak previše" i "potpuno nepotreban".

Tetoviranje očnih jabučica funkcioniše tako što ubrizgate malu količinu pigmenta u tečnom rastvoru direktno ispod konjunktive (tankog gornjeg sloja oka) tako da se boja nađe spljeskana između konjunktive i sklere, što je praktično beonjača oka. Boja se širi između slojeva trajno farbajući belinu, mada je obično potrebno nekoliko injekcija kako bi se pokrila čitava očna jabučica.

Ovom tehnikom je pre skoro deset godina prvi ovladao majstor za tetovaže i modifikovanje tela iz Melburna po imenu Luna Kobra, a posle prvih probnih zahvata na tri dobrovoljca, usavršio je svoju tehniku i istetovirao skoro stotinu ljudi.

Iako niko od Kobrinih klijenata nije iskusio nikakve probleme do sada, on je inspirisao nekoliko imitatora koji nisu toliko vešti kao on. Mnogi drugi klijenti su prijavili kratkoročne probleme kao što su višednevne glavobolje i bojenje okolnog tkiva. Oni opisuju i akutnu osetljivost na svetlost zbog previše mastila ubrizganog odjednom. Drugi rizici podrazumevaju infekcije, zapaljenje, slepilo, pa čak i gubitak oka. Kobra, verovatno iz razloga koji idu njemu u korist, na svom sajtu upozorava da su neobučeni imitatori u prošlosti oslepljivali klijente rečima: "DA, LJUDI SU DANAS SLEPI ZBOG TETOVIRANJA OČIJU." Takođe, imajući u vidu da je postupak još sasvim nov i u eksperimentalnoj fazi, dugoročni rizici su potpuno nepoznati.

Kao nekome ko odbija da popuši čak i cigaretu, tetoviranje očnih jabučica deluje potpuno suludo. Uz sve ove nepoznanice i potencijalne rizike, zašto bi to bilo ko radio?

Kajli Gart radi pirsinge i majstor je za ručnu tetovažu bez mašinice u Pertu. Njena veština, profesionalizam i sposobnost da me nasmeje u trenutku kad mi je to najpotrebnije pomogli su mi da se do kraja opustim kad mi je prošle godine bušila nos. Druga neverovatna stvar u vezi sa Gart je njeno telo, koje je samo za sebe pravo malo umetničko delo.

Kao i mnogi ljudi koji se lože na modifikaciju tela, Gart mi kaže da su njeni "modovi" izraz njene ličnosti i sredstvo za oblikovanje sopstvenog identiteta. Iako je tetoviranje očnih jabučica nešto na čemu je morala mnogo da radi, na kraju je pristala da se oproba u tome ne samo zato što misli da "izgledaju jebeno kul", već i zato što je smatrala da tako može da smanji zdravstvene rizike na minimum.

"Sa svim svojim modovima i pirsinzima, poznavala sam ljude koji su to radili ili su rađeni u studiju u kom i sama radim, tako da znam da je sve čisto i znam koliko je dotična osoba umešna", kaže ona. Jedina osoba kojoj je Gart smela da poveri tetoviranje svojih očnih jabučica bio je Luna Kobra, koji joj je u to vreme slučajno bio kolega na poslu i koga je više puta viđala kako uspešno izvodi taj postupak. Podvrći se proceduri kod nekog neobučenog nikad nije ni dolazilo u obzir, jer se Gart pouzdaje u odličan vid za obavljanje svog posla i nikad to ni na koji način nije želela da ugrozi. "Toliko toga može da pođe po zlu sa tetoviranjem očiju. Ljudi mogu da oslepe. Zamislite da ja oslepim? Pa bila bih totalno sjebana! Kakvo osiguranje možete da dobijete za to?"

Iako Gart do sada nije osetila nikakve kratkoročne posledice od postupka, zanimalo me je da vidim je li razmišljala o dugoročnim posledicama. "Radi se samo o minijaturnoj količini tečnosti koja se ubrizgava u oko", ističe ona, ali vrlo brzo menja priču. "Jeste, bila sam malo zabrinuta, ali niko se nije žalio. Niko nije imao nikakvih problema kasnije iz prvog kontingenta mušterija."

I zaista, tokom čitavog našeg razgovora, čini se da su reakcije drugih ljudi, više nego same tetovaže, predstavljale mnogo veću opasnost. "Kad ste alternativka neobičnog izgleda… ljudi na ulici reaguju na čudne načine", kaže ona. "Neki bi mogli da steknu određeni sud o meni i kasnije me spreče da ostvarim nešto što sam naumila. Postoji rizik da se prijateljima ili članovima porodice ne dopadne; možda im se čak toliko ne dopadne da ne žele više da budu u vašem društvu. To su sve vrlo ozbiljne stvari."

Kajli Gart je veoma ubedljiva u svojim argumentima, ali meni se moje očne jabučice i dalje dopadaju ovako bele.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu