Reklame
Ishrana

Kako te smaraju kad si vegetarijanac u Srbiji

Kada sam napunila sedamnaest godina, tvrdoglavo sam rešila jednog ponedeljka da više nikad neću okusiti meso i toga se još uvek pridržavam.

pisao Marina Prohaska
28 Januar 2015, 3:00pm

Ove godine obeležavam deset godina vegetarijanstva u Srbiji i to u sred perioda slava, praznika i proslava, pravog pakla za nas neposlušne. Da nisam posustala prvi put, sada bih proslavljala trinaest godina. Međutim, ubrzo sam shvatila da nije lako biti četrnaestogodišnja vegetarijanka u Banatu i nakon šest meseci svađa sa ukućanima, popustila sam i nastavila da jedem meso.

Kada sam napunila sedamnaest godina, tvrdoglavo sam rešila jednog ponedeljka da više nikad neću okusiti meso i toga se još uvek pridržavam. Tog ponedeljka je trebalo da rešim za koji ću fakultet spremati prijemni i to mi se činilo kao suviše velika odgovornost. Umesto toga, rešila sam da ne jedem meso – maksimalna prokrastinacija.

Nemam problem sa kontrolisanjem kada se ispred mene nađu srpski specijaliteti koji su skoro svi od mesa umotanog u meso, služeni uz rusku salatu, sa, gle čuda, mesom.

Problem je kada se nađem okružena užom i širom rodbinom za dugačkim slavskim stolom i neprimetno pokušam da sipam krompir i salatu u tanjir. Još je gore ako je u pitanju tuđa rodbina. Uvek, ali uvek, nađu se bar jedan ujak, deda-stric ili babina komšinica, koji moraju da me nutkaju mesom. Ubrzo sledi duboki uzdah i izjava posle koje nastupa jebena apokalipsa: "Ne jedem meso, vegetarijanka sam."

Potom se odigrava jedan od tri scenarija:

1. "Ne jedeš meso? Pa dobro uzmi bar jedno parče, nećeš umreti. A mislim da možemo da nađemo i nešto suhomesnato, možemo da ti naseckamo"

2. Domaćica zabrinuto pita: "Ti...ti si vegetarijanka?" Tih nekoliko milisekundi ozbiljno razmišljam da ustanem i pobegnem u nepoznatom pravcu, radije nego da ženicama sa razrogačenim očima saopštim nešto što je u njihovim glavama znak da su izneverile svoje goste. "Pa dooobroo, videću da li imamo neke pečurke... Možeš da jedeš pečurke, zar ne?"

3. "Jaooo, pa što ne kažeš! I ona mala tamo je vegetarijanka, hajde da vas upoznamo, možete da se družite."

Foto via Flickr, user David Bailey

Koji god scenario da se desi, svi se smire pošto se popije još koja čaša, a za to vreme obično uspem i da odgovorim neizbežna pitanja poput, "a kako unosiš proteine?" i "da li unosiš dovoljno gvožđa?" Ili da klimnem glavom na nužnu izjavu, "ja nikad ne bih mogao/la da se odreknem piletine" i nasmešim se na doskočicu dežurnog šaljivdžije, "a nije ti žao kada pojedeš šargarepu? I biljke imaju osećanja, znaš? Hahaha."

Istina je da u Srbiji nije naročito teško biti vegetarijanac, ako možete da se nosite sa pritiskom okoline. Iz mog iskustva, najlakše je da nikome ne govorite da ste vegetarijanac i svoj izbor delimično posmatrate kao da ste narkoman koji se svakodnevno puca u venu. Krijte od svih koliko možete, da vam ne bi zagorčavali život – a ni vi njima (animozitet je uzajaman).

Ne kažem da je to ispravan savet, ali meni je mnogo lakše da se igram "Pritajenog tigra, skrivenog zmaja" dok krišom u prodavnici zdrave hrane kupujem sejtan i tofu, nego da svima objašnjavam u kojim namirnicama ima proteina i gvožđa ili da mi stvarno ne smeta da jedu meso dok sam u istoj prostoriji.

Nisam od onih vegetarijanaca koji će vas ubeđivati da je vegetarijanski način života zdraviji, bla, bla. Priznajem, u stanju sam da jedem nudle i mandarine po ceo dan – ne osuđujte me. Priznajem i da sam volela ukus mesa, mada ga se baš i ne sećam više.

Morisi, pevač i borac za prava životinja, održao je koncert u Beogradu pre mesec dana. Na krajnje podmukao način pokušao je da šokom preobrati ljude koji su prisustvovali koncertu u vegetarijance. Uz pesmu Meat Is Murder, koja je sama po sebi dovoljno teška, puštao je video klipove iz klanica.

Prvih deset sekundi stoički sam izdržala, a onda sam počela da ridam. Ne pamtim kad sam plakala na javnom mestu. Prokleti Morisi! Kada sam se pribrala i izbrisala razlivenu maskaru (znaju se prioriteti) pogledala sam oko sebe i videla još nekoliko uplakanih devojaka, ali i nekoliko momaka koji gledaju u tavanicu u fazonu upalo-mi-je-nešto-u-oko. Morisi je postigao ono što je hteo – pravi gerila napad.