Stvari koje naučiš kad raskineš sa Bogom

All illustrations by Michael Dockery.

Ostaviti religiju je egzistencijalni zajeb. Nema drugog načina da se to opiše. Liči na raskid, smrt i krizu srednjih godina, sve odjednom, osim što tvoji drugari ne piju sa tobom jer su religiozni, a druge prijatelje nemaš.

Za sve vas koji ste na ivici ambisa ili vas koji ste radoznali da saznate šta se dešava u glavi frika opsednutog Isusom, evo stvari za koje bih voleo da sam bio spreman.

Provešćeš mnogo vremena razmišljajući o prošlosti

Odrastao sam u polururalnom delu Južne Australije kao ateista. Prilično srećan ateista. Roditelji su me odvodili u luteransku crvku za Božić i Uskrs, ali niko od nas to nije shvatao naročito ozbiljno.

Onda, kada sam napunio 15, pronašao sam Boga. Moja veza sa religioznom devojkom je postala veza na daljinu i jedne noći, u svom očaju koji me je obuzeo, dobio sam poriv da se molim. Sećam se da sam rekao: "Bože, ko god i gde da si, ako uopšte postojiš". Sećam se da me je ispunila neka toplina. Bio sam siguran da mi je Bog odgovorio na molitvu.

Sutradan sam posetio jedinog religioznog prijatelja kog sam imao. Poslala me je u jedinu crkvu u kojoj je dosad bila. Bila je to pentekostalistička crkva, što meni u tom momentu nije značilo baš ništa , a u stvari znači da je to najrazuzdanija crkva u ovom delu zemlje. Sledeće četiri godine su za mene bile rolerkoster vizija proročanstava, himni, posta i mnogo krivice i zbunjenosti.

Hrišćani ne žele da slušaju o sumnji

Sa 19 godina sam prestao da verujem. Trebalo mi je godinu dana molitve i nade da će me Bog sačuvati od neverovanja. Nije uspeo.

Moji prijatilji vernici nisu hteli ni da čuju da je čitav Novi zavet možda samo basna ili da je koncept svevolećeg, svemoćnog Boga moguće samo intelektualna zabluda. Tako da smo se trudili da izbegnemo tu temu i iskušamo je pričama o mojim grehovima i razvratnim ponašanjima. Nakon nekog vremena nismo imali mnogo toga zajedničkog.

Sećam se jednog razgovora sa jednim jako finim dečkom iz crkve. On je jedan od onih privezaka, koji ne mogu ništa sami i fino se ponašaju prema svima. Došao je u crkvu sa trideset godina. Uvek me je pitao zašto me nema u crkvi. Bio je stvarno zabrinut i kada sam mu rekao da više ne verujem, rekao mi je da je to faza. Religizoni ljudi me jednostavno nisu razumeli.

Niko te ne razume

Da li ima ateista koji bi me prihvatili? Ne, oni su prezauzeti uživanjem u raznoraznim ovozemaljskim stvarima na koje su mene upozoravali kao na samog đavola. Počeo sam nekoliko prijateljskih veza na početku fakulteta, ali kad su saznali da sam hrišćanin prijatelji su me ostavili. Samo je dvoje ili troje njih moglo da me podnese.

Tada nisam mario što sam izgubio prijatelje, ali sam kasnije zažalio što sam napravio spektakl od sebe – na fakultet sam išao u majici sa logoom koji sam sam dizajnirao, a na kome je pisalo "Volim Isusa". Čitao sam džepno izdanje Novog zaveta i svima objavljivao da sam hrišćanin. Jednom sam se nadrkao na dečka iz klupe pored jer je uzviknuo "O moj Bože" zbog ocene koju je dobio na kolokvijumu.

Kasnije me je bilo previše sramota da bilo kome kažem da više ne verujem ni u šta od toga.

Nema žurke kao žurke Isus frikova

Kao Hrišćanin volim da idem na okupljanja grupa mladih. To je grupa od nekih 15 do 20 ljudi koji se skupe u holu crkve. Provodili smo po celu noć pričajući o Bogu, pevali mu pesme i molili se. Voleo sam osećaj svetog duha u sebi. Bilo je poput droge.

Kao ateista nisam išao na žurke, ali da bih nadoknadio, prijavio sam se za seriju Kalifornikacija. Svaku epizodu sam odgledao nekoliko puta. Čak sam kupio i DVD set uz koji dobiješ tange. Nikada ih nisam obukao, mada bih mogao za Dejvida Duhovnija. On je bio moj heroj koji razume egzistencijalne probleme i zna najbolji način da se bori sa njima. Iako se njegov lik ni posle šest sezona nije razvio ni malkice.

Otkrićeš seks i oduvaće te

Vera u Boga je poput dobrog seksa, možda čak i bolja stvar. Kao ateisti, želja da imam seks sa nekom ženom mi je dala nešto na šta mogu da se fokusiram osim pridikovanja o srmtnosti.

Imao sam 19 godina i bilo me je sramota zbog nedostatka seksualnog iskustva ali sam bio optimističan poput malog psića. Napili smo se kod mene, slušali folk, a ona je isto kao i ja bila nevina. Tada sam shvatio zašto je crkva toliko protiv seksa van braka – jer je seks neverovatno dobar.

Broj potencijalnih partnera će dramatično porasti

Normalne, nereligiozne žene su neverovatno normalne. Nisam morao da razglabam sa njima o seksu i intimnosti. Nemaju oformljene ideje o braku i deci, poput ljudi iz crkve i ne nose jebene polo majice. Isto tako, ima ih mnogo više nego žena u crkvi.

Shvatićeš zašto se ljudi napijaju

Kad sam se prvi put napio, vatao sam se sa najboljom drugaricom i njenom najboljom drugaricom u svom dvorištu. Na kraju sam se onesvestio, povraćao, a onda se ponovo onesvestio. Bilo je divno.

Biće te i više nego sramota

Nisu to samo stvari koje sam uradio, nego i one u koje sam verovao. Ovo je jedna od najgorih priča – čekao sam autobus. Bilo je prilično prazno, možda trojica ili četvorica ljudi u autobusu. Onda se desilo – čuo sam Boga u svojoj glavi. Rekao mi je da počnem da se molim ženi ispred mene. Naravno, nisam hteo, ali sam rekao sebi, šta god je Bog naumio, sigurno bolje zna od mene. Tako da sam to i uradio. Rekla je ne. Pitao sam je da li je sigurna. Rekao sam joj da je ovo važno. Izgleda da Bog funkcioniše na neki misteriozni način koji ja ne razumem, uvek sve zajebe. Nije se oglasio.

Praznina slama srce

Nisam postao religiozan da bih ispunio praznine, ali nakon religioznosti, ostala mi je rupa. Mislio sam da ću provesti večnost u oblacima sa svojim najboljim prijateljem Isusom i da ćemo razgovarati o tome kako je Zemlja jedno čudno mesto.

Sve je to sada prošlost, tako da sam spakovao ranac i krenuo na putovanje Evropom. Pariz, Amsterdam, Berlin. Tražio sam sebe. Mislio sam, ako treba da shvatim šta je sledeće što treba da radim, sada je momenat da saznam šta. Ali, tražio sam nešto što ne postoji. Pio sam mnogo, jeo u najgorim turističkim restoranima i na kraju otišao kući. Sve je bilo isto. Depresija je ostala uz mene i narednih godina.

Ali, na kraju ipak preboliš

Neki ljudi se potpuno posvete karijerama. Drugi uđu u veze ili igraju video igre ili se bave nekim sportom. Ja sam probao sve, ali ništa nije delovalo protiv moje teskobe. Sve mi je postajalo čudno jako brzo.

Potrebno je vreme. Prvo ste pentokostalac štreber sa misijom da pročitate svaku stranu i red Starog zaveta, onda krenete da preispitujete svoju veru, i onda postanete agnostik koji priznaje da možda postoji bog, ali niste baš sasvim sigurni. Onda shvatite da je sve u stvari glupost i da ste potpuni hedonista, koji mrzi religiju i voli vagine.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu