Zašto mladi iz Z generacije brišu društvene mreže i beže u oflajn

Pridružite se Leni Danhem i Džejdenu Smitu u novom egzodusu ka oflajn životu

Kao i mnogi milenijalci, Lena Danam više nije na Tviteru. prošle nedelje, večno spokojna feministkinja je voditeljki Re/code Decode podkasta Kari Svišer rekla da je otišla sa Tvitera jer je postao opasan prostor koji je u njoj stvori nešto "kancerogeno". Suštinski, bilo joj je dosta da se bori sa trolovima. Danam će nastaviti da piše tvitove, ali će se interakcijama sada baviti njeno osoblje. Dok sve više i više slavnih ličnosti poverava zaposlenima odgovornost za njihovih 140 (ili manje) karaktera (ili za kvadratne Instagram fotke ili kratke Fejsbuk postove), obični mladi ljudi širom sveta takođe brišu svoje naloge sa svih mogućih platformi. Nakon solidnih deset godina neodoljive socijalizacije u našim životima, zašto milenijalci i starosedeoci Z generacije beže iz društvenog prostora?

Treba primetiti da neki ljudi razvijaju nezdravu zavisnost od društvenih mreža, dok im se drugi prepuštaju rekreativno, bez posledica. Možda taj odnos ljubavi i mržnje koji su mnogi napravili sa ovim momentalnim, u potpunosti obuzimajućim društvenim platformama nema veze za samom tehnologijom, već sa načinom na koji ga koriste i zloupotrebljavaju. Društvene mreže su procvetale, a zajedno sa njima i potencijal za nezdravo uhođenje ljudi, prevelikim angažovanjem koje odvlači pažnju, strah od propuštanja (FOMO), napadi ljubomore i opasnost od prevelike spoljašnje buke.

Uzmite kao primer spisatejicu Ali Sejgel aka Onlajn Alison. Ova dvadesetevotogodišnjakinja je raskinula sa Fejsbukom, ali mu se na kraju trčeći vratila nazad. "Obrisala sam ga kad sam počela da previše stokujem", priznaje ona, "ali ga na kraju uvek ponovo aktiviram". Dakle, šta je i dalje drži tu? Kao i za mnoge druge, ovo je izuzetno koristan alat za profesionalnu promociju. "U kontekstu karijere, osećam da mi je potreban da bih ostala relevantna. Pronašla sam svog menadžera tako što ga je zaintrigirao status koji sam stavila na Fejsbuk". Ali ne radi se samo o poslu, kaže ova internet zavisnica. "Svesna sam da imam ivičnu internet adikciju. Čim osetim neku emociju, idem na Fejsbuk, Instagram ili Tviter da postujem ili status ili sliku. Radije čekam interakciju sa potpunim strancima nego da što osećam štagod je bilo ono što je trebalo da osetim. Predivan način da ostanem u potpunosti ne-prisutna, nahranim ego, da se samo-sabotiram i budem mazohista."

Na Redditu, mladi ljudi pišu o svojim iskustvima o napuštanju društvenih mreža u prepisci pod nazivom: "Vi koji ste izbrisali naloge na društvenim mrežama, kako je to delovao na vas?". Jedan korisnik piše: "Divan je osećaj kada ne moraš više da gacaš kroz tonu sranja onih ratnika za društvenu pravdu, clickbait članke, senzacionalističke vesti, besramnu propagandu sa obe strane političkog i religioznog spektruma ili da pokušavaš da vodiš inteligentan razgovor sa ljudiima, samo da bi te otkačili sa "pozz Felicija!" ili nadmenim Vili Vonka memeom umesto da se ponašaju kao odrasle osobe i argumentuju svoje mišljenje."

Drugi korisnik, koji održava Fejsbuk nalog kao alat za pravljenje iventova i pokušava da se ne uključuje više od toga, dodaje: "Definitvno sam mnogo srećniji čovek kada ne surfujem kroz stranice svojih prijatelja ili čitam njihove poslednje postove u mom fidu". Ovaj isti korisnik detaljno piše o kulturi ljubomore i zavisti koju stvaraju ovi "networking" sajtovi. "Ono što je započelo kao način da održavate kontakte polako je postalo neki veličanstvani skup hajlajtova naizgled savršenih života koje svi žive", piše korisnik DividedBy_Zero. Naslovna strana je prepuna vereničkog prstenja, novorođenih beba, egzotičnih putovanja, noćnih izlazaka i istrčanih maratona. A onda, ne razmišljajući uopšte o njima, počinješ da upoređuješ svoj život sa njihovim; počinješ da se pitaš gde si pogrešio, dok svi ostali stvaruju svoje snove. Fejsbuk je postao jedna slučajna jama očaja i samosažaljenja, i što sam dublje silazio, sve gore sam se osećao izlazeći iz nje."

NIje ništa novo da društveni mediji, naročito Instagram, omogućavaju ljudima da svetu predstave izabrano, idealizovano, najbolje "ja". Ono "ja" koje je neprestano glamurozno i na godišnjem odmoru, neverovatno oslobođeni nereda i svakodnevne običnosti. Čak su i "iskreni" trenuci namešteni, kao inače savršena žena koja pozira sa tačkicom biserne kreme protiv bubuljica uz prateći smoosuđujući opis fotke. Prošle godine, ova žena je fejkovala petonedeljnu ekskurziju u jugositočnu Aziju kao eksperiment sa ciljem otkrivanja moći društvenih mreža da manipulišu realnošću.

Brzo istraživanje na Tviteru otkrilo je preovlađujuće osećanje zamora od društvenih mreža. Liz, modna dizajnerka, rekla mi je da je obrisala svoj Fejsbuk nalog pre četiri godine, i da misli da će sledeći na redu Instagram. Džezi je svojevremeno blogovala, ali više ne radi to toliko, kaže da nije Instagramovala 70 nedelja i da je njen odgovor na moje pitanje bio njen prvi tvit od 2014. godine. Iako još uvek održava sve platforme osim Fejsbuka, ne interaguje ni sa kim i opisuje sebe kao "neobaveznog posmatrača". Stejsi, asistent lekara iz Londona, obrisala je svoj Fejsbuk nalog pre tri godine kada je "postao neposlušan i objavio privatne poruke na [njenom] zidu". Ne kaje se zbog svoje odluke. I Kejt, spisateljica, obrisala je Tviter na oko tri godine kada je shvatila da je većina njenih tvitova bila o mamurluku.

Kada je Džejden Smit obrisao svoj nalog u maju, nastao je pandemonijum. Njegov iznenadni odlazak inspirisao je bezbroj spekulativnih članaka o svetu bez tvitova poput "Kako ogledala mogu da budu stvarna ako naše oči nisu stvarne". Moraćemo da ti se naknadno javimo oko toga, Džejden. Naravno, vratio se na Tviter, održavajući mističnost prateći samo petoro ljudi. Javnost je doživela još jedan prepad kada je anđeoska it-girlLili-Rouz Dep naizgled izvršila "samoubistvo društvenih mreža", i izbrisala SVE FOTKE sa svog Instagrama. Ispostavilo se da je u pitanju lažna uzbuna i da je njen nalog samo bio hakovan.

Zašto se onda ljudi povlače sa društvenih mreža? Za Z generaciju (u kojoj najstariji imaju 19 godina) jedan od najvećih razloga je sve veća želja za privatnošću. Po Njujork Tajmsu, pripadnici Z generacije su svesniji svojih digitalnih otisaka i ne žele da budu fotografisani u kompromitujućim pozama bez njihovog znanja i dozvole. Nisu jedini koji žude za trunčicom anonimnosti u eri preterane izloženosti. Dizajnerka iz kuće Céline, Fibi Filo, kaže da je "najšik stvar kada ne postojite na Guglu. Bože, kako bih volela da budem ta osoba!"

Mislim da smo svi znali da će se ovo desiti. Gratifikacija i uzbuđenje povezani sa društvenim medijima su znatno izbledeli dok se jednostavno previše slika i glasova otimaju za pažnju, izazivajući nešto što deluje kao hiljade klinaca gladnih pažnje koji pričaju u glas, simultano govoreći sve i ništa. Katastrofa kojom vlada bezakonje. Naravno, mnogi od nas i dalje skroluju kroz fidove na autopilotu, bezumno lajkujemo fotke kaktusa, čitamo tople potpise fotki dok u sebi ne osećamo ništa.

Ali, sve u svemu, povlačimo se sa društvenih mreža kako bi otpušili i raščistili glave u potrazi za smislenim i autentičnim odnosima, odričući se bezvrednih mišljenja drugih u korist mišljenja stručnjaka. Dosta je bilo onog pravila "fotka ili se nije desilo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu