Pitali smo mlade ljude kako izgleda zabavljanje kad si anksiozan i depresivan

Zabavljanje sa drugima kad patite od mentalne bolesti ume da bude jedno veliko sranje. Anatema koliko voliš, zbog kojih se često veze koje obećavaju ohlade preko noći.

Gaj A. Bojsen, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Makandri, nedavno je analizirao dve studije koje, nažalost, pokazuju da takve stigme zaista postoje. U prvoj su učesnici ocenili da ljudi sa mentalnim bolestima kao što su depresija i šizofrenija imaju manje šansi za kratkoročne i dugoročne veze od prosečnih ljudi. U drugoj studiji su učesnici ocenjivali fizičku privlačnost ljudi isključivo na osnovu ličnih oglasa u kojima se pominju njihovi poremećaji. Mentalno bolesni ljudi su, još jednom, naširoko doživljeni sa ispodprosečnim šansama kad je u pitanju građenje dugoročne veze.

Popričali smo sa nekoliko mladih samaca o tome kako je zabavljati se kad patite od mentalne bolesti i sa kojim izazovima morate neprestano da se suočavate.

Met (23), Menhetn, Njujork

"Oduvek sam imao generalizovanu anksioznost i hipohondriju. U srednjoj školi sam milion puta odlazio kod doktora i govorio mu: 'Imam tumor na mozgu!' Na koledžu sam počeo da doživljavam napade panike. Posle koledža sam već bio u fazonu: 'Okej, trebaju mi lekovi.' I tako sam sada na leksaprou i ativanu, kao što i treba da budem."

Možeš li da mi navedeš neki primer kad si se osećao kao da te drugi osuđuju?

Bio sam na nasumičnom dejtu ugovorenom preko Tindera ili već tako nečem, i izašli smo na večeru. Obično u to vreme baš uzimam leksapro, a kad sam ga popio, on me je pitao šta je to. Rekao sam: "Oh, ma ništa, to je samo leksapro". Odmah sam video da se čovek ugasio kad sam to izgovorio. Bilo je očigledno da nije imao nikakvog predznanja o problemima mentalnog zdravlja. Nikad nismo izašli posle toga, ali ionako nisam hteo da idem na još jedan sastanak sa takvom osobom.

Kako se tvoj ljubavni život odvijao posle toga?

Primetio sam veliku, veliku promenu u tome kome ću da verujem ili čak sa kim ću da izađem. Ako kod nekoga osetim i najmanji nagoveštaj da ne shvata probleme mentalnog zdravlja ili ne razume kako je to kad moraju da se uzimaju lekovi, taj neko automatski ispada iz igre — to prosto neće funkcionisati. Plus, leksapro ponekad utiče na moj libido. Zato se trudim da ga uzimam noću, nakon što smo moj sadašnji partner i ja završili sa seksom. Teško je — on je pun razumevanja, ali mislim da ne može da se poistoveti sa mnom jer nikad nije bio na lekovima koji utiču na njegovu seksualnu želju.

Emili (23), San Francisko, Kalifornija

"Upravo mi je pre šest meseci postavljena dijagnoza generalizovane anksioznosti i depresije. Na prozaku sam, koji je antidepresiv i istovremeno lek protiv anksioznosti. Takođe uzimam i klonopin — pomaže mi kod mog poremećaja panike."

Kako je to uticalo na tvoj ljubavni život?

Izlazila sam nekih godinu dana sa tipom po imenu Majkl*. Tad još nisam bila na lekovima, tako da se moja anksioznost ispoljavala u punoj snazi. Imala sam utisak da me ne voli ili da mu nije stalo do mene kad god mu se nije išlo na koncert kojem sam se ja radovala i nije znao odakle to potiče. Takođe, grickam nokte kad sam nervozna. Kad sam to radila u Majklovom prisustvu, on bi mi govorio: "Prestani!" i izbijao mi prste iz usta. Nije mogao da razume da su to stvari koje ne mogu da kontrolišem; moj mozak to radi a da ja toga nisam svesna. U januaru je raskinuo sa mnom. Rekao mi je da sam suviše zavisna od njega; pala sam u takvu depresiju da sam konačno otišla kod lekara.

Kako sada izgleda tvoj ljubavni život?

Nedavno sam počela da izlazim sa likom po imenu Čarli*. Iako je najvećim delom vremena dobro podnosio situaciju, i dalje pokušavam da provalim kako da radim određene stvari, kao što je da pijem alkohol dok sam na klonopinu a da se više ne uradim toliko da ne mogu da funkcionišem. On je počeo i da izaziva napade anksioznosti u meni, tako da sam shvatila da moram da raskinem s njim. Moram malo da budem sama i raščistim gomilu gluposti sama sa sobom pre nego što budem ponovo u stanju da se zabavljam s nekim.

Nikolas (29), Bruklin, Njujork

"Moja majka je imala šizofreniju. Stalno je boravila po mentalnim bolnicama; imala je nervne slomove, pokušavala je da se ubije, bila je podvrgnuta terapiji elektroškovima. Kako sam krenuo da odrastam, shvatio sam da i ja imam neke svoje probleme. U ovom trenutku borim se protiv depresije i anksioznosti."

Kad si se osećao kao da neko ne razume ono kroz šta prolaziš?

Trebalo je posle posla da idem kod bivše partnerke, a upravo u takvim situacijama često doživim napad anksioznosti i teško mi je da se razumem baš sa svima. Bila je prisutna gomila nekih drugih prijatelja, što nisam očekivao. Jedna osoba je pričala o tome koliko je njena majka strava. Nije prestajala da govori o tome, navodila je razne primere, a ta konkretna tema je škakljiva za mene zbog PTSP-a koji imam.

Pokušao sam smireno da objasnim zbog čega nisam učestvovao u tom razgovoru, da nisam želeo da smatram tu osobu krivom zato što možda nije razumela moju situaciju. Ona je počela da plače, da paniči i rekla da sam se javio sa svojim problemom iz vedra neba, da sam im upropastio veče, da uvek želim da se sve vrti oko mene. Bilo mi je teško da joj objasnim da nemam kontrolu nad tim stvarima i da se istovremeno osećam krivim i smatram sebe odgovornim. Nisam želeo da budem u centru pažnje; ne želim da budem loš u društvenim odnosima.

Alesandra (24), Atlanta, Džorždija

"Pre šest godina mi je postavljena dijagnoza teške depresije i anksioznosti, dok sam još bila brucoš na koledžu. Počela sam da osećam ozbiljnu apatiju prema svemu i često bih se rasplakala bez ikakvog razloga. Shvatila sam da nešto nije u redu sa mnom i tako sam uzela bolovanje sa studija."

Pogledajte film: Glasovi (ludila)

Kako je to uticalo na tvoje veze?

Prvog dečka sam imala sa 20 godina. Bio je to kraj druge godine mog fakulteta, bila sam u njegovim kolima, a antidepresive sam držala u torbici koja je stajala u rancu. U to vreme sam uzimala dve različite vrste, a unutra je bilo i malo advila i midola. Sve se to prosulo na pod, a on se totalno uspaničio. Prvo pitanje mu je bilo da li sam diler droge — bila sam u fazonu: Stvarno me to pitaš? Imala sam pet pilula u toj torbici. Odlučila sam da mu se otvorim zato što sam, ono, izgubila nevinost sa njim i pomislila sam da mogu da mu verujem. Nakon toga je počeo zaista čudno da se ponaša. Mislio je da će sve što bude rekao ili uradio da me navede da prerežem sebi vene. Nisam čak bila ni uznemirena, a njemu bi i dalje bilo neprijatno u mom društvu. Raskinuli smo nedelju dana kasnije — iz sasvim drugih razloga — ali to što je saznao za moju depresiju definitivno je bio katalizator. Naša veza je trajala tri nedelje.

Stefani (24), Kvins, Njujork

"Imam granični poremećaj ličnosti, opsesivno-kompulzivni poremećaj i poremećaj panike. Moj granični poremećaj ličnosti je glavni razlog zašto moje veze ne uspevaju; to je najgori deo. Ljudi razumeju opsesivno-kompulzivni poremećaj — nekima je čak i simpatičan — ali granični poremećaj ličnosti? Njega niko ne razume. Sve mi izgleda kao smak sveta i sve oko sebe doživljavam mnogo intenzivnije od drugih ljudi."

Kad je to ostavilo traga na nekoj tvojoj vezi?

Prijateljica moje prve ljubavi osećala se iz nekog razloga ugroženo s moje strane. Na rođendanskoj žurki moje devojke, ta prijateljica je pokušala da izbaci moje stvari napolje — uključujući moj laptop — a ja sam je ščepala za zglob da bih je sprečila. Moja devojka je ušla i odmah mi rekla da sam nasilna, ni ne pitajući šta se dešava. Upala sam u paniku i rasplakala se, a ona je počela da me zasipa simptomima graničnog poremećaja ličnosti pravo iz udžbenika. Nazvala me je agresivnom, manipulatorkom i ludačom. Nije shvatala složenost moje mentalne bolesti. Potom me je izbacila napolje bez igde ičega — čak i bez jakne i cipela, a napolju je bila zima. Uporno sam lupala na vrata, jer mi je bio potreban makar telefon i moje stvari da stignem do kuće, a njena majka je na to pozvala policiju. Nisu imali razumevanja, ali su mi makar pozajmili novčić da pozovem svoju najbolju prijateljicu i zamolim je da dođe po mene.

Šta se desilo posle toga?

Njena majka mi je vratila moje stvari nekoliko dana kasnije, ali sam dobila otkaz na poslu — sve smo bile koleginice. One su ispričale svoju verziju priče i naša šefica me je smatrala pretnjom na poslu. Njena prijateljica počela je preda mnom pokretima ruke da glumi kako sebi reže grkljan i vene na rukama, u nameri da mi poruči da treba da se ubijem. Kad joj je jedna druga koleginica rekla da prestane — i to sa osmehom na licu — prijateljica je rekla da ću se ionako ubiti, zato što sam "psiho" i nemam za šta da živim.

Moja bivša nije pričala sa mnom dva meseca nakon toga, a meni nije preostalo ništa drugo nego da preispitam čitav svoj život. Ostavila me je devojka koju sam volela zbog nečega što nisam uradila i bila sam napadnuta, osuđena i zlostavljana. Mrzela sam samu sebe i zaista sam pomišljala na to da se ubijem, zato što sam i u svakoj drugoj vezi pre te bila ostavljena jer su tvrdili da sam suviše veliki prilepak i luda, pa sam za sve krivila samu sebe. Otišla sam na terapiju i trebalo mi je dugo vremena da shvatim da nisam ono što je ona rekla da jesam. Trebalo mi je još tri godine posle toga da uopšte počnem da izlazim sa drugim ljudima.

Ula (28), Bruklin, Njujork

"Imam depresiju, tešku anksioznost, napade panike, tome slično. Ima još i Aspergerov sindrom; moji poremećaji se nalaze u spektru autizma. Sad sam na lekovima, ali i dalje me često obuzima anksioznost. To je prosto nešto sa čim moram da se nosim; to je svakodnevna borba. Još sam i demiseksualka, pa osećam seksualnu želju samo prema ljudima sa kojima doživim emotivnu bliskost."

Kako je izgledao tvoj ljubavni život?

Upoznala sam svog bivšeg kad sam imala 23 godine. Sve do tada mislila sam da se nikad neću zabavljati ni sa kim. Mislila sam da to prosto nije za mene i da me niko nikad neće razumeti. Ne volim seks, ne ložim se na njega, ne sviđa mi se čak ni sama pomisao na njega, i to je to. Ali on je rekao da mu to ne smeta; dopadala sam mu se takva kakva jesam. Zaljubila sam se u njega prilično duboko i brzo. Nakon što smo zajedno proveli neke dve i po godine, sve se raspalo i on je raskinuo sa mnom. Kasnije sam shvatila da me je emotivno zlostavljao.

Da li je to emotivno zlostavljanje imalo veze sa tvojom mentalnom bolešću?

Da, rekla bih da jeste. Čak i dok smo bili u procesu raskida, govorio bi mi stvari kao što su: "Ne mogu da izađem na kraj sa tvojom depresijom, nisam ja tvoj terapeut." Kao ni sa mojom bolešću i mojom seksualnošću. Čak i pre nego što sam dobila dijagnozu, govorio bi mi stvari kao što su: "Tako si aspijasta, tako si slatka." Ponašao se prema meni kao prema detetu i posmatrao me je iz strašno diskriminatorske perspektive. Iako sam sada okružena ljudima koji me vole i kojima je stalo do mene, to osećanje se iznova i iznova vraća, jer je depresija prosto takva — to je osećaj napuštenosti i očaja. Želim da to bude vidljivo. Ne želim to da krijem.

Aleks (21), Menhetn, Njujork

"Imam istorijat depresije i anksioznosti. Išao sam kod psihijatara, ali nikad nisam doneo odluku da počnem da uzimam lekove. Uspevam da izađem na kraj s tim prilično dobro, dovijam se uz pomoć sopstvenih mehanizama u slučajevima nužde, velnes strategija i tome sličnog."

Možeš li da mi ispričaš neko negativno iskustvo koje si imao sa partnerom?

Pre nekoliko godina, jedne noći me je moja anskioznost i depresija udarila baš žestoko. Moja tipična reakcija bila je da se zatvorim i ostanem sam sa sobom u svojoj glavi i ne odgovaram drugim ljudima. Moj partner se povukao i ostavio mi prostora, što je bilo upravo suprotno od onoga što mi je u tom trenutku bilo potrebno. Imao je dobre namere, ali mislim da je postupio tako kako je postupio zbog predstave da kad se ljudi zatvore, oni žele da budu ostavljeni na miru. To je samo još više pogoršalo stvar; pokušao sam da mu dam do znanja da mi je potrebna nega, ali on me nije razumeo. Prosto nije postojala direktna veza u komunikaciji između nas.

Kako su tvoja iskustva promenila tvoj stav prema zabavljanju?

Čini se da ljudi misle da su oni koji imaju problema sa mentalnim zdravljem nepopravljivi i da je na njima da im bude bolje. Mogu da razumem zašto ljudi misle tako, zbog raspodele emotivnog rada i tako toga. Ali vremenom sam naučio da, kod bliskih odnosa, morate da radite jedno s drugim da biste saznali koje su vam uzajamne potrebe, želje, problemi. Morate da uspostavite sistem odgovornosti. Mislim da je suština svega u izgradnji boljih odnosa putem radikalne iskrenosti i transparentnosti. I ne radi se samo o empatiji — morate da budete super saosećajni i senzitivni.

Jing Jing (22), Kvins, Njujork

"Dugo se mučim sa depresijom, negde još od svoje petnaeste godine. Nisam mogla da se izborim s tim zato što nisam znala kako. Nisam mogla da shvatim šta se to s vremena na vreme dešava sa mnom i mojim telom, pa sam počela da odlazim kod školskog psihologa."

Kako su tvoja osećanja uticala na tvoj pristup zabavljanju?

Obično se osećam toliko sjebano u glavi da ubedim samu sebe da ne smem da se otvorim pred ljudima jer sve to definitivno prati anatema društva. Takođe strahujem da je sve to sa čim pokušavam da se izborim previše za druge ljude.

Kakva je bila tvoja poslednja veza?

Poslednji momak s kojim sam izlazila bio je prilično depresivan i projektovao je na mene sve svoje strahove da će biti napušten. Shvatila sam tada da sam i ja to radila u prošlosti. Zapravo mislim da je to prilično česta pojava. Mislim da bi svi trebalo da idu kod terapeuta i pričaju sa njim o tim svojim strahovima — tada možda ne bismo svi bežali jedni od drugih. On je definitivno internalizovao anatemu koja prati depresiju, baš kao što ja imam običaj to da radim.

Šta treba da se promeni?

Moramo raspravu o tome da istaknemo u prvi plan. Mislim da nikad nećemo uspeti da stupimo u veze ako nastavimo da održavamo u životu tu anatemu koja prati mentalne bolesti; veze se na taj način naglo prekidaju. To prosto nije u redu. Zaista želim da prokljuvim to, čitavu tu stvar sa zabavljanjem. To je zaista jedno veliko sranje — osećam se žešće usamljeno.

*Imena su izmenjena