Turisti u Parizu luduju za turama preko reke Sene. Prema Haropaports (zvaničnom sajtu pariske luke), Promenade-en-Île de France tura je privukla više od 7.5 miliona putnika u 2013. godini - primera radi, Ajfelovu kulu je posetilo 6.7 miliona posetilaca te godine.Ideja za ovu seriju, koju sam nazvao Niz reku, sama se pojavila. Hodao sam mostom iznad Sene jednog dana i jedan od brodova je prošao ispod mene, pa sam ga uslikao. Kada sam došao kući pomislio sam da bi bilo interesantno slikati turiste na brodovima iz tog ugla.
Reklame
Pokušao sam da pristupim svemu kao i uličnoj fotografiji: da pronađem neobičan trenutak umesto običnog. Kada je taj momenat teško pronaći, ja se potrudim da ga kreiram fokusirajući se na boje ili ponašanje ljudi: pratim poziciju njihovih tela, distancu koju drže jedni u odnosu na druge ili celokupnu emociju koja se generiša u toj sceni.
Radio sam na ovom projektu dve godine. Slikao sam uvek sa istog mosta, nezavisno da li je leto, zima, jesen ili proleće.Neću lagati, to je dosta monoton posao i potrebno je strpljenje za njega. Brodovi prolaze u intervalu od oko 20 minuta i često se dešavalo da nisam dobio dovoljno zanimljive fotografije, čak i kada sam na mostu stajao i po nekoliko sati. Trebalo mi je oko 50 dolazaka da shvatim kada je svetlo najbolje i kada se ne vide senke mosta i zgrada koje ga okružuju.Tokom tih poseta, otkrio sam i koje vrste brodova postoje: veliki brodovi primaju više stotina turista, uglavnom azijskih. Postoje brodovi srednje veličine koji prevoze turiste, ali na kojima se održavaju i korporativne žurke, kao i venčanja. S vremena na vreme, pojaviće se i neka jahta na kojoj ljudi piju šampanjac. Za svakoga postoji po nešto na Seni.Jedina stvar koja nikada nije prestala da me začuđuje su ljudi koji su ostali prikovani za displeje svojih telefona umesto da uživaju u spomenicima i atrakcijama.
Turisti na brodovima Sene su čudna sorta - za početak, ne mogu da se obuzdaju da ne mahnu bilo kome koga primete da ih posmatra. Da bih izbegao da mi fotografije budu nameštene, često sam pribegavao raznim trikovima. Na primer, pretvarao sam se da gledam u nebo i onda bih uperio objektiv u poslednjem trenutku pre nego što me primete.
Reklame
Šokiran sam na koji način turizam funkcioniše u Parizu: masa ljudi iskusi grad kroz prozor autobusa ili prateći turističke vodiče kao stoka, ne potrudivši se da nešto otkriju sami. Upoznao sam devojku iz Filipina koja mi je rekla da je u Parizu provela nekoliko dana - Ajfelov toranj, Versaj i prodavnice je sve čega se sećala. Za mene je to jako tužno.Sada sam postao jedan od redovnih na mostu. Pored mene, most često hostuje kantri pevača, romskog prosjaka i nekoliko devojaka koje žickaju lovu turistima pretvarajući da su gluve. Mislim da ću upoznati još mnoge interesantne likove kako vreme bude prolazilo. Planiram da nastavim sa ovom serijom fotografija i da je na kraju objavim kao knjigu.
