Ovaj tekst je originalno objavljen na Vice Sports.Dugo godina je Rik Hemink (24) sanjao o tome da postane profesionalni fudbaler. To mu je na kratko i pošlo za rukom - odigrao je par sezona u Tventeu, Heraklesu i nižerazrednom Ahilesu '29, i stajao na terenu sa igračima kakvi su Dušan Tadić, Leroj Fer i Kvinsi Promes. Ipak, nije imao sreće sa povredama, i nikada se u potpunosti nije probio na veliku scenu.
Reklame
Prethodnu sezonu je proveo mahom na klupi Ahilesa, gledajući kako se njegov fudbalerski san polako raspršava. Ali, umesto kuknjave, Hemink je rešio da uzme stvar u svoje ruke - oprostio se od profi fudbala i otišao u poljoprivrednike. Danas, Rik svaki dan radi na imanju svog oca u Vromshopu u severoistočnoj Holandiji, koje će jednog dana i naslediti. Proveli smo ugodno jutro kod Rika na njegovoj farmi i raspitali se kako je to kada sa fudbala pređeš na mužu krava i ostale rabote.
VICE SPORTS : I tako, Rik, kako ti se sviđa farmerski život?RIK HEMINK : Eh, vi momci iz grada ne znate baš ništa o nama seljacima. Šta mislite, svaki dan uzmem hoklicu pa muzem kravu po kravu? Ja sam više ovde kao neki menadžer. Proces muže odrađuju roboti, sve je automatizovano. Ja uskačem samo ako ima nekih problema, ostalo rešavaju kompjuteri.Aha, znači kao "Fudbal Menadžer", samo sa kravama?Tako nekako. Mi u bazi imamo podatke za svaku kravu na farmi. Koliko hrane pojedu, koliko se kreću svakog dana, koliko mleka daju. Danas postoje i čipovi koji mogu da izvuku još više detalja - recimo, koliko koraka naprave, koliko puta spuste glavu kako bi jele. Možeš čak i da dobiješ 2D slike o kravinim pokretima u štali. Opasne su te nove tehnologije, nema šta.
To mi bogami zvuči kao neka fabrika. Ima li tu mesta osećanjima? Jel' voliš svoje krave?Pa sad, nije baš da se grlimo i mazimo pred spavanje, ali drage su mi, da. Krave su ti kao vrhunski sportisti - imaš one koje ti deset godina svakog dana daju po 35 litara mleka, i na meni je da joj obezbedim najbolje moguće uslove da to i uradi. Što se više bavim njima, to su mi draže. Sećam se kada sam počinjao, stavio bih sebi jednu stolicu povrh štale i na miru ih posmatrao. Krave su stvarno posebna stvorenja. Jeste li znali da krave imaju svoju "štalsku hijerarhiju"? To vam je bukvalno kao neka piramida moći. Kada krava sa vrha piramide poželi da pase na nekom određenom mestu, ostale se prosto sklone. Ludo, a?
Reklame
Čini se da je ovo sasvim drugačije od skautiranja protivnikove taktike pred narednu utakmicu.Jeste, tako je. Mislim, ja sam se ranije pitao hoću li igrati, a danas se pitam hoće li Berta u teranje. Posvećujemo dosta pažnje tom segmentu kravljeg života. Provališ ih po tome tako što odjednom krenu naglo da hodaju više nego obično, i da zabadaju svoj nos u guzice drugih krava. To su ti "znakovi" koje dobar seljak mora da prepozna. Moj ćale ti pogleda kravu u oči i kaže - "ova nije zdrava". Nadam se da ću s godinama i ja to naučiti.Kad je krava u teranju, zovemo firmu koja se bavi oplodnjom goveda da nam to reši. Svaka krava se dobro "slaže" sa genetskim materijalom određenog bika - i za ovo postoji opširna baza podataka. Evo, recimo, Hilkje je sad u teranju i njen omiljeni bik je Župiler. Te podatke dostavimo malopre spomenutoj firmi, i oni nam sutra dostave njegovu spermu.
Dobro, 'ajmo sad malo o fudbalu. Šta te je sprečilo da uspeš kao profesionalac?Povrede. Od osamnaeste godine pa do danas izgubio sam četiri sezone u oporavku, i to baš kada sam iz podmlatka Tventea prelazio u prvi tim. Tri puta sam ležao ukrštene ligamente, dva puta na levom i jednom ne desnom kolenu, jednom hrskavicu. Na kraju sam završio u Heraklesu, ali su me oni otpustili nakon isteka ugovora.Šta si onda uradio?Dao sam sebi još jednu šansu i potpisao za Ahiles '29 u drugoj ligi. Rekao sam tada, ovde ću ili da pokidam, dam puno golova i postanem bitan, ili od mene neće biti ništa. Na kraju bi - ništa. Ceo drugi deo sezone sam presedeo na klupi, što me je prilično isfrustriralo jer kao što rekoh, ovo je bila moja poslednja šansa. Ceo život sam hteo da budem fudbaler, ali mi se na kraju ipak nije dalo.
Reklame
Kako sada gledaš na taj fudbalerski život?Nije za svakoga, ume da bude malo monotono. Tu ti je bukvalno "u se i u svoje kljuse", znao sam ja to i ranije, ali sada sam se i lično uverio. Život ti se svede na trening i utakmice, i većina fudbalera ne radi ništa osim toga. Celo popodne provedeš uz Soni i igrice. Sećam se kako sam kao osamnaestogodišnjak prezrivo gledao na ideju da nešto studiram u slobodno vreme. Kome to treba, pa ja sam fudbaler.Danas nastupaš za HHC koji se takmiči u amaterskoj trećoj ligi. Kako bi uporedio amaterski i profesionalni fudbal?Profi fudbal je veoma formalan i od tebe se očekuje da se odnosiš prema igri kao prema poslu. Ja se čujem sa još par momaka sa kojima sam igrao u Tventeu, ali to je to. Svi gledaju isključivo svoja posla. E, u HHC-u stvari stoje drugačije. Svi igrači se međusobno već dugo poznaju, a četvrtkom posle treninga neko uvek donese gajbu piva u svlačionicu. Takvo "treće poluvreme" nisam viđao u profesionalizmu. Ali inače, klub je lepo organizovan. Imamo timske večere, imamo dobre navijače, postoje klinci koji navijaju za HHC. Znači, ne za Ajaks ili PSV ili Fejenord, nego za HHC. To je super, zar ne?
Neki igrači reše da se oprobaju u inostranstvu kada im ne uspe da se probiju u Holandiji. Ti nisi razmišljao o tome?Ma kakvi, ja sam ti seosko dete. Svakakve sam priče čuo, od onih kako su se mnogo namučili da naplate ugovore, do onih luđih kada odeš na razgovor sa direktorom kluba a on nosi pištolj za pojasom. Nisam ti ja za te stvari.A druga liga? To te nije zanimalo?Ne. Znaš kako, ja sam se uvek spremao za karijeru u Erediviziji, ništa manje od toga. Zamisli odigraš petnaest godina u drugoj ligi, šta imaš od toga? Nemaš neke pare za dalji život, sve ti se svelo na fudbal. Znam da neki momci to izaberu, ali valjda nemaju drugog izbora. Ja radije biram ove krave.
