Nekad pop kultura stvarno vodi ka okultizmu

Mnoge desničarske hrišćanske organizacije poslednjih 40 godina hodaju pop-kulturnim krajolikom kao po jajima – na svakom koraku preti poneka zlokobna zavodljiva satanska referenca. Tokom osamdesetih, evanđelisti su krivili D&D za narkomaniju, samoubistva, i đavolopoklonstvo. Kad je Pokemon bio na vrhuncu popularnosti, tvrdilo se da naslovna džepna čudovišta u stvari simbolizuju demone koje igrač priziva direktno iz pakla da bi mu služili. Vatikan je 2008. osudio okultnu tematiku u Hari Poter serijalu, ustvrdivši da se pozitivnim prikazom veštičijih bajalica „duboko obmanjuje javnost".

Te iste godine, aktivistkinja i desničarka Linda Harvi (koja je 2016. podržala kandidaturu Teda Kruza i stoji iza homofobne Mission America) izbacila je hrišćansko-informativnu knjižicu za roditelje pod naslovom „Ne na moje dete: Savremeni spiritualni paganizam". Već u prvom poglavlju upozorava: „Otkucava poslednji čas pred eksplozivno širenje radikalnih paganskih veština među malim Amerikancima, a mnogi roditelji su za to umereno ili čak nimalo zainteresovani." (Dalje se optužuje Dizni pesma „Boje vetra", SF serijal Animorphs, i ceo grad Sijetl za otvaranje puta Satani.)

Harvi nije sama: Brojni sajtovi i knjige bave se idejom da SF i EF knjige zavode mlade umove ka stazi okultne magije. Mejnstrim mahom odbacuje ovaj paranoidni ekstremizam, ali ima li tu možda i ponekog, majušnog, pentagramskog zrnca istine?

Ako je suditi po mom iskustvu – ima. Hari Poter me je definitivno uveo u svet veštica. Čitala sam priče o veštičijoj magiji, što me je uzbudilo i pobudilo mi radoznalost, pa sam potražila pravu stvar. Još se sećam dana kad sam u majušnoj knjižari nabasala na izdanje „Veštičijeg almanaha". Imala sam 13 godina, i osećala se kao da mi je neko uručio pozivnicu u svet magije.

Od kako je izašla prva knjiga o Hari Poteru, pre 20 godina, broj ljudi koji se izjašnjavaju kao vikani sve više raste, kako u SAD tako i u UK. „Pripadnici takozvanog paganskog pokreta, koji ljudi danas obično zovu vešticama, nezanemarljiva su verska zajednica", piše Aleks Mar za Gardijan. „Samo u ovoj zemlji procenjuje se da živi približno milion deklarativnih veštica – po broju su blizu Jehovinim svedocima ili adventistima sedmog dana."

Brojna objašnjenja za ovu činjenicu se nude – razlozi za okultnu revoluciju novog milenijuma leže u vezama sa feminističkim opunomoćenjem, sa subverzivnim slobodama na internetu, i sa mogućnošću da se tako „odoli egzistencijalnom angstu". Ipak, mnoge veštice kažu da ih je upravo pop kultura usmerila ka okultnom. Profesionalni astrolog Anabel Gat, koja se takođe bavi veštičijom magijom haosa, kaže da je njoj magiju približila His Dark Materials trilogija kad je bila mala. „Imala je ogroman uticaj na moj današnji život veštice", kaže ona. TV serije kao što su Bewitched, Dosije Iks, i Sabrina: Veštica tinejdžerka takođe su uticali na ovu mladu vešticu. „Likovi u tim knjigama i serijama rešavaju probleme, traže odgovore; ja sam sa njima mogla da se poistovetim".

Kejti Tokar, čitač runa iz Njujorka, kaže da je njen interes pobudio „Gospodar prstenova". (Rune su drevni nordijski alfabet i sistem za predviđanje budućnosti; svaka runa predstavlja po jedan predmet, koncept, ili zvuk, a tumače se slično tarot kartama.) „Tolkin je kao vrhunski lingvista u priču upleo postojeći magijski alfabet. Rune su već postojale, ali mene je do njih doveo čuveni roman; išla sam unazad sve do izvora."

Neki idu i korak dalje, pa pop kulturu direktno upliću u svoje magijske prakse; ovaj fenomen poznat je kao „pop paganizam". Za Motherboard, Krietriks Tijara piše kako se popularni izmišljeni likovi često upliću u same čini. „Neki sastavljaju tarot špil na osnovu Welcome to Night Vale, ispituju lekovite kvalitete dragulja iz Cartoon Network crtaća Steven Universe ili prave oltar u čast trolova iz kultnog stripa Homestuck."

Možda deluje čudno, ali ovi običaji uklapaju se u brojne magijske sisteme, posebno u magiju haosa – što je relativno nov, postmodernistički sistem iz 20. veka. Magija haosa tretira verovanje kao alatku, a proizvod do kog se stiže važniji je od porekla ili od prirode čini koja se koristi.

Alister Krouli, verovatno najpoznatiji okultista svih vremena, opisao je osnovne principe magije haosa i upozorio da se ne sme previše značaja pripisati samim okultnim objektima. „Ova knjiga govori o Sefirotu i Putanjama, o Dusima i Zazivima, o Bozima i Sferama i Ravnima i mnogim drugim stvarima koje možda postoje a možda i ne", pisao je on. „Priroda njihovog bitisanja je bespredmetna. Određenim činima stiže se do određenih ishoda." Drugim rečima, ako ti verovanje u fiktivni lik omogućava da bacaš čini, veruj sve dok ti pomaže, a onda ga odbaci i nađi nešto bolje.

Iako su desno orijentisani vernici bili u pravu tvrdeći da pop kultura koja se bavi okultnom može dovesti do nove generacije veštica, njihov strah je (naravno) bio neosnovan. Čak i kad bi svako dete koje čita o Hari Poteru postalo vikan, to ne bi bila tako strašna stvar. Mnoge paganizam i okultno privlače zbog polne i seksualne tolerancije, posebno u poređenju sa mejnstrim religijama. „Interesantno je da su najveće religije u SAD monoteističke, i da se njihov bog obično prikazuje kao muškarac", zapaža F. Dženings, vlasnica okultne bruklinske knjižare Catland Books. „Otrcana ali istinita izreka kaže da je zastupljenost važna, a to važi i na polju duhovnih pitanja."

Za sve one koje inspiriše magijska fikcija, Gat kaže da moraju još mnogo toga da nauče. „Magija ne rešava sve probleme. I dalje su tu bol, tuga, i smrt", ističe ona. „Ali bolje život uz kapric i čudo nego život bez ičega."

Još na VICE.com:

Budite spremni: sve godišnjice u svetu pop kulture koje nas čekaju u 2017

Koliko je Stiven King zaslužan što je pop kultura tako uvrnuta

Šta su nacisti stvarno mislili o vešticama