Deset pitanja koja ste uvek hteli da postavite stjuardesi

Pošto smo nekako prebrodili noćnu moru poznatu kao praznično letenje, vreme je da se obratimo neznanim junakinjama ovog doba godine, skromnim stjuardesama koje nam donose pića i ispravljaju sedišta dok letimo u metalnim cevima prepunim virusa. Šta li se dešava iza one male zavese pošto posluže ručak?

Naša sagovornica „Beti“ radi za jednog velikog američkog avioprevoznika. Ostala je anonimna kako ne bi izgubila posao. Opisala nam je život moderne stjuardese, sasvim različit od glamuroznog zlatnog doba od pre par decenija, mada ima i danas dosta seksa, droge, i pića. Otkrila nam je i kako najlakše izboriti bolje mesto u avionu.

VICE: Znamo da je ono sa isključivanjem telefona čisto sranje, jel’ tako, ali ima li u avionima još takvih placebo naređenja i upozorenja?

Beti: Niko od nas ne gasi telefon, čak ni ja. Sva ta uputstva su čiste predostrožnosti. Kao, kad te voze od zgrade do aviona najstrože je zabranjeno ustajanje, ali vozite se pet na sat. Kakav se to rizik sprečava?

Valjda se nekome negde nešto desilo pa su morali da izmisle pravilo. Bar nama tako kažu na obuci, da je nekad neko stradao. Mislim, ja volim da živim opasno – ne vezujem uvek pojas. Jednom kad ga nisam vezala bilo je baš nezgodno sletanje pa sam odskočila i udarila glavom. Osećala sam se baš glupo.

Ali telefon slobodno ostavite uključen. Nikome to ne smeta.

Šta bi preporučila onima koji planiraju da se pridruže „majl haj“ klubu? Da li su i tebe putnici zvali u WC?

Preporučujem da sačekate služenje ručka, tada je svo osoblje među sedištima. Svi smo zauzeti, nikog nije briga šta se dešava u WC-u. Ne bih znala ni da ih je desetoro na gomili.

Na većim, duplim avionima po jedna stjuardesa je zadužena isključivo da čuva donji WC da slučajno ne uđe dvoje ljudi odjednom. Ali na manjim avionima i kraćim letovima, ne gledamo vas baš kao sokolovi. Ili radimo, ili smo na telefonu. Nemamo neku želju da prilazimo toaletu, obično ga izbegavamo ako je ikako moguće. Bog vam pomogao ako se tamo odlučite za seks. Nema mesta ni zašta, sve smrdi, ali nije neizvodljivo.

Što se tiče ponuda, meni su do sada svi bili „ne daj bože“. Ne dešava se previše često, za dve godine ukupno je troje ljudi probalo. Nisu ni direktni, više je sve onako zaobilazno i polušaljivo. Kao „Jel’ ti se nabacuju drugi putnici? Šta bi rekla da te ja pozovem, a?“

Kako se svetiš putnicima koji te nerviraju?

Uglavnom ih samo ignorišem. Nema tu mnogo prostora za neku osvetu, ali mogu da insistiram na autoritetu, da im iza inata ne stavim led u sok ako su tražili, ili da ga stavim ako ga nisu tražili. Da znaju ko je gazda. Mogu sitno da ih zajebavam ali ne sme da bude previše očigledno. Nažalost, moram da se smešim i da delujem dobro raspoložena ma kako se osećala.

Šta te najviše nervira kod putnika, i da li postoji neki industrijski žargon za određene vrste putnika i nemoguće situacije u koje vas dovode?

Neverovatno je koliko su ljudi aljkavi na letu. Kao da ne znaju da su na javnom mestu, okruženi drugim ljudima. Toaleti su nam najodvratniji na planeti. Nema šanse da se ljudi tako isto ponašaju inače; nego čim se ukrcaju na avion, pomisle „kul, sad ću da im se ispišam po podu, i isprosipam kikiriki po tepihu.“

Nemamo neka šifrovana imena, naprotiv, sve je prilično blatantno. Nekad me zabrine koliko otvoreno razgovaramo o putnicima kad smo iza zavese, na samo metar-dva od njih. Neke koleginice su strašno glasne, pa moram da zavirim i proverim da ne znaju slučajno da o njima pričamo.

Osim toaleta, ima li još nekih gadnih detalja na avionu o kojima se ne priča?

Kafa. Ne pijte kafu tokom leta. Koristi se ista voda koja prolazi kroz WC sistem.

Nedavno smo tu vodu testirali na ešerihiju. Pošto nije prošla došli su ljudi iz održavanja, ispritiskali neke dugmiće, i sad kao zadovoljava standarde. Dakle, ne preporučujem ni kafu ni čaj. Flaširana voda i led su naravno OK.

Šta da radim da bih od vas iskamčio bolje sedište i druge sitne beneficije?

Moraš prvo da se ukrcaš, na gejtu ti ništa neće dati. Ali kad si u avionu i vrata su zatvorena, probaj da nešto sitno pokloniš stjuardesi. Strašno smo potkupljive. Ko mi da nešto slatko, dobiće šta god mogu da mu sredim. Ruka ruku mije princip. Uvek imamo, na primer, one male flašice alkohola. Ili ako u biznis klasi ima slobodnih sedišta, zašto da ne. Čak i ako se u prvoj klasi otvori mesto, samo što ću tu da zadržim obrok za sebe. Smestiću te gde hoćeš ako si ljubazan, nema problema.

Ali to sam samo ja. Neke stjuardese vole da odbijaju, lože se na moć. Mada i njih obično možeš da obrlatiš nekakvim slatkišima ili vaučerima iz Starbaksa. Eventualno slaži pa reci da radiš za kompaniju – kolegama obično završe šta god treba.

Kako ubijaš vreme na dugim letovima?

Obično zamišljam koga bih od putnika prvo spasla, ono kao, u nesrećnom slučaju. Naravno, deca po pravilima imaju prednost, ali ipak. Dosadno je leteti. Previše je vremena za blejanje, počne čovek da gleda putnike i zamišlja ih u raznim nemogućim situacijama.

Kad ima neki privlačan putnik, nudim mu besplatna pića, pa kad se zapije onda malo kao flertujem. Let ume da potraje po četiri-pet sati, a ionako ih više nikad neću videti. Mada oni mogu mene da pronađu na internetu, što se ponekad i desi.

Da li prepoznate kad su putnici na drogama ili krijumčare iste? Da li se i sama nečim radiš na poslu, bar pićem?

Jednom sam videla kako pred let putnik proverava da li mu je tu koks. Slučajno sam primetila kako vadi neko parče papira i u njemu nešto nalik na kokain. Mislim, nisam probala ali on jeste, tako da sam pretpostavila da nije antraks. Ali bilo nas je nekoliko tu pa sam morala da prijavim kapetanu, čisto da ne bude da sam prećutala ako neko drugi bude drukao. Ali pilot je samo rekao „neću da kasnim zbog kokaina“ i poleteo.

Što se ostalog tiče, ljudi generalno ne umeju da sakriju kad se nagutaju nečega. Ali ja NIKAD ništa ne uzimam dok radim, mada imam u svim ormarićima one flašice. Pitaj koga hoćeš u ovom poslu, nema šanse da joj tašnica nije puna alkohola.

Šta ti najviše smeta na poslu? Da li je sa korporativne strane zajebano?

Nije glamurozno kao što većina ljudi misli, ali to se brzo nauči. Najgora je plata, posebno za početnike. Još ako ti firma traži da se preseliš da bi bila na raspolaganju za letove, često se desi da deliš gajbu sa još šest-sedam kolega, kreveti na sprat. Još kad vidim da neki imaju po trideset-četrdeset godina a još žive isto kao ja, to me baš smori.

Sa strane menadžmenta nije baš sjajno ali to je nešto drugo, sa tim ljudima ne moraš da se viđaš svakodnevno. Samo kad ti rade redovni profil, eventualno ako iskrsne neki problem, zato i imaju lošu reputaciju.

Imaš neke anegdote sa slavnim ličnostima?

Bio je jednom jedan prilično poznat reper, napio se dok još nismo ni poleteli, nije mogao da zakopča svoj pojas nego se obeznanio i skliznuo niz sedište. Morala sam ja da ga podignem i prikopčam.

Pratite Justin Caffier na Twitter-u.

JOŠ NA VICE.COM:

Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite BusPlus kontrolorki

10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite osobi koja preuzima pokojnike

10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite vlasniku kebaba