Ceo dan sam se ponašao 'najsrpskije' moguće

Da li zaista nisam dostojan državljanstva zemlje u kojoj sam rođen, u kojoj živim i koju vekovima unazad naseljavaju moji preci?

|
jan 13 2018, 9:49am

Bila je topla letnja noć, jer su procentualno male šanse da u avgustu u Grčkoj noći budu hladne, a nas nekoliko je raspravljalo o tome da li bi se jedan drugar venčao sa Azijatkinjom. Kada mu je očigledno dosadilo da navodi razloge protiv, zakleti neženja je rekao “Ova rasprava je od starta besmislena, jer ti ne voliš svoju zemlju. Skoro kao da nisi Srbin”. Tada me te reči nisu zabolele, ali kako je vreme prolazilo, zapitao sam se – da li zaista nisam dostojan državljanstva zemlje u kojoj sam rođen, u kojoj živim i koju vekovima unazad naseljavaju moji preci? Namerno sam stavio preci zbog rodoljubivog efekta. Već me volite, zar ne?

Kada malo razmislim, možda stvarno ne gajim klasične osobine jednog patriote. Mnoge istorijske datume ne znam, nije me pogodila nijedna kampanja koja se tiče obnove domaće privrede, a Dan državnosti volim iz nekih privatnih razloga i zato što se praznuje neradno. Nostalgiju sam osetio jedino kada sam bio u Bugarskoj, ne favorizujem domaću kuhinju i u kućnoj biblioteci nemam primerak Ustava Republike Srbije. I kao takav, uvek sam osećao kao da ne pripadam u potpunosti ovde. Ne u smislu da zaslužujem da budem na boljem mestu, već da se jednostavno teže snalazim. Mislim da ljudi lakše opstaju u sopstvenoj državi, to je nekako logično.

Baš zato sam odlučio da probam da funkcionišem drugačije, da na jedan dan usvojim neke osobine i dnevne rutine prosečnog Srbina, ali i da prođem kroz neke stereotipe koji važe za Srbe, i saznam da li će mi život biti lakši. Ponašaću se najsrpskije moguće. Shodno sopstvenim mogućnostima.

Buđenje i doručak

Ta ideja mi je došla u snu i kada sam se probudio, zatekao sam sebe samo u gaćama i majici na bretele. Verovatno sam u toku noći sa sebe strgao onu garderobu koju u Women Secretu nazivaju pidžamama, ali sam se osećao dobro. Bio sam obučen normalno.

Krenuo sam sa standardnom jutarnjom rutinom koja uključuje kulen, sir, kafu i vinjak. Samo nisam bio siguran oko hijerarhije ovih namirnica. Da li prvenstveno želim da pijem vinjak, pa sir i kulen uzimam da ne bih pio na prazan stomak ili vinjak ide dobro uz sir i kulen? I šta me uopšte razbuđujue, kafa ili vinjak?

Ali nakon okrepljujućeg doručka, bio sam kao nov, preporođen, spreman da izađem napolje i udahnem punim plućima. Nema veze što ću umesto vazduha udisati novobeogradski smog, ovo je moja zemlja i da umesto kiseonika struji bojni otrov, ponosno bih udahnuo.

Udobnost tokom spavanja: 10

Efikasnost buđenja: 11

Oblačenje

Shvatio sam da ne treba previše pažnje da posvećujem garderobi. Ranije bi mi previše vremena odlazilo na odabir garderobe, kombinovanje, uvlačenje u skini farmerice, ali sada sam rešio da se oblačim pametno. Neizostavan deo mog autfita je donji deo trenerki, jer ključno je da mi bude udobno i da moji još uvek neispaljeni sinovi (nema šanse da to budu ćerke, jer se to u mojoj porodici nije dogodilo deset generacija unazad, pa vala neće ni sad) mogu slobodno da dišu. Gore je išao džemper, jer je zima i preko toga kožna jakna, jer apsolutno nema potrebe da si bilo šta slaže sa bilo čim.

Ipak, dodao sam jedan mali detalj koji bi bliže odredio moju nacionalnu pripadnost u slučaju da se nađem na nekom internacionalnom samitu – šajkaču. Fora sa šajkačom je što ona uvek dobro stoji. Možete imati najružniju glavu na svetu, da imate pola glave, ali sa šajkačom, vi ste Miloš Biković. Obično bih rekao da ste Rajan Gosling ili Bredli Kuper, ali kako oni nikada neće nositi šajkaču, morao sam da nađem pravoslavni pandan.

Brzina oblačenja: 10

Intenzitet ponosa: neizmerljiv

Neophodne pripreme – podvrsta rekreacije

Tako opremljen, bio sam spreman da započnem svoj normalan dan prepun obaveza. Međutim, pre nego da izađem među sve krvožednike na asfaltu, morao sam malo da meditiram. Niste znali da Srbi to rade? Zapravo, većina Slovena praktikuje ovu veštinu.

Glavna fora u našoj meditiaciji, koja nema veze sa onim satanističkim produktom koji dolazi sa istoka je, da tri glavne tačke u telu – mozak, srce i stopala kojim junački koračate – budu na jednakoj razdaljini. Kako biste doveli telo u taj položaj i izbalansirali čakru, najbolje je da se služite tehnikom čučanja. Dok sam se spuštao u ovaj, za mene do sada neprirodan, položaj, osetio sam blagu vrtoglavicu, ali čim sam postigao ultimativni čučanj, kao da su se sve kockice poklopile. Mozak je znao šta želi, srce je davalo hrabrost, a noge su znale kako tamo da me odvedu.

Razgibanost: 10

Sakralni mir: neprocenjiv

Završavanje obaveza

Obuo sam patike, jer ostalu obuću nosim isključivo na proslavama mature i krenuo napolje. Uzgred, da li znate zašto obuću ostavljam ispred stana? Kažu da probleme čovek treba ostaviti van kuće, pa stoga patike (koje simbolizuju odlazak iz kuće i odvajanje od ognjišta) i članovi Liberalno demokratske partije nikada neće kročiti u moju kuću.

Sa druge strane, obuća ispred vrata ilustruje dobre komšijske odnose. Nikada nisu petljali oko moje obuće. Jednom sam čak u patikama ostavio i jako vredan privezak za ključeve i sutradan sam unutra zatekao dva! Zašto nikada niste videli Fince koji cipele drže van stana? Zato što su napredniji, više emancipovani od nas? Ne, nego zato što ne smeju.

Morao sam da završim neka posla po gradu, a nije dolazilo u obzir da to obavim pešaka, pa sam krenuo do auta. Sjajni komšijski odnosi se ne završavaju na ulaznim vratima zgrade, već obitavaju i oko nje. Tako svako ima svoje parking mesto. Nismo zvanično obeležili prostor, ali se prirodno ustanovio raspored. Mi smo srdačan i slobodan narod, a ne neka kruta stoka poput Nemaca.

Kako lišće pada, tako i mi parkiramo. I tako uvek ima mesta za sve, u slučaju da ne dođe neko novi ili komšija kupi drugi auto. To je nezamislivo.

Nikad nisam bio fan kiča, jakih boja ili upadljivih detalja, pa ne volim nakinđurene automobile. Ipak, par sitnih dekoracija nije na odmet.

Disk nema nikakvu dekorativnu vrednost, već je tu iz praktičnih razloga, kako bi blokirao talase policijskih radara. Ne znam da li je istinito, samo znam da Mitbastersi to još nisu osporili.

Moja glavna misija tog dana bila je da kupim neke sitnice na trafici. Sva sreća, jedna savršeno snabdevena trafika nalazila se baš usput, pa sam uredno ostavio auto u levoj traci, jer statistički postoje najmanje šanse da bi tako parkiran auto nekome smetao.

Naravno, nisam primitivac pa da samo tako izletim iz auta bez ikakvog upozorenja. Ostavio sam sva četri, kako bi ostali vozači, zainteresovani da parkiraju na istom mestu, sačekali, jer se stvarno brzo vraćam. Pa samo sam trknuo do trafike.

Efikasnost obavljanja obaveza: 10

Potrošnja goriva u uslovima gradskog saobraćaja: 7 litara

Dodajte i malo vere

Imam neku dnevnu rutinu tokom koje na brzinu obavim sve što imam, a onda gledam gluposti za kola. Nakon što sam kupio neophodne namirnice (sredstvo za pranje stakla koje se ne može zalediti ni na četrdeset stepeni ispod nule i četku za sneg koji verovatno nikada neće pasti), krenuo sam nazad ka autu. U tom trenutku sam sa svoje leve strane ugledao hram Vasilija Ostroškog.

Ne mogu četku i ostale vrednosti iz dućana auto-opreme da valjam po ulici, pa sam spretno pridržao sve levom rukom, oslobodivši desnu za obavezan krstiteljski manevar. Ne kako bih se pomolio ili zahvalio Bogu što sam našao ove svećice za motor na popustu, već eto, samo da se javim. Nema potrebe da ulazim unutra i gubim vreme. Ovo je 21. vek. Kada postaji onlajn čekiranje na aerodromu, može i ekspresno da se pozdravi crkva.

Balanserske sposobnosti: napredne

Očuvanje tradicije i pravih vrednosti: 10

Ručak

Danas sam imao slobodan dan, pa nisam morao u osam da se nacrtam na ulici. U tom slučaju mi se doručak nimalo ne bi razlikovao od ručka, jer je negde zapisano da, ako nije pravilno, onda barem ne postoji ništa loše u tome da se pljeskavica jede za doručak, ručak i večeru.

Osnovni prilozi: tucana ljuta paprika (hehe, tucana, to je jedna od onih od fora koje nikad ne dosade, svi se smeju, a ponekad vam stave i malo više jer ih oraspoložite kada istaknete njeno agregatno stanje), urnebes, kupus i luk. Za večeru isto, samo u porciji, sa zapečenom lepinjom sa strane.

Ukus: 10, isti kao kad sam bio klinac i to je nešto što samo ovde ima

Dostupnost pljeskavice na području Srbije: 10

Edukacija

Pošto Gorski vijenac znam napamet, a citatima Arčibalda Rajsa muvam kasirke u Amanu, ovog puta sam rešio da pametne stvari nađem na ne toliko tradicionalnom mediju – internetu. Brzom pretragom sam naišao na intervjue Miroljuba Petrovića, doktora filozofije i savremenog propovednika zdravog života, patriotizma i očuvanja pravih vrednosti. Čovek koji ruši rekorde gledanosti, puni hale i izaziva polemike koje vas teraju da psujete i pretite batinama ljudima sa interneta koje uopšte ne poznajete. Idealno.

Stvari koje sam naučio gledajući intervjue Miroljuba Petrovića:

- U sukobu između Tiranosaurusa i Skenderbega, veće šanse za pobedu ima Skenderbeg. Za više naučnih dokaza, kliknite ovde.

- Ne postoji veće zlo u kući od zle žene. Mada, prilično sam siguran da zli ljudi mogu da vam naude i van kuće.

- Glavni grad Mauritanije je Nuakšot. Saznao sam i za Mauritaniju, tako da ova informacija vredi duplo.

Brizna interneta: 15 mbps (na ugovoru sa Beotelom piše 20, ali to nikako da se desi)

Korisnost novostečenih informacija: neodređena

Razonoda

Obrazovanje je bitno, ali nekada treba pustiti i mozak na ispašu i raditi stvari koje vas neće toliko umno opterećivati, ali će goditi vašem telu i povećati lučenje endorfina. Zato sam, u duhu još uvek akutelnih praznika, izašao napolje da bacam petarde. Mi Srbi iz nekog razloga volimo da dižemo stvari u vazduh i slušamo eksplozije.

Popeo sam na kantu koju sam juče oborio tokom relaksirajuće popodnevne šetnje. To sam uradio iz bezbednosnih razloga, a i zato što mi Srbi volimo da se penjemo na stvari, najčešće jedni drugima na kurac.

Bacao sam petarde dok nisam čuo plač bebe onog kretena koji se sa porodicom pre tri meseca doselio iz Zrenjanina i dok kerovi lutalice koji se tu motaju nisu pocrkali od srčanog udara, a onda sam se laganim korakom, srećan i ispunjen, vratio kući.

Kod kuće sam gledao Slagalicu kako bih, na zabavan način, još malo vežbao moždane vijuge. Tradicija treba da se održava, a u našoj kući se Slagalica gleda svakog dana, zajedno sa reprizom. To je jedna od retkih emisija koje rade na očuvanju ćiriličnog pisma u medijima. Pored Ćirilice, naravno.

Broj bačenih petardi: 78

Broj slova najduže reči koju sam uspeo da sastavim u prvoj igri Slagalice: 5

Večera

Pošto je bio petak, rešio sam da veče provedem u kafani među najmilijima. Otišao sam tamo, poručio vinjak, dva Jelena (jedno odmah, a drugo da bude na putu kad dođem do pola), deset ćevapa i albansku salatu – jedinu stvar koju volim u vezi sa Albanijom i jedini slučaj kada mogu u nekom obliku da izgovorim ime ove zemlje. Možda jer je to njihov maksimalni domet – salata.

To je poslednje čega se sećam iz kafane. Toliko sam se napio, da nisam siguran da li sam sâm došao kući ili me je neko doneo, ali znam da sam imao košmarne snove, obilato se znojio i deklamovao imena svih grčkih predstavnika Evrovizije od 2001. pa do sad.

I probudio sam se u pidžami. Kariranoj, pamučnoj pidžami koju su mi roditelji uzeli za Novu godinu, a moj stomak je vapio za muslijem.

Šta se dogodilo? Da li sam ovo sve sanjao? Da li je onako lagan i bezbrižan život u kome si član jedne ogromne, nebeske zajednice, a istovremeno ne vodiš konkretno računa ni o čemu samo plod moje nesvesne mašte?

Uzeo sam telefon i izlistao notifikacije od prethodne noći. Nije bilo nijedne poruke koja se odnosila na kafanu i koja bi bacila svetlo na moji sinoćni dolazak kući. Potražio sam punjač, a onda u uglu sobe video šajkaču. Proverio sam datum na telefonu i ubrzo mi je sve bilo jasno. 13. januar, pa da, sada sve ima smisla.

Otrčao sam do jakne i izvukao petardu. Zapalio sam je i bez razmišljanja bacio u kuhinju. Od jačine eksplozije se upalio alarm na komšijinom autu, a i izbio je glavni osigurač. Pozvonio mi je prednesnik kućnog saveta i mislio sam da će mi nešto srati, ali smo se samo izljubili tri puta i proćaskali uz kulen, sir i vinjak. Deset minuta otkako je napustio moj stan, čuo sam istu eksploziju iz njegovog. Ovog puta se umesto alarma oglasila beba onog kretena iz Zrenjanina.

Srećna srpska Nova godina, braćo Srbi i sestre Srpkinje!

JOŠ NA VICE.COM:

Dijalozi, kletve i podele: Kosovo u vrelo leto 2017. godine

Lažne patriote i izdajnici: mladi Srbi iz Mitrovice o izboru Haradinaja

Bukvalno shvatanje svake reči globalne desnice je vrhunska glupost

Više na VICE
Vice Channels