Šta zatvorenici žele za Božić

Od 1993. do 2015. služio sam zatvorsku kaznu zbog nenasilnog krivičnog dela vezanog za LSD. Dvadeset i jednu novu godinu dočekao sam iza rešetaka. Od kako sam izašao na slobodu, stvarno su mi prijali praznici – kupujem poklone dragim osobama, jedem šta god stignem… Prethodne tri godine, živeo sam u sasvim novom svetu oko Božića. Dok sam robijao, praznici su mi donosili tek nešto malo novca, slatkiša, ili knjiga koliko bi porodica mogla da mi pošalje. Naravno, uprave zatvora pokušavale su da nas malo razonode u to vreme, ali to je nažalost samo isticalo u koliko smo sumornim uslovima živeli. Bez porodice, bez prazničnih đakonija, definitivno bez pića. Božić u zatvoru samo me je podsećao na ono što propuštam u spoljnom svetu.

Zatvorenike, često zaboravljene i zapostavljene, niko ne pita koji bi poklon želeli da dobiju od Deda Mraza. Život im je ograničen u svakom pogledu, ponekad nepodnošljiv, ali znam neke koji robijaju doživotno pa ipak nisu odustali ni od života ni od Božića. Obratio sam se nekim ortacima i pitao ih šta bi poželeli za Božić. Bilo je tipičnih želja (sloboda, vreme sa porodicom) ali i atipičnih (reforma pravosuđa, lek za ćelavost). Evo šta su rekli.

Kristijan Fanon
Reg. #43268-061
Pet godina zbog falsifikovanja recepta; FCI Bekli, Zapadna Virdžinija

Da mogu bilo šta da poželim za Božić, poželeo bih slobodu. Priliku da provedem taj poseban dan sa najdražima. Dugo sam odvojen od njih, pa sam shvatio koliko su važni ti porodični praznici. Ranije sam ih uzimao zdravo za gotovo, provodio ih na ulici i tako to. Sa godinama mi postaje sve teže. Ne mogu više da ignorišem činjenicu da sam sebi upropastio život i povredio one koji me vole. Nedostaje i ja njima, posebno u ovo doba godine. Kako starim, tako bolje razumem te stvari i osećam ih u srcu. Ranije kao da sam bio slep kod očiju.

Iz zatvora, Božić drugačije izgleda. Ne trebaju mi pokloni, novac, ništa. Samo bih voleo da mogu da provedem Badnji dan sa porodicom, pre svega sa roditeljima koji su sada već dosta stari. Gledam kako stare preko slika koje mi šalju. Samo kad bih mogao da sednem za sto i na miru porazgovaram sa mamom i tatom, umesto da imam vremenski ograničen poziv i da me na šezdeset sekundi automat obaveštava da se veza prekida. Ljudi bi trebalo da shvate šta Božić stvarno predstavlja, da ga cene zbog toga. Nije stvar u trošenju novca, u kupovini novog telefona ili slanju čestitki. Stvar je i tome da treba čovek da ima uspomene sa najbližima koje će dugo da potraju. To ja ne mogu da ostvarim dok sam još ovde.

Volter Džonson
Reg. #47510-053
Doživotna zbog trećeg prekršaja; FCI Otisvil, Njujork

Za Božić želim da se promeni politička volja u ovoj zemlji, da postanemo obzirniji i poradimo na stabilizaciji i očuvanju ove planete. Stanje u politici je sve više i više destruktivno, ništa se ne postiže, brinemo o [političkim donacijama] više nego o ljudima. Političari su korumpirani, koriste svoj položaj, gori su od svake ulične bande. Šta bi sa onim parolama o životu, slobodi, i rodoljublju?

Planeta nam se raspada, alarm se uveliko čuje, ljudi zaboravljaju da nije ni bitno za koju stranku će da glasaju. Kad ceo svet propadne, ljudi više neće biti. Mnogo toga bi moglo da se uradi da postoji volja, da se deluje nesebično. Ko će ih ovako pamtiti, zar zbog novca, kola, imovine, taštine? Ne, oni koje će [istorija zapamtiti] oni razumeju druge, oni su glas razuma, duh iskupljenja. Zar stvarno nije moguć mir u svetu?

Džeremi Fontanez
Reg. #56997-066
Doživotna zbog ubistva i pljačke; USP Big Sendi, Kentaki

Svaka devojka sa kojom sam bio volela je da mi prstima mrsi kosu. Imao sam gustu, kovrdžavu kosu, kad bih je pustio glava bi mi bila kao pečurka. Meni je ovo četrdeseti Božić, petnaesti u zatvoru. Pola života sam ovde proveo. Nema više žena da mi mrse kosu, a sad više nema ni kose. Tamo 2002. kad mi je bilo 26 godina, imao sam zdravu gustu kosu, ali u zatvoru je nije lako održavati pa sam morao da je stanjim. Dok su me šišali, nisam imao pojma da mi više nikad neće tako gusta izrasti.

Nisam počeo da ćelavim postepeno kao većina ljudi. Meni se pojavila kao neka rupa na temenu, ostrvo u kosi. Već posle četiri godine robije shvatio sam da više nikad neću imati onu divnu nekadašnju kosu. Prihvatio sam neizbežno, ošišao se na ćelavo. Sad svake nedelje moram opet da pređem, da se ne vidi gde sam ćelav. I to mi je mučno da radim. Znači za Božić, osim onog standardnog da izađem na slobodu, hoću da mi se vrati kosa. Da ne moram više ovako ćelav ipak da se šišam jedno nedeljno.

Robert Lustjik
Reg. #91912-054
15 godina zbog podmićivanja; FCI Denburi, Konektikat

Najlakše bi mi bilo da ti sad tu kao pričam o sebi i svojoj porodici, ali naučio sam nešto drugo od kako sam ovde. Svakog dana u zatvoru čujem drugu priču o čoveku koga je sistem udario s leđa i oborio na kolena, doveo na ivicu egzistencije, i to u ime pravde. Slušam kako ljudima razaraju porodice, brakove, kako deca rastu bez oca, sve da bi sistem mogao da im pije krv. Sistem koji se bazira na kontradikciji. Nikakve popravke nema u kazneno-popravnim domovima. Nećemo dobiti rehabilitaciju na poklon.

To prosto ne postoji, to je mit, kao onaj Irvas Rudolf i druge priče za malu decu. Sve što imamo ovde u Americi je sistem koji nagrađuje državne agente i tužioce ako ispune kvotu u svom poslu – legalno ih podmićuje. Dakle, šta želim od Deda Mraza za Božić? Želim da se u novoj godini probudim i čujem da se sprovodi reforma kazneno-popravnog sistema. Želim da čujem kako se robijaši raduju i jedan drugom čestitaju, dok se pitaju kako će se promene odraziti na njihove kazne. Skromna želja, zar ne?

Još na VICE.com:

Ljudi koji su tu kad nam je najteže o tome čemu da se nadamo u 2018. godini

Praznici u zatvoru

Zatvorenici opisuju kako izgleda tetovirati se iza rešetaka