Jedno veče sa migrantima iz Poljske koji su spasili od propasti noćni život u holandskim selima

Svakog vikenda već dve godine, Mateusz, 23, nalazi se za pultom u poljskom dens klubu The Shuffle u Horstu, malom gradu u južnoj holandskoj provinciji Limburg. Na ovom mestu stotine gastarbajtera iz istočne Evrope okupljaju se svakog vikenda kako bi se opustili. Tokom radne nedelje oko trideset hiljada ljudi radi u voćnjacima, staklenicima i skladištima u severnom Limburgu, i delom u Ruru, nemačkim industrijskom području nedaleko od granice sa Holandijom. U toku vikenda, oni posećuju lokalne dens klubove kako bi se proveli.

U toku prethodnih nekoliko decenija, broj postojećih barova i noćnih klubova u ruralnim predelima Holandije drastično je opao. Ovo se pretežno desilo usled toga što se muzički ukus mladih Holanđana promenio - oni više ne žele da provode svaki vikend na istom mestu, i radije će posetiti neki festival ili gledati Netflix kod kuće, umesto da posete neko od lokalnih mesta za izlazak.

Manji klubovi - koje ljudi popularno zovu diskaći - morali su da se ponovo izbore za pažnju mušterija. Posebno u Brabantu i Limburgu, dve južne provincije, mnogi diskaći odlučili su da se preusmere na zajednicu Poljaka, i svake nedelje organizuju posebno veče za mušterije iz Poljske. Fotograf Ros Pirson i ja posetili smo The Shuffle, jedan od tih klubova, i to u subotu uveče, kako bismo videli na koji način se mladi Poljaci provode. Pre nego što je veče krenulo, sastali smo se sa DJ Mateušom, Aronom i njihovom prijateljima Magdom, 26, Elom, 38 i Olom, 23.

Veče smo započeli u Aronovom domu u Hegelsomu, malom gradu nadomak Horsta. Njegova kuća podeljena je u dve zasebne stambene jedinice; on živi na spratu sa svojom devojkom Magdom, a izdaju donji sprat. Aron pušta pesmu Akcenta – jednog od najvećih poljskih pop zvezda - na televiziji. Meteuš nam priča kako u klubu najčešće vrti Disco Polo , što je poljska verzija EDM-a. Takođe ume i da zavrti holandsku dens muziku, jer Mateuš veruje da je važno spojiti ove dve kulture.

On je odrastao u blizini Lublina, u istočnoj Poljskoj. Tamo je bio domaći DJ u jednom klubu, a imao je i stalan posao u toku nedelje, kada je vozio kamion. Onda se pre dve godine preselio u Hegelsom. Zbog čega je, od svih mesta na svetu, izabrao baš mali dosadni Hagelsom, u kome živi tek nešto više od hiljadu ljudi? “Moja tetka je već živela i radila ovde, a pravila je daleko više keša u odnosu na ono dok je i dalje živela u Poljskoj,“ objašnjava mi on. “Došao sam ovde zbog keša.“

Dok dodaje piva ljudima oko sebe, Aron mi priča da migranti radnici najčešće dolaze iz ruralnih predela jugoistočne Poljske. “U proseku, oni zarađuju između 400 i 500 evra mesečno u Poljskoj, tako da moraju da rade po dva posla kako bi spojili kraj sa krajem. A onda, kada dođu ovde, rade jako slične poslove u skladištima ili na farmama, i odjednom zarađuju po hiljadu evra radeći jedan jedini posao. Za njih, to je sreća.“

Ela ulazi u prostoriju sa domaćom poljskom vodkom u ruci i tradicionalnom čokoladnom tortom u drugoj. Pitao sam Mateuša kako će izgledati ostatak naše večeri. Šta možemo da očekujemo? On mi ponosno odgovara da Poljaci gotive da izađu na plesni podijum čim stignu u klub oko deset sati uveče. Posebno vole da igraju u parovima, pošto su odrastali uz to. Pitao sam ga da li ljudi konzumiraju droge. “Ne,“ odgovorio mi je on. “Ustvari, možda eventualno malo kokaina.“

“Najveća razlika u odnosu na holandske klubove,“ kaže mi Aron, “je u tome što Holanđani samo stoje sa strane sa kriglom u ruci. Poljaci su obično već pijani kada stignu u klub, tako da je od samog starta atmosfera zagrejana.“

Oko devet uveče ušli smo u auto i uputili se ka klubu. Na ulazna vrata kluba zalepljen je poster na kome je atraktivna poljakinja i na kome piše ‘Polska Dyskotheka’, kao i imena večerašnjih didžejeva. Unutra, prostor izgleda kao dnevna soba u nekom letnjem kampu devedesetih, popločanog poda i sa plastičnim stolicama u odvojenom odeljku za pušače - na ovakom mestu ste se prvi put poljubili dok je u pozadini svirao Summer Jam 2003. Svuda okolo su poljski i holandski motivi; zastave obe države icrtane su po zidovima, mape Poljske i Holandije iskorišćene su kao dekoracija, a čak su i plastične stolice crvene, bele i plave. Zaposleni su pretežno Poljaci.

Sada je deset uveče, i prvi talas parti životinja već je na plesnom podijumu, đuskaju uz remiks Hardvelovih numera u EDM stilu. Najmlađi u klubu imaju oko 18, a najstariji oko 60 godina. Aron i Mateuš se sjajno provode za DJ pultom.

Hans je vlasnik kluba The Shuffle. Ovaj čovek star 61 godinu i dalje prodaje karte i tokene za piće. “Počeli smo da pravimo žurke za mlade još 1995,” objašnjava on. “Bilo je dobro, pojavljivalo nam se i po hiljadu ljudi na žurki ovde,“ priča mi on. “Oko 2005. ove žurke postale su sve manje popularne - ljudi više nisu dolazili u tolikom broju. Morao sam da smislim nešto novo. Znao sam da poljska zajednica čini veliki deo migrantskih radnika, kao i da oni žele da se opuste. Poljska je članica EU još od 2004, a počevši od 2007, poljski građani mogu i da rade ovde. Zbog toga sam počeo da organizujem žurke za Poljake, gde su Poljaci zaposleni u klubu. Ovaj plan mi je dobro uspeo. Glavna razlika između njih i Holanđana je u tome što našim ljudima ne smeta da idu u isti klub svakog vikenda.“

Pitao sam ga šta oni stanovnici Horsta koji nisu Poljaci misle o ovim žurkama. “Ne zanima me šta Horst misli o ovome,“ kaže Hans. “Nema dovoljno ljudi u Limburgu. Jedna od pet kompanija je u manjku sa radnicima. U južnoj i istočnoj Evropi mnogi mladi se muče da nađu posao, tako da mogu da dođu i rade ovde. Subotom je ovde atmosfera sjajna. Započinju se veze, ljudi se na kraju venčaju, a ovde mogu da se provedu.“

Neki Mateušovi prijatelji iz nemačke ovde su došli kako bi ga slušali kako vrti. Jedna od njih, Eva, koja ima 22 godine, kaže da je rad u Poljskoj većinom jako stresan. Jedina stvar koju tamo rade je posao, zato što na drugi način ne bi mogli da prežive mesec. Holanđani su mirniji, kaže ona, zato što imaju dovoljno novca da rade i druge stvari, osim da samo idu na posao. Isa, 39, menadžerka u domu za stara lica, slaže se sa njom.

“Ljudi u Poljskoj su istresirani jer su siromašni. U Holandiji ljudi razmišljaju o budućnosti, dok u Poljskoj, možete misliti samo na danas.“ Pitala sam Evu kako izgledaju žurke u Poljskoj, u poređenju sa holandskom verzijom kojoj prisustvujemo. “U Poljskoj ima više vodke,“ priča ona uz smeh. “Ovde su žurke daleko tiše.“ Gledam okolo, i ne mogu da zamislim koliko li su tek onda lude žurke u Poljskoj.

U pušačkom odeljku razgovarala sam sa dva Poljaka koji žive u gradu Dorn već tri meseca, a rade u Ajdhovenu. “Ljudi dolaze iz daleka kako bi se proveli ovde. Mnogi od njih dolaze čak iz Nemačke,“ priča mi jedan od njih dvojice. “Ovo je jedno od samo nekoliko mesta gde se Poljaci okupljaju,“ kaže mi drugi lik. Pitala sam ih da li bi mogli ovo mesto uporediti sa noćnim klubovima u Poljskoj. “Bolje je ovde, jer volim da pušim travu,“ kaže mi onaj jedan lik koji je i dalje bio u stanju da sastavi prostoproširenu rečenicu.

Nešto kasnije, videla sam nekoliko Holanđana kako ulaze u lokal. Ispostavilo se da su oni nekada radili ovde, a da su sada tu kako bi se okupili i proveli. Nekada davno, priča mi jedan od likova, u klubu su se dešavale tuče s vremena na vreme. Posebno kada bi Turci smarali Poljakinje. “To izluđuje Poljake. Obezbeđenje je moralo da koristi biber sprej kako bi ih oterali.“ Ipak, ovakve agresivne scene izgleda kao da ostaju u prošlosti.

Dva je noću i veče se privodi kraju. Poslednji ljudi na plesnom podijumu su pijani i kreću se sporo po mokrom popločanom podu. DJ Aron i Mateuš i dalje vrte hit za hitom istim entuzijazmom kao kada je veče tek počelo. Kada sam probala da brzo zgrabim svoju jaknu koja je bila iza DJ pulta, morala sam da prođem kroz beskrajan red ljudi koji su svi stajali tu kako bi tražili da im se pred sam kraj žurke pusti neka pesma. Zahvalila sam se Aronu na zanimljivoj večeri, a on mi je uzviknuo: “Čekaj sekund, samo da čuješ još jednu pesmu!“ Magda i Ola, sa kojima sam započela ovo veče, i dalje đipaju okolo. Elina smena iza bara je skoro gotova. Išetala sam napolje i posmatrala kako dvojica posetilaca ove žurke svog trećeg prijatelja iznose i odvode kući.

The Shuffle je samo jedan od klubova u Limburgu gde migrantski radnici mogu da partijaju sa svojom zajednicom. I čak iako se ovaj klub nije menjao od devedesetih, ljude koji dolaze iz istočne Evrope to izgleda ne zanima. Sa malo para viška koje su zaradili u Holandiji, oni će izaći u subotu uveče, kako bi se u nedelju ujutru probudili obliveni znojem koji miriše na mamurluk - baš kao što to čine i Holanđani.

Skrolujte dalje kako biste pogledali još fotografija Rosa Pirsona koje je uslikao na žurki u klubu The Shuffle.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.