Ovi likovi su na Internetu napravili kolekciju najgore muzike ikada

Svaka jebena osoba na ovoj planeti misli da je njen muzički ukus bolji od bilo čijeg. Videćete obračune oko aux kabla na kućnim žurkama, kao i Hinge profile likova koji su u svoje liste osoba koje ne gotive naveli “bilo ko sa katastrofalnim muzičkim ukusom.“

Na sreću onih koji se ne diče time da su muzički Rain Man, postoji poseban kutak interneta posvećen predivno lošim numerama. Od remiksa pesme Love Island, zvukova pesama koje su teme na Wii konzoli i andergraund hardkor numera u Chicken Run stilu, pa sve do kojekakvih remiksa apsolutno svega, The Shit Music Group je jedino i poslednje stajalište za one u potrazi za zaista užasnim pesmama.

Kontaktirala sam admine ove grupe kako bih shtavila zbog čega je muzika koju su svi prethodno ocenili kao lošu sada toliko voljena od strane mnogih.

VICE: Kako ste osnovali The Shit Music Group?
Luis: Potekla je od druge grupe koja je bila posvećena “sranje muzici“. Ta druga grupa je na listi imala neke “ozbiljnije“ numere elektronske muzike, i mislim da su ljudi mogli da se dobro zabave slušajući je.
Spenser: Moderator je bukvalno izjavio: “Prebacite ovo negde drugde, ovo nije grupa za sranje muziku.“ Iako je i ta grupa bila sjebana.
Džo: Mislim da je to bilo na početku tog velikog raskola između ljudi koji su bili u stanju da muziku posmatraju kao šalu i onih koji nisu.
Luis: Ključna stvar vezana za ovu grupu je da je nastala kako bi izazvala smeh.

Je li dobra stvar to što ljudi ironičnu muziku sada shvataju ozbiljnije?
Luis: Ova grupa je stvarno postala “nešto“. Mislim, trenutno je čini tri hijade članova, i dnevno postoji po nekoliko poustova sa kojima ljudi interaguju, tako da bih rekao da je ljudi sada shvataju ozbiljno na neki način. Ova muzika je namerno napravljena tako da bude sranje i uklapa se dobro, kao ti mešapi ozbiljnih numera, na primer ona saradnja Crazy Frog x Aphex Twin.

I u svom krugu na društvenim mrežama sam mogla da primetim da je sranje muzika postala jako in. Takođe na zagrevanjima i afterima verovatno će se pustiti po neka sprdnja pesma, kao da je u pitanju ozbiljna muzika.

Džo: Svi moji ortaci me sada posmatraju kao lika za sprdnju.
Luis: Ja sam čak primetio i da neki “ozbiljni“ didžejevi takođe povremeno puštaju smešne pesme, što svakako nema veze sa našom grupom. Sve veća popularnost izvođača poput DJ Bus Replacement Service prikazuje koliko je danas ozbiljno shvaćena ironična muzika.
Džo: I ja sam to isto primetio - određeni “ozbiljni“ tehno i elektro didžejevi puštaju DJ Sammy-ja ili Vengaboys, a publika to dobro prihvata. Ti isti ljudi sa tako nečim ne bi mogli da se izvuku pre samo nekoliko godina.
Luis: Naša grupa sama po sebi, kao i ovaj trend, možda predstavljaju sve veći broj ljudi koji su možda pomalo smoreni ozbiljnošću sa kojom tehno scena inače sebe posmatra.
Spenser: Ja ne mislim da ljudi treba dens muziku da shvataju ozbiljno. Ona je predviđena da bude u pozadini na žurki i da bude zabavna. Volim da mislim da je naša grupa poslužila kao katalizator koji je pomogao da stignemo do određene tačke, i da ljudi sada kao posledicu toga ironičnu muziku shvataju ozbiljnije. Deo mene brine da će ova gomila ironičnih veselih hardkor numera “preživeti i postati zlikovac“ i postati sadržajnija i ekskluzionarnija, iako veći deo mene misli da bi to bilo zaista komično.

Da li mislite da je kultura klabinga danas pod većim uticajem mimova?

Spenser: Vidim da smo se uputili tim putem, ali nisam siguran, osim ukoliko ne želiš da budem baš meta i da kažem da je “mimifikacija“ svega stigla i dens muziku. Većina dens i rejv mimova nisu dostupni, osim ukoliko niste intenzivno u tom svetu.
Luis: Definitivno - aspekti klupske kulture ovih dana su parodija samih sebe. Solomun, na primer, očigledno sebe smatra ozbiljnom, ali za nas iz SMG, on je živi mim. Ipak, drugi izvođači kao što je Solardo malo više vide tu smešnu stranu. [Luis nas linkuje ka skrinšotu Solomunovog posta u grupi da će svi iz SMG biti stavljeni na spisak za njegove nastupe.] Veliki deo kontenta koji se kači ovih dana je posvećen podrški, a ne kriticizmu - stvarima za koje ljudi vide da je pomalo sranje, ali i dalje uživaju u slušanju. Michael Bibi i Skream's imaju novu pesmu koja je, na primer, toliko loša da je dobra.

Šta mislite, šta je to što neku muziku čini sranje muzikom?

Spenser: Ne mislim da ćemo oko toga moći u potpunosti da se usaglasimo. Originalni opis grupe bio je “postavite najsranje pesmu koju znate“, tako da, kada smo počeli da kačimo, ljudi su pokušavali da nađu najsranje stvar koju su mogli. Prvi legendarni predlog bila je pesma "Tribesman" izvođača Solardo, a počeli smo da dobijamo i puno jadnog tech hausa, veselog hardkora koji su zapravo poprilično slušljivi, ali ne i “kul“.
Džo: Lično, posedujem svoju skalu koja dosta dobro funkcioniše. Sve što ne ispunjava sve kriterijume, neće proći selekciju.
Luis: Svodi se na blesavost, na primer, ako može vas nasmeje, a i dalje ima dobru produkciju. Stvari u stilu Off Me Nut Records dobile bi pet zvezdica na rivjuu Resident Advisor-a, ali ovde ih ja ocenjujem.

Koja je najbolja najgora pesma koju ste videli u grupi?

Luis: Ona pesmaSkream x Michael Bibi izazvala je dosta hajpa, zato što je toliko smešna da niko ne zna da li je ironična ili ne. Kao, da li se Skream sprda kada kaže da je ova pesma njegova sledeća "Midnight Request Line"?
Džo: To je podiglo stvari na novi nivo za mene. Nije bilo ironično - produkcija je prosto neverovatno loša.That was like new levels for me. It wasn't ironic – the production was so unbelievably bad.
Spenser: Da da, to je najgora pesma svih vremena, po mom mišljenju.

Da li postoji još nešto što treba da znamo?

Džo: Ako nešto treba da se doda, to je onda da razumevanje da muzika koja je ranije otpisana kao loša ipak može završiti na nekoj listi i da onda rastuća grupa ljudi uživa u njoj.
Spenser: Slažem se - jako je kul to što su ljudi krenuli da se uključuju u muziku na novi način, a rupe u fasadi dens muzike su počele da prikazuju lažnu intelektualnu opsesiju time da budemo shvaćeni ozbiljno.
Luis: Solomunovi video snimci aftera su dobar dokaz za to. Čovek sam ali i njegova publika očigledno sebe posmatraju kao elitu, ali se većina nas iz prikrajka zapravo smeje svemu tome.
Spenser: VICE, molim vas pošaljite nas da intervjuišemo Solomuna o njegovim tehnikama provlačenja.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.