Za tri godine, iz skladišta Amazona je 600 puta bila pozvana hitna pomoć

Amazonu ne manjka futurističkih planova kućne dostave, eksperimentisanja sa vozilima bez vozača i bespilotnih letelelica koji dostavljaju pakete u sve kraćim rokovima. Međutim, trenutna stvarnost kompanije druge po vrednosti na svetu je mnogo prizemnija. Amazon operiše ogromnom mrežom postrojenja za distribuciju, i upošljava vojsku radnika koji sortiraju, pakuju i dostavljaju njegovu robu. Ti radnici opisuju teške uslove za rad i surove norme koje moraju da budu ispunjene da bi paketi nastavili da lete kroz vrata skladišta.

Cifre koje je VICE pribavio po Zakonu o slobodi informacija otkrivaju da je hitna pomoć pozvana u Amazonova skladišta u UK barem 600 puta za protekle tri godine. Uobičajene žalbe uključuju probleme sa disanjem i bolove u grudima, a pacijenti su odvedeni u bolnicu u više od pola ovih slučajeva. Između 2015. i 2017, hitna pomoć je pozvana 115 puta u Amazonovo skladište u Ragliju, Stafordšajr. Tokom istog tog vremenskog perioda, bolničari su osam puta bili u Teskovom skladištu iste veličine, u obližnjem Ličfildu (Amazon je rekao da skladišta upošljavaju različit broj ljudi, i da ta dva pogona ne mogu direktno da se upoređuju).

Anketa Amazonovih radnika koju je sproveo sindikat GMB daje alarmantnu sliku života u skladištima ove kompanije. Otkrića će biti objavljena na godišnjem kongresu sindikata ovog vikenda. Među anketiranima je i trudna žena koja tvrdi da su je naterali da stoji tokom desetosatnih smena. Radnici su opisali život u kompaniji kao „smrt za dušu“ i „život u zatvoru“. Jedan drugi radnik je opisao da se oseća kao „životinja u kavezu“. Sadašnji i bivši zaposleni su podelili slične priče sa VICE-om. Jedan tvrdi da je protiv njega pokrenut disciplinski postupak, kada nije javio da je bolestan, dok je bio u bolnici zbog toga što je na poslu doživeo epileptični napad.

Mik Riks, nacionalni predsednik GMB-a, je rekao: „Na stotine poziva hitnoj pomoći, trudne žene koje nam govore da su primorane da stoje deset sati dnevno, saginju se, propinju, podižu stvari, vuku teška kolica i hodaju kilometrima – bilo je čak i pobačaja i problema sa trudnoćom na poslu. Ništa od ovoga se ne događa u bezbednoj, prijatnoj radnoj sredini. Kompanije kao što je Amazon bi trebalo prema svojim zaposlenima da se ophode s poštovanjem, a ne kao prema robotima“.

Organise, grupa za kampanje koja se bori za prava radnika, nedavno je objavila izveštaj zasnovan na anketi 200 radnika skladišta Amazona, o uslovima u kompaniji. Radnici su rekli da su primorani da stoje produženi vremenski period, i tvrde da im mere vreme koje provode na pauzama za toalet, i da imaju sve veće norme. U aprilu 2018, Organise je dostavio kopiju svog izveštaja u londonsko sedište Amazona, zajedno sa peticijom koja apeluje na to da se norme u skladištima smanje.

Usman Mohamed, glavni čovek za kampanje Organise, kaže: „Čuli smo na desetine priča radnika koji su stalno primorani da sebe stavljaju u opasne situacije, da bi ispunili njihove nemoguće norme. A čuli smo i priče radnika koji su digli glas, ali su ih ignorisali. Ono što je zaista šokantno je to da slušamo te priče iz skladišta po celoj zemlji. To dokazuje da nije u pitanju pojedinačni problem“.

Džejms Bladvort je autor knjige Zaposlen: Šest meseci na tajnom zadatku u Britaniji sa minimalcem, koja je objavljena ranije ove godine. 2016, on je proveo mesec dana radeći u Amazonovom skladištu u Ragliju. „Kada bih morao to da opišem jednom rečiju, to bi bio strah“, kaže on. „Strah od toga da odeš u WC, strah od toga da uzmeš slobodan dan. Plašiš se da će te otpustiti, ako pozoveš da kažeš da si bolestan“.

Amazonovo skladište u Svonsiju (Fotografija: Matthew Horwood / Alamy Stock Photo)

Amazon kaže da primenjuje „odgovarajuću diskreciju kada je reč o politici odsutnosti“, i da „Objektivno postavlja norme produktivnosti, zasnovane na ranijim nivoima učinka koji postiže naša radna snaga“. Dodaje i da: „Podržavamo ljude čiji učinak nije na očekivanom nivou, posvećenom obukom da bi smo im pomogli da se usavrše“.

Kompanija dodaje: „Amazon uverava da svi njegovi saradnici imaju lak pristup toaletima, koji se nalaze na svega par koraka od njihovog radnog mesta. Saradnicima je dozvoljeno da koriste toalete kada god im je to potrebno. Ne nadgledamo pauze za toalet“.

U odgovoru na GMB-ovu tvrdnju da je trudna žena bila primorana da stoji tokom desetosatnih radnih smena, Amazon kaže: „Nismo u mogućnosti da komntarišemo ovaj slučaj, zato što nemamo nikakvu informaciju. Trudničko bolovanje u Amazonu može da traje i do četiri nedelje pre porođaja, i uključuje do 16 nedelja pune plate. Kada saznamo da je neka žena trudna, blisko sarađujemo s njom, i pravimo punu procenu rizika i, ako je to neophodno, konsultujemo se sa lekarom. Ako je zdravlje zaposlene ili nerođenog deteta ugroženo zbog rada za koji je zaposlena u Amazonu, ispitujemo stanje zaposlene da bismo ukonili bilo kakav rizik, ili određujemo zaposlenoj drugo odgovarajuće zaduženje. Kao poslednju opciju, šaljemo zaposlenu na puno plaćeno bolovanje“.

U odgovoru na cifre koje im je prosledio VICE i koje se tiču poziva hitnoj pomoći, portparol kompanije je rekao: „Jednostavno nije korektno sugerisati da imamo nebezbedne uslove rada na osnovu ovih podataka ili nepotkrepljenih anegdota. Pozivi hitnoj pomoći pre svega se odnose na lične zdravstvene probleme, a ne na probleme na poslu. Svejedno, posete hitne pomoći našim centrima u UK iznose 0,00001 po radnom satu, što je dramatično malo. Amazon ima 43 posto manje povreda u proseku, u odnosu na druge kompanije koje sprovode transportne i skladišne aktivnosti u UK, a ovo je prema izveštaju odbora za zdravlje i bezbednost. Ohrabrujemo svakoga da dođe i obiđe naše centre, i sam se uveri“.

Međutim, zabrinutost koju izražavaju radnici Amazona se ne odnosi samo na povrede, već i na iscrpljenost koja dolazi zbog posla, i atmosfere straha u skladištima.

U septembru 2016, „Aleks“ – koji je odbio da bude imenovan zbog straha od odmazde – je počeo da radi u Amazonovom skladištu u Ragliju. Aleks je rođen u Rumuniji, i ulagao je velike nade u posao u Engleskoj: „Imao sam stvarno velika očekivanja, ali kada vidim sve ovo…“, rekao je, odlutavši.

Pozivi hitnoj pomoći su bili redovna pojava u skladištu, kaže on, i navikao je da gleda druge radnike kako se muče sa zahtevnim normama. Aleks kaže da je on bio jedan od najefikasnijih radnika, ali da su čak i njega menadžeri kritikovali da ne radi dovoljno. „Ovo nije dobro, ova situacija, zato što je veoma stresna, veoma zahtevna“, kaže on. „Čak je i za mene ta situacija bila veoma loša“.

Aleksu je nedavno ponuđen novi posao, u jednoj drugoj kompaniji, na tlu evropskog kontinenta. Plata je gotovo dvostruko viša, više neće morati da brine zbog toga da li će ispuniti zahtevnu normu u skladištu. Kako se oseća? „Veoma sam srećan“, kaže on. „Osećam se oslobođeno. Kao da sam ponovo rođen“.

Ovaj članak je originalno objavljen VICE UK.