Niko ne zna koliko tačno energije troši bitkoin

Nova istraživanja ukazuju na to da će do kraja godine bitkoin trošiti 0,5 procenata od celokupne električne energije na svetu. Ali jedan istraživač kaže da je ova slika i dalje nepotpuna.

|
maj 20 2018, 6:00am

Fotografija: Shutterstock

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Do kraja godine, bitkoin bi mogao da postane odgovoran za trošenje ogromnih 0,5 procenata ukupne električne energije na svetu. To ne zvuči mnogo, ali to je otprilike sva energija koja je potrebna Austriji, zemlji koja ima skoro devet miliona stanovnika. Ovo je otrežnjujuće predviđanje finansijskog ekonomiste Aleksa de Friza, i objavljeno je u sredu u Džulu, što je bio prvi put da je potrošnja energije bitkoina kvantifikovana u nekom stručnom časopisu.

„Većina ljudi je šokirana činjenicom da bitkoin može da troši toliko mnogo energije“, De Friz mi govori preko telefona. „Mislim da je takva reakcija odgovarajuća. Pola procenta svetske energije je ogromna cifra, naročito za sistem koji se ne koristi ni za šta drugo osim za špekulacije“.

Tokom proteklih par godina, De Frizov blog je izazvao mnogo pažnje zbog kvantifikovanja energije koja se troši na jednu jedinu bitkoin transakciju (trenutno to iznosi istu količinu energije koju jedno holandsko domaćinstvo potroši za mesec dana). Upotrebio je ovu vrednost da kvantifikuje potrošnju energije mreže u celini (trenutno iznosi istu količinu energije koju troši država Irska). Ranije ove godine, De Friz je izračunao da se na proces obezbeđivanja bitkoin blokčejna – koji je poznat kao majning (iskopavanje rude) – troši triput više energije nego na stvarno iskopavanje rude zlata, po iskopanom dolaru. Ovo ga nije proslavilo među onlajn hodlerima, koji na ovu kritiku gledaju kao na nefer napad na bitkoin. Na reprezentativnom Redit tredu, kritičari De Frizove analize uglavnom se fokusiraju na to koliko se u drugim slučajevima električna energija rasipa, na primer, na ukrasno osvetljenje za Novu godinu.

„Postoje neki tvrdokorni pripadnici bitkoin zajednice koji ne žele da pričaju o ovome, zato što mešetare bitkoinima, i misle da je ovo štetno“, kaže mi De Friz. „Ali generalno gledano, dobijam mnogo pozitivnih reakcija od ljudi koji su srećni zbog toga što pokušavam da razumem ovaj problem koji rapidno postaje sve veći“.

Ipak, De Friz je prvi koji će priznati da su njegove procene upravo to – samo procene. Moglo bi da bude nemoguće ikada tačno saznati kolika je potrošnja energije bitkoinove mreže, ali gornje i donje granice njegove potrošnje energije mogu da se izračunaju prilično tačno, uz pomoć ekonomskih modela. Međutim, unapređenje tih modela zahteva mnogo informacija koje trenutno jednostvano nisu dostupne u, u velikoj meri neregulisanom, polju kriptovaluta, kaže De Friz.

Kako predvideti potrošnju energije bitkoina u budućnosti

Kao što se navodi u De Frizovom radu, bitkoinova mreža trenutno troši barem 2,55 gigavata električne energije, a do kraja godine bi mogla da počne da troši 7,67.

Da bi se izračunala donja granica ove procene, De Friz je uzeo celokupnu potrošnju mreže majninga, i to podelio sa energetskom efikasnošću najefikasnijeg majnera na tržištu, Antmajnera 59. To znači da bi, ako bi svi u bitkoinovoj mreži koristili najefikasniji kompjuterski čip koji postoji, mreža trošila ukupno 2,55 gigavata električne energije. U stvarnosti – u kojoj ljudi koriste stari i neefikasni hardver – verovatnije je da je ta cifra veća, iako je odrediti tačno koliko, ili koliko može da poraste u budućnosti, zaista teško.

Osim poteškoća oko toga da se razluči koji tačno hardver majneri koriste, gotovo je nemoguće reći koliko mnogo pojedinih majnera zapravo postoji na mreži. Na bitkoin mreži postoji otprilike 40 hiljada nodova, ali svaki nod bi mogao da ima na desetine, pa i na stotine majnera. To bi moglo da znači da postoji veliki nesklad u potrošnji energije. Kao što De Friz ističe, isti hašrejt bi mogli da dostignu i jedan jedini Antmajner 59, ili oko 500 hiljada Plejstejšnova 3 – Antmajner bi mogao da potroši 1372 vata struje, u poređenju sa 40 miliona vati, u slučaju Plejstešnova 3.

De Friz kaže da je bio u stanju da predvidi potrošnju energije bitkoina u budućnosti, koristeći ekonomske modele po kojima bi se bitkoin smatrao za „virtualnu robu sa konkurentnim tržištem proizvođača“. De Friz citira rad o ekonomiji bitkoina iz 2015. koji je napisao ekonomista sa Univerziteta u Viskonskinu Adam Hejs, koji je predvideo da će majneri nastaviti da iskopavaju „dok se njihovi marginalni troškovi ne izjednače sa njihovim marginalnim proizvodom“.

Ovo je ekonomski način da se kaže da će u majningu biti trošeno sve više energije, sve dok troškovi energije koja je potrebna za dodavanje još jedne jedinice za majning ne budu jednaki sa vrednošću stečenog dobitka usled pojačavanja kapaciteta za majning, ili preko generacije novih bitkoina, ili kolekcije tarifa transakcija. U tom trenutku, majner je efektivno „na pozitivnoj nuli“, i u ekonomskom smislu više nema smisla da nastavi da širi kapacitete za majning. Kada se jednom dođe do te ravnoteže, potrošnja energije mreže će se ustaliti ili opasti, pošto majning više neće biti unosan.

De Friz je izračunao da je 60 posto od vrednosti bitkoina koju je jedan majner proizveo 17. marta 2018. otišlo na račun za struju. Na osnovu te cifre, izračunao je da bi do tačke ravnoteže došlo kada bi potrošnja električne energije mreže bitkoina dostigla 7,67 gigavata.

Zatim je pogledao procene broja čipova koje je Bitmejn – kineska firma koja dominira majningom i proizvodnjom hardvera za bitkoin – u stanju da proizvede, i otkrio je da je kompanija u mogućnosti da do kraja ove godine proizvede dovoljno čipova da čitavu potrošnju energije mreže bitkoina podigne na 7,67 gigavata. Pošto će posle te tačke majneri biti na pozitivnoj nuli, pod pretpostavkom da će vrednost bitkoina ostati ista, to je gornja granica potrošnje energije bitkoina.

Kako poboljšati predviđanja o potrošnji energije bitkoina

Granica ravnoteže koju je uspostavio De Friz nalaže veliku potrošnju. Za početak, to je statični prikaz tržišta koje je veoma dinamično. Ako se cena bitkoina promeni, to takođe utiče i na tačku ravnoteže – ako cena bitkoina opadne, takođe opada i tačka ravnoteže energije, i obrnuto. A kao što svi znamo, cena bitkoina ume drastično da se promeni, od dana do dana.

Šta više, De Frizove procene podrazumevaju da majneri deluju racionalno, iako mi je rekao da je moguće da neki majneri posluju s gubitkom, iz ideoloških razloga, ili da bi iskoristili ukradenu kompjutersku silu. Na primer, superkompjuteri Nacionalne fondacije za nauku su 2014. iskorišćeni za sticanje bitkoina u vrednosti između 8 i 10 hiljada dolara, iako je utrošena energija kompjutera ovo postrojenje na kraju koštala 150 hiljada. Trivijalniji primer majninga sa gubitkom je porast kriptootimačkog malvera, pri kome se žrtvin kompjuter koristi za prikupljanje kriptovalute. Ovo je majning s gubitkom jedino iz perspektive žrtve, dočim haker profitira, bez obzira na na vrednost koju ima prikupljeni koin.

Ukratko, jednostavno postoji isuviše nepoznatih da bi se poboljšale procene buduće bitkoinove potrošnje energije.

„Trenutno na raspolaganju imamo izuzetno ograničene podatke“, kaže mi De Friz. „Postoje neke dostupne informacije, ali su često oprečne. Jedna od prvih stvari koje bi trebalo da uradimo je da pokušamo da dođemo do više informacija o ovim postrojenjima, da bismo onda mogli bolje da ih razumemo. Ali za sada, to je crna kutija, i veoma je teško izvući ispravne cifre iz nje“.

Mada, De Friz veruje da bi u budućnosti moglo da bude moguće izvući bolje informacije o potrošnji energije bitkoina. Jedna od mogućih taktika o kojoj smo diskutovali preko telefona je zahtevati od majnera bitkoina koji operišu iznad određenog nivoa da svoju potrošnju energije prijavljuju državnim agencijama. Sličan program se već isprobava u Rusiji, koji nalaže majnerima kriptovaluta da se prijave vlastima, počev od ove godine.

Naravno, problem sa ovim rešenjem je to što je bitkoin tranziciona pojava, pa bi ovo zahtevalo saradnju između Kine, Rusije, Kanade i SAD, radi prijave ovih informacija.

Što se tiče pogubnog uticaja bitkoina po životnu sredinu, nadležni bi mogli da naplaćuju više tarife za električnu energiju koju troše majneri visokog profila, ili da ograniče količinu energije koju utroše. U februaru, jedan mali grad na severu države Njujork je postao prvi u SAD koji je privremeno zabranio majning bitkoina, da bi predupredio ogroman porast računa za struju svojih građana.

Međutim, za sada, ima malo dostupnih mehanizama koji bi sprečili bitkoin da troši više energije. Ziloti bitkoina kao što je Džon Mekafi predviđaju porast cene bitkoina na više od 500 hijada dolara do 2020, što bi znatno uvećalo potrošnju energije ovog sistema, pošto bi prikupljanje bitkoina postalo unosnije nego ikada.

Mada, oni koji potcenjuju bitkoin smatraju da je njegova ekonomija trenutno u fazi prenaduvanog balona, čije bi pucanje rezultiralo u ogromnom padu majninga, a samim tim i u potrošnji energije. U pripremi su takođe i tehnička rešenja kao što je Lightning Network, kojima se transakcije obrađuju van glavnog bitkoinovog blokčejna, čime se znatno smanjuju troškovi energije po jednoj bitkoin transakciji. Druga alternativa je da se za prikupljanje bitkoina koristi energija koju proizvode vetrenjače i drugi čisti izvori energije.

Ali pre nego što se za problem potrošnje energije bitkoina nađe dobro rešenje, biće neophodno razumeti svu širinu ovog problema. Kada uzmemo u obzir da će to zahtevati veći uvid vlasti u robu koja je nastala baš zbog toga da se mešanje vlasti izbegne, to će najverovatnije biti nepopularan predlog.

Više na VICE
Vice Channels