Verovatno izgledaš privlačnije u grupi nego kad si sama

Kad treba da se predstaviš na internetu — kao u slučaju tvoje profilske slike na Fejsbuku ili Tviteru — koji tip fotografije biraš? Selfi koji si napravila nakon pažljivo odabranog osvetljenja, frizure i možda šminke? Ili grupnu fotku sa prijateljima, verovatno manje stilizovanu, ali koja je uhvatila trenutak provoda među vršnjacima?

Možda će te to iznenaditi, ali ćeš na grupnoj fotografiji izgledati privlačnije — što je fenomen poznat kao “efekat čirlidersice."

Ovaj efekat postoji, ali verovatno ne iz razloga koji zamišljaš. Grupna slika sa prijateljima zaista bi mogla da prenese poruku da si druželjubiva i srdačna, ali nije to ono što te čini privlačnijom. Pravo objašnjenje svodi se na to kako ljudski mozak izlazi na kraj sa informacijama.

Prvi put popularizovan u televizijskoj seriji Kako sam upoznao vašu majku, lik Barnija Stinsona upotrebljava izraz "efekat čirlidersice" da bi opisao ženu koja izgleda privlačno u grupi, ali ne i kao jedinka. Njegovo tumačenje karakteristično je za američke sitkome, ali Barnijevi komentari zapravo su utemeljeni u nauci.

Naučni dokazi efekta čirlidersice objavljeni su 2003. godine u istraživanju u kom su, u pet studija, i muškarci i žene ocenjivani kao privlačniji kad su predstavljeni na grupnoj fotografiju nego na onoj na kojoj su bili sami. Autori istraživanja, Dru Voker i Edvard Vul, stavili su pred 130 učesnika studije grupne fotografije sa tri ženska ili tri muška lica. Svako lice potom je isečeno sa fotografije i predstavljeno pojedinačno.

Učesnici su ocenili privlačnost lica predstavljenih u grupi i pojedinačno. Bez obzira na rod, ocene privlačnosti bile su veće kad su ljudi predstavljeni u grupi nego kad su bili sami. Međutim, to ne znači da ste, što je veća grupa, vi privlačniji. Autori su otkrili da veličina grupe, bilo da u njoj ima 4, 9 ili 16 ljudi, nema uticaja na ocenu privlačnosti. Da biste iskoristili ovaj efekat praktično vam je potrebna samo šačica prijatelja.

Što je još važnije, studije su pokazale da je efekat čirlidersice pouzdan. Dodatno istraživanje objavljeno 2015. godine i jedna studija koliko ovog meseca nastavljaju da pokazuju da je privlačnost grupe značajno veća nego privlačnost njenog individualnog člana.

Studije koje istražuju efekat čirlidersice traže od učesnika studije da ocene privlačnost različitih članova pojedinačno ili sa drugim ljudima. Daniel J. Carragher, Blake J. Lawrence, Nicole A. Thomas & Michael E. R. Nicholls, CC BY

Ubedljivost efekta čirlidersice najbolje se objašnjava analizom toga kako tvoj mozak funkcioniše i razumevanjem ljudske percepcije. Ljudi obično ne obrađuju svaki pojedinačni detalj koji percipiraju u svom okruženju. Umesto da posveti značajnu pažnju svim individualnim karakteristikama, naš mozak brzo sumira informacije u grupu. Dokazi čak sugerišu da je naš mozak možda naštelovan za takvu kategorizaciju.

Grupisanje percipiranih informacija ima izraženu evolutivnu prednost, pojačavajući opstanak smanjenjem tereta percepcije (tereta tumačenja scena na osnovu vizuelnih informacija). Ovaj efekat percepcije najbolje se demonstrira uz pomoć Ebinghausove iluzije.

Ebinghausova iluzija: dva bela kruga su identične veličine – onaj desno, međutim, deluje veće. www.shutterstock.com

U ovoj iluziji, unutrašnji krugovi su identične veličine, ali informacija koja ih okružuje (što će reći, krugovi koji ih okružuju) menjaju našu percepciju. Ovde, umesto da se usredsredimo na pojedinačne karakteristike unutrašnjih krugova, naša percepcija se menja grupnom informacijom. To je poznato kao procesuiranje od vrha ka dnu, kada se čitav elemenat percipira pre njegovih individualnih karakteristika. To je u suprotnosti sa procesuiranjem od dna ka vrhu, kada se napreduje od individualnih karakteristika ka celini.

Iste karakteristike ove iluzije važe i za efekat čirlidersice. U tom efektu, umesto da se posvetimo individualnim karakteristikama, mi se usredsređujemo na grupu kao na celinu. Takav efekat može da se primeni i na društvene predrasude. Društvena kategorizacija proces je mentalne kategorizacije pojedinaca u grupe na osnovu karakteristika kao što su godište, pol i etničko poreklo. Ova brza kategorizacija društvenih informacija promoviše brze društvene interakcije, ali ima ozbiljne i šire konsekvence.

Dokazi sugerišu da predstavljanje sebe u okviru grupe obično ublažava bilo kakve “neprivlačne” individualne karakteristike. Kako, dakle, možete da iskoristite ove informacije u svoju korist? Možete ove informacije da primenite kada birate profilsku sliku. Možda se viđaš s nekim novim i pretpostavljaš da on sprovodi sopstvenu malu Fejsbuk istragu o tebi.

Izaberi za profilsku sebe i nekolicinu prijatelja radi postizanja maksimum efekta privlačnosti. Bonus: grupne slike mogle bi da pokažu i da si društveno biće. Ili možda ideš u pab s ciljem da upoznaš nekog. U tom slučaju, pomoći će ako povedeš nekog “kompanjona pomagača” u vidu muškarca ili žene — u idealnom slučaju, grupu od četvoro. Možda se ne slažeš sa svim što je Barni Stinson izrekao u Kako sam upoznao vašu majku, ali po pitanju efekta čirlidersice bio je uglavnom u pravu.

Evita Marš predaje psihologiju na Federalnom univerzitetu u Australiji.