Kako je prodavati vutru na veliko kad si žena

„Ja sam Kvin Si, zajebana kučka. Ali imam jednu tajnu”, kaže ona.

|
Aug 21 2018, 6:40am

Fotografija: Showtime. 

Bila sam skoro šokirana kada sam ušla u stan Kvin Si u Harlemu.

U Njujorku sam navikla da ljudi mojih godina žive u majušnim garsonjerama, ali njen stan je ogroman. Četiri spavaće sobe, jedna velika dnevna sa otvorenom koncept-kuhinjom i kvalitetnom drvenarijom. Istini za volju ona ne živi sama, ali mogla bi kad bi htela – duge sobe iznajmljuje kako bi je manje koštala stanarina. Ova dvadeset-šestogodišnjakinja ništa manje nije praktična na poslovnom planu: radi kao dobavljač marihuane na veliko za područje države Njujork.

Kvin Si (o nadimku nešto kasnije) travu gaji u Kaliforniji i šalje je preko kontinenta u kamionima sve do Njujorka, obično u pošiljkama od 50 do 200 kila. Njom snabdeva lokalne dilere i distributere. Tokom poslednjih osam godina, postala je milioner zahvaljujući ovom poslu kojim se nekada tek usputno bavila.

Smatra da je ključni faktor u njenom uspehu bila činjenica da je „malena Azijatkinja“, jer joj mušterije više veruju nego muškoj konkurenciji. Ipak, priznaje da postoji i tamna strana ovo posla.

„Ja sam Kvin Si, zajebana kučka. Ali imam jednu tajnu,” kaže ona.

Postili smo dom Kvin Si kako bismo saznali kako je ona zavladala Njujorškom vutrom i šta će sa tolikim novcem.

VICE: Objasni nam šta znači taj nadimak.
Queen C: Kvin Si nije samo nadimak već čitava persona jedne zajebane žene koja pomera granice u nameri a zavlada industrijom ilegalne marihuane. Alijas mi je nadenuo jedan klijent sa NYU koji me je tako zvao po ugledu na izraz kingpin, jer je znao da snabdevam razne krajeve Njujorka i Džersija. Slovo C. mi je skraćenica od pravog imena, koje ću zadržati za sebe, ali takođe može da bude i od reči cannabis.

Kako si počela da valjaš travu?
Doselila sam se u grad pre osam godina, a tada je bilo komplikovano kupiti travu. Nalazila sam se sa sumnjivim tipovima koji bi mi prodali tanku kesicu – moglo im se tako, potražnja je bila visoka a ponuda niska. Nisam više htela da me potkradaju, da mi bude frka kad god treba da završim. Imala sam najboljeg druga koji je dilovao, pa je i mene ubacio u sistem da prodajem na sitno svojim poznanicima a usput pušim za džabe. Još se jasno sećam kako sam cimerki nacrtala piramidu distribucije, objasnila joj da se nalazim na dnu ali mi je namera da se pobijem do vrha. Razvijala sam kontakte sve dok nisam uspela da upoznam jednog odgajivača iz Kalifornije, što je celu situaciju izmenilo. Uočila sam prazninu koja je na tržištu postojala i odlučila da je popunim. Stvorila sam okruženje u kom su klijentima bili komotni, mogli su da nabave sve po povoljnim cenama. Dilovala sam usput tokom studija, ali sa vremenom je posao toliko izrastao da sam mu se sasvim posvetila.

Kako to danas funkcioniše?
Cilj mi je da kvalitetan cvet i druge proizvode od kanabisa obezbedim po konkurentnoj ceni. Odletim u Kaliforniju, izaberem najbolje biljke po povoljnim cenama jer sada imam veliku kupovnu moć, sredim da mi ih prevezu do Njujorka i tu distribuiram. Primarno prodajem na veliko, sitnijim dilerima i distributerima. Nalazim se sa klijentima redovno, oni me obaveste kad im koji proizvod treba, ja se postaram da svega ima na lageru. Kad se količina potroši, skoknem opet dole i sve krene ispočetka.

Da li si imala problema sa zakonom, da li ti je pretilo hapšenje?
Ne, trudim se da budem oprezna, a pomaže mi i to što sam majušna Azijatkinja. Sarađujem uglavnom sa muzičarima, igračima, kaskaderima – mala mreža pouzdanih ljudi.

Opiši nam najnezgodniju situaciju u kojoj si se našla.
Imala sam jednu transakciju od 200,000 dolara sa dobrim drugom, tri godine smo se znali, kod njega sam sve nabavljala u početku pre nego što sam počela druge da snabdevam. Ali on se našao u problemu sa novcem, i zavrnuo me je za isplatu. Nisam to očekivala, prethodno smo često sarađivali na veliko bez problema. Bio mi je kao brat, ali novac sve ume da promeni.

Koja je prednost žene u toj vrsti posla?
Kad podaješ travu sve ti zavisi od poverenja, ne može se bez njega. Kao žena, ljudima je lakše da mi priđu i više mi veruju, što meni odgovara. Tako sam najbolje kontakte uspela da razvijem, klijenti bi mi preporučili duge dilere, ja bih im samo predložila da se nađemo i dogovorimo saradnju. Znam da ludo zvuči, ali tražila sam postojeće dilere koji su već imali dobro uhodane sisteme a nisu bili sumnjičavi. Mnogi od njih su mi posle rekli da ne bi ni pristali da se sastanu sa mnom da sam bila muško, i da ih je iznenadilo to što sam mogla da im ponudim povoljnije uslove kao dobavljač. Sa tim pristupom počela sam da širim posao. Na planu prodaja, uvek mi je pol bio prednost.

A ima li pol i loših strana?
Kupovina ume da bude problematična. Odgajivači umisle da sam naivna pa ne znam kako se kreću cene, pokušaju da mi uvali prosečnu robu za velik pare. Bila mi je neophodna velika kupovna moć kako bi počeli da me uzimaju za ozbiljno, što sam sa vremenom uspela da razvijem – para vrti gde burgija neće. Neverovatno koliko me je ljudi u ovom poslu potcenilo samo zato što sam žensko, ali meni to ne smeta, jer tako obično imam priliku da im dokažem da greše i pokažem svoj potencijal.

Koliko si novca zaradila od ovog posla?
Bar milion dolara, teško je to precizno ispratiti.

Šta ćeš sa tolikim parama?
Uložiću ih u nekretnine, da mogu da se penzionišem u najboljim godinama.

Kako ti je na posao uticala legalizacija marihuane?
Legalizacija u drugim državama utiče na nabavku u Njujorku. Do robe se lakše dolazi, a to joj obara cenu. [Prim.: osmina unce u Njujorku košta oko 50-65 dolara (14-18 po gramu)] Cene konstantno padaju što nama obara prihod, ali može se to kompenzovati na razne načine, važno je snaći se. Što marihuana više ulazi u mejnstrim, to je više proizvoda od kanabisa u opticaju – ulja, kolači – na njima treba nadoknaditi razliku. Ključna stvar je imati raznovrstan inventar, kako bismo bili spremni za svaki novi trend. Postoji siva zona u kojoj legalne prodavnice pokušavaju da uvale svoju zalihu dilerima ispod cene. Čak i kad trava bude legalna u Njujorku, biće mnogo jeftinije kupiti je od lokalnog dilera, dakle ne brine me budućnost.

Da li sama trošiš svoju robu?
Trošim, moram da isprobam svaki proizvod da bih znala šta sam kupila. A i volim da okusim kad stignu nove stvari.

Kad planiraš penziju?
Uskoro, ali znam da to svi kažu. Bilo mi je zabavno da vodim dvostruki život da dvadeset godina, ali prioriteti se sa vremenom menjaju. Posle osam godina dileraja, mislim da sam spremna da pređem na nešto drugo.

Čime ćeš se baviti kad se budeš povukla?
Ne bi bilo loše da završim fakultet. Sad kad nemam finansijskih briga, mogu a se osposobim za bilo koju karijeru. Energična sam osoba, motivisana, verujem da ću uspeti čega god se budem latila.

Da li ti nekad bude naporno da čuvaš tajni identitet?
Uvek mi je naporno. Postoji ta distanca od porodice, svi misle da radim kao komercijalista za jednu farmaceutsku kompaniju, što i nije tako daleko od istine. Ne znaju ni svi prijatelji čime se bavim, retko pričam o poslu sa ljudima, zato mi je teško da budem otvorena, da pokažem ono što jesam. Tajni posao sada mi je toliko važan deo života da ne umem da ga odvojim od svoje ličnosti. Nekad se zapitam da li mi je Kvin Si samo maska ili u stvari ona prava, skrivena kučka u meni. Videćemo. Pre nego što sam postala Kvin Si bila sam samo C., jedva čekam da ponovo otkrijem sebe kad više ne bude bilo tajni.

Da li se ponosiš svojim dostignućima?
Apsolutno. Razvila sam uspešnu kompaniju, oborila sve prepreke, izrasla od sitnog dilera u velikog dobavljača.

Šta ti je najteži deo posla?
To što moram da podsećam samu sebe da ne dozvolim da mi posao proguta ceo život, jer lično kontrolišem sve aspekte operacije.

Pratite Manišu Krišnan na Tviteru.

Više na VICE
Vice Channels