Ljubavni džihad: strah roditelja od veze sa muslimanima

Poruku joj je poslala majka. Simran je imala 21 godinu, Britanka indijskog porekla. Potajno je bila u vezi sa mladim muslimanom već tri godine.

Nije bila sigurna da su je uhvatili na delu – ako se mamina poruka uopšte odnosila na to – pa se pravila nevina i pitala šta nije u redu. Misli su se ubrzano rojile: čula je od drugarice da su jednu devojku roditelji razbaštinili kad su saznali da je u vezi sa muslimanom. Ako je njena mama saznala, kraj sveta će uslediti za samo par minuta. Ko zna šta će biti sa njom.

Pozvala je nekoliko puta, ali mama nije odgovarala. Nešto kasnije, stigla je nova poruka. Jedva se usudila da je pročita. „OK, verujem ti. Ali pripazi, znaš kakvi su njihovi dečaci."

Odjeci tog sudbonosnog trenutka osećaju se i danas, čak i kod Britanaca indijskog odnosno pakistanskog porekla koji nikad nisu kročili u Aziju. Konkretno, kod mladih sika ili hindusa koji se zaljube u muslimane.

Naravno, u brojnim versko-etničkim grupacijama prisutno je protivljenje kad god se deca „udaju u drugu veru", ali za neke južnoazijske porodice situacija je značajno drugačija. Postoji vrlo konkretan strah od muškaraca muslimana, tako da bi neki roditelji više voleli da njihovo dete nađe belog partnera nego Pakistanca.

Moja porodica je indijskog porekla i hinduističke veroispovesti; upozorili su me i roditelji i njihovi prijatelji da veza sa muslimanima ne dolazi u obzir. Redovno su se pričale priče o devojkama koje su ostavile svoje indijske porodice i pobegle u zagrljaj muslimana, ali bi završile zarobljene, očajne, ovako ili onako zlostavljane.

Kao mala, nisam mogla da zamislim goru izdaju roditelja – želela sam da ostanem bezbedna i da ih nikad ne izneverim. Danas mogu da sagledam predrasudu u njihovim rečima. Ne verujem da su svesno mrzeli, ni oni ni brojni drugi siki i hindusi, ali pošto su celog života slušali zastrašivanje te vrste, dozvolili su da im predrasude utiču na rasuđivanje.
Kejti Sian, sociolog a Univerziteta u Jorku, bavila se ekstenzivno odnosima između sika i muslimana. Kaže da sličan narativ postoji u mnogim zajednicama sika, gde se „muslimani prevashodno doživljavaju kao neprijatelji, pa je svaka veza sa muslimanima uglavnom tabu".

„Podela je kristalizovala ideju islamskog neprijatelja", kaže ona. „Često se nailazi na priče o ženama koje su siki muškog pola naučili da skoče u bunar ako im muslimani zaprete silovanjem ili preobraćanjem. Samoubice ostaju zapamćene kao časne mučenice. Ovo vodi u dublju priču o patrijarhatu i politici, gde se versko preobraćanje doživljava kao sudbina gora od smrti. Tih elemenata ima i u današnjem narativu koji se bavi prinudnim preobraćanjem."

Sian kaže da se od osamdesetih godina do danas nudi narativ od prinudnom verskom preobraćanju, po kom muslimani navodno pokušavaju da preobrate mlade pripadnice sik i hindu vera. Ova priča poreklo vuče iz starih i nerazrešenih verskih sukoba.

„Ideja ljubavnog džihada široko je prisutna u hindu zajednici", kaže ona. „Brojna su preklapanja sa sikskim narativom o prinudnim preobraćanjima. Ove patrijarhalne, islamofobne ideje fokusiraju se na opasnost koja preti nevinim mladim ženama od strane opasnih muslimana. U britanskom kontekstu, muslimani se navode kao predatori koji vrebaju ranjive žrtve sik ili hindu porekla, često maskirani u studentskim gradovima, čekaju priliku da im isperu mozak i navedu ih da promene veru. Priča dalje kaže da muslimani sik devojke drogiraju, oplode, i pošalju za Pakistan. Dokazi su ograničeni; nude ih mahom ekstremne desničarske organizacije kao što je EDL."

Predsednik Indije Narendra Modi zastupa BJP, desničarsku nacionalističku stranku. Njega su kritikovali zbog učešća u trodnevnom masakru muslimana u Guđaratu 2002. godine. On je raspirivao nasilje, paradirao ulicama sa leševima hindusa, i najavljivao „trodnevnu odmazdu" tokom koje su hiljade muslimana bile silovane i ubijene. Modi se kasnije distancirao od ovih događaja, ali njegova stranka se i dalje protivi migracijama iz Bangladeša – osim za hinduse koji dobijaju status „izbeglica"; muslimani su i dalje „ilegalci".

U ovakvoj atmosferi, odnosi između pripadnika različitih vera gotovo su nezamislivi. Prošle godine u Mandiji, 20 hindusa i predstavnik BJP upali su u kuću porodice čija se ćerka udala za muslimana. Roditelji Ašite i Šakila godinama su bili prijatelji, dali su svoj blagoslov, ali venčanje je na lokalu izazvalo burne reakcije pa se ponovo pominjao „ljubavni džihad". Manđunat iz BNP je tom prilikom rekao: „NIMHANS [Nacionalni institut za duševno zdravlje i neurologiju] kaže da skoro 70% mentalno obolelih žena spada u žrtve ljubavnog džihada. Mi to želimo da sprečimo."

Ova vrsta političkog animoziteta upućenog muslimanima odražava se i na dijasporu u Britaniji. Deo britanskih sika je 2015. podržao EDL (Englesku odbrambenu ligu). Ova ekstremno-desničarska politička organizacija imala je sika za portparola, sik diviziju, i 12,000 lajkova na Fejsbuku. Prošle godine je Nacionalni savet hindu hramova otkazao skup na koji su pozvali Tomija Robinsona, nekadašnjeg EDL lidera.

U septembru 2016., sik hram u Lemingtonu okupiralo je 55 maskiranih naoružanih ljudi u znak protesta protiv međuverskog venčanja između sika i muslimana. Posle osmočasovne blokade, bili su razoružani i uhapšeni. Video iz hrama okačen je na Fejsbuk nalog Mladih sika Birmingema.

A tu je naravno i kriket. Za razliku od susreta ostalih timova, meč između Indije i Pakistana uvek prate tenzije i mogućnost nasilja; u Lesteru je prošlog meseca izbila tuča u kojoj je šestoro policajaca bilo povređeno.

Iako je Simran uspešno slagala majku, verske razlike ostale su značajna prepreka u vezi.

„Stigma i strah primorali su me da tri godine krijem ljubav od roditelja. Čak sam promenila njegovo ime u telefonskom imeniku da nam oni ne bi slučajno ušli u trag. Tri godine sam vodila dvostruki život. Znali smo da nam neće uspeti, da je sve to privremeno, pa smo raskinuli zato što nam porodice nikad ne bi odobrile vezu."

Sličnu priču nudi Jasmina (21), devojka iz mešovitog braka odrasla na indijsko-britanskom sistemu vrednosti. „Moja tinejdžerska pobuna bio je dečko musliman pakistanskog porekla", kaže ona. „Moj tata, Indijac i hrišćanin, izričito je zabranio da imam dečka pre nego što diplomiram, i da ikad imam dečka muslimana. Muslimanke drugarice sam smela da dovodim u kuću, ali dečaci su tretirani kao posebna sorta: opasni, uvek spremni da probrate mladu i naivne devojčicu."

Ideja prinudnih preobraćanja nije recipročna. U muslimanskim zajednicama manje zaziru od hindusa i sika. Kejti Sian kaže: „Po mom istraživanju, mahom je jednostrano. Većina muslimana čak nije upoznata sa tom predrasudom, sa njihove strane nema animoziteta u toj količini."

Ipak, drugi muslimani sa kojima sam razgovarala kažu da im nije svejedno ako devojka nađe nekog sika. Kalila (23) je bila u vezi sa mladim sikom. „S vremenom je počela da nas opterećuje etnička barijera", kaže ona. „Sa moje strane, sećam se da me je plašila ideja da roditeljima otkrijem s kim sam u vezi, razočaranje koje sam mislila da će sigurno uslediti. Oduvek je postojala nevidljiva granica između dece hindusa, sika, i muslimana u dijaspori."

Nažalost, UK podršku ovim vrstama veza ugrozile su mere štednje. Amrit Vilson iz SASS kaže sledeće: „Zatvaraju se centri za podršku ženama južne Azije, nekada utočišta za devojke koje su roditelji primorali da okončaju svoje veze, zbog nedostatka finansiranja. Možemo samo da preporučimo zainteresovanima da potraže lokalnu BME grupu i tamo potraže podršku. Poseban je problem otvaranje novih centara, na čemu Sisters Uncut trenutno rade. Takođe, tu je i borba protiv islamofobije."

Onlajn podršku nudi Dilip Amin, kreator Interfaith Shaadi foruma posvećenom svim vrstama veza između vera. Ljudi postavljaju pitanja i nude racionalne savete, bez osuđivanja. Brojni Indijci i Pakistanci oslanjaju se na ovu vrstu pomoći.

Amin je svoj blog otvorio 2009. pošto se iz Guđarata u Indiji preselio u SAD i naišao na probleme u vezi sa osobama druge vere. „Taj sajt je moj oltar", objašnjava on. „1,200 mladih osoba već je našlo pomoć, i još nekoliko hiljada indirektno… To me motiviše."

Aminov sajt je izuzetan poduhvat i utočište za brojne parove, ali ipak se radi samo o malom WordPress blogu. Neophodan je širi pristup savetovališta, jer je često nemoguće osloniti se na roditelje i rođake – tradicionalne izvore podrške.

„Moja sedmomesečna veza nije izdržala duže iz brojnih razloga – bili smo nezreli, nismo imali mnogo toga zajedničkog", priča Jasmina. „Ipak, osetila sam i teret paranoje. Nisam smela da zamislim da nas neko vidi u javnosti zajedno, užasno mi je bilo da lažem roditelje, a znala sam da veza neće potrajati jer mi je otac pun predrasuda. Nisam se previše trudila u vezi od samog starta, nisam želela da se emotivno vežem jer sam znala da neću moći da je održim. Raskid mi je bio olakšanje, mogla sam ponovo da živim slobodno."

Iako nas sedam decenija deli od post-kolonijalne podele, danas se ta stara trauma odražava na sike, hinduse, i muslimane u Britaniji. Dok i Pakistan i Indija obeležavaju dan nezavisnosti, mladi britanski Azijati i dalje su opterećeni istorijom.

Neka imena su izmenjena