Quantcast

Zašto pre biramo zatvor ili novčanu kaznu nego društveno koristan rad

U Srbiji se i dalje ljudi retko odlučuju da na ovaj način odrade kaznu, čak samo jedan odsto njih kojima je to ponuđeno.

Jovana Netković

Jovana Netković

Foto: Lazara Marinković

Sigurna sam da je većini asocijacija na društveno koristan rad nekoliko slučajeva poznatih iz Holivuda koji su bili uhvaćeni sa drogom, ili napali nekoga i onda su ih posle paparaci jurili da ih ufotkaju kako čiste ulice, kuvaju u narodnim kuhinjama ili ribaju klonje u državnim ustanovama. Kris Braun je za prebijanje Rijane mogao da se "iskupi" sakupljanjem đubreta, pranjem policijskih automobila i molerajem, Snup Dog je zbog "posedovanja droge i pištolja" radio sa klincima koji treniraju fudbal, a svi pamtimo fashion izdanje Naomi Kembel kad je pošla da skuplja đubre po ulicama Njujorka kao kaznu za to što je svog pomoćnika gađala telefonom.

U Srbiji društveno koristan rad nema tako glamurozno značenje. I ne samo to, nego je toliko odbojna opcija za one kojima je za prekršaj ili krivično delo ponuđen, da će ga pre menjati za zatvor ili novčanu kaznu. Prekršajni sud je od 2014. godine (od kada je uvedena ta mogućnost) izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane kazne, što "čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kojih je protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142", naveo je predsednik tog suda Milan Marinović.

Ipak, iako sudije ne izriču tako često ovakvu kaznu, i u onim retkim slučajevima kad je ponude, skoro u 99 odsto slučajeva osuđeni je odbiju. Trenutno je samo 127 ljudi koji odrađuju kazne u javnim i komunalnim preduzećima, kao i u socijalnim i kulturnim ustanovama u Srbiji.

Društveno koristan rad se, pre svega, odnosi na rad u Gradskoj čistoći, Gradskom zelenilu, u domovima za stare, centrima za odvikavanje od alkoholizma i droga, kaže za VICE advokat Vladan Gotovac. On dodaje da ne postoji pravnički odgovor na to pitanje, već se više posmatra sa psihološkog i sociološkog stanovišta.

- Koliko god neko lice, koje je osumnjičeno ili osuđeno za izvršenje krivičnog dela, bilo nisko na društvenoj lestvici, neće sebe želeti da izloži društveno korisnom radu jer ga smatra ponižavajućim, nego će, ako treba, i pozajmiti novac da plati kaznu ili čak i da ode u zatvor. Građani Srbije pristaju i da plate kazne i da idu u zatvor ako treba, samo da ih neko od poznanika ili familije ne bi video da rade fizički posao na ulici, u parku ili u nekoj ustanovi - kaže Gotovac.

On dodaje da je situacija u inostranstvu potpuno drugačija, navodeći da su i svetske poznate ličnosti bile uključene u društveno koristan rad, što je kod nas nezamislivo, pa zato smatra da je odnos našeg naroda prema nečemu što vezuju za samopoštovanje pitanje za sociologe.

Nenad* je za saobraćajni prekršaj u kome nije bilo povređenih, ali je bila velika materijalna šteta, imao ponuđenu opciju društvenokorisnog rada, koja mu nije bila prihvatljiva iz krajnje praktičnih razloga.

- Trebalo je da odradim 150 sati u jednom domu za penzionere u Beogradu, ili da platim više od 500 evra u dinarima, ili da idem u zatvor mesec dana. Bio sam spreman da idem u taj dom, nije mi baš bilo najgotivnije, nisam ni znao šta treba da radim, ali sam računao, nije to toliko strašno, 150 sati – kaže Nenad za VICE.

Međutim, desilo se da dobije fenomenalan posao, super plaćen, mogao je da radi od kuće, ali je bilo bitno da bude stalno na raspolaganju, što svakako ne bi bilo moguće da je radio u tom domu.

- Nije mi padalo na pamet da idem u Padinjak, pa sam skrpio te pare - računao sam, zaradiću i više od toga. I stvarno mislim da je to okej, šta fali da šljakaš nešto što će pomoći nekom drugom u Srbiji, mada je verovatno taj društveno korisni rad neorganizovan i haos je kao i svuda, ali opet, nešto kao radiš. Ili ako nećeš, plati, pa klati - kaže Nenad.

Kao prednost odsluženja društveno korisnog rada se često iznosi i to da, za razliku od kazne zatvora, omogućava ljudima da redovno obavljaju svoje poslove, jer se radi van radnog vremena. Ali u Srbiji mnogi nemaju izbor da biraju da li će raditi prekovremeno, pa je možda i to jedan od razloga.

Druga mogućnost za motivaciju da se na ovaj način odsluži kazna mogla bi da bude to što se radi nešto korisno za zajednicu.

Međutim, advokat Omer Ćehović navodi da upravo odnos nepoverenja građana Srbije u sistem jeste ono što demotiviše kad se nudi mogućnost da na ovaj način doprinesu zajednici. On smatra da su građani svedoci da oni najvišim položajima za kršenje zakona nisu procesuirani i da sistem doživljavaju kao nepravedan.

- Ti ljudi su ogorčeni selektivnim gonjenjem prekršilaca zakona. To i jeste pravi razlog što ogromna većina naroda, veoma često pripadnika najnižih slojeva, gubitnika tranzicije, uopšte ne priznaje, niti pozitivno vrednuje "društvenu zajednicu u Srbiji". Za njih je sama pomisao na frazu "rad u javnom interesu" mentalno mučenje i tortura najvišeg nivoa – kaže advokat Omer Ćehović za VICE.

Smatra da zato nije ni čudo što prihvataju - optiraju za plaćanje kazne i iz "praznog novčanika", odnosno izdržavanja sankcije zatvora umesto društvenog korisnog rada, jer doživljavaju političko i institucijsko okruženje u Srbiji kao krajnje neprijateljsko. Kako onda, u takvom sistemu da služe "društveno korisnim radom", pita se Ćehović.

Marijana* se, bez obzira na nedostatke koji u Srbiji idu uz služenje kazne na ovaj način, ipak opredelila da tako odsluži kaznu koja joj sleduje kada je pala za pola džonta.

- Meni nisu nudili zatvor, samo novčanu, bilo je 50 hiljada dinara ili 100 sati društvenog rada. Izabrala sam društveno korisni rad, jer mi stvarno nije padalo na pamet da im dajem te pare, a raspitivala sam se, tada su jedino sarađivali sa Zelenilom, pa mi je to bilo okej – kaže Marijana.

Te sate je odradila te u Tašmajdanskom parku - bilo je 100 sati za tri meseca i ne ulazi u dosije, što je njoj isto bio bitan faktor. Pošto se radilo od sedam ujutru do dva popodne, zbog posla nije mogla radnim danima, pa je vikendom išla da odrađuje kaznu.

- Bilo je naporno na momente, ali uglavnom nije. Skupljaš đubre po parku, čistiš kante, ali ja sam ponosna što sam to tako odradila – kaže Marijana.

Nju čudi što se više ljudi ne opredeljuje za tu opciju, jer smatra da je stvarno korisna.

- Društveno koristan rad je mnogo bolja opcija nego da daješ pare i zauzimaš mesto u zatvoru za neku glupost – zaključuje Marijana.

*Imena su promenjena

Još na VICE.com

Kako je to kada odeš u zatvor zbog zločina koji te je dečko naterao da počiniš

Zatvorski psiholog objašnjava kako se ophodi prema ubicama, silovateljima i siledžijama

Seksi posteri i zastave: kako osuđenici uređuju ćelije