Reklame
vanredno stanje

Surova stvarnost Srba zarobljenih na Tajlandu

"Težak sam epileptičar, koji se već 8 godina leči od tumora na mozgu. Ako mi nestane lekova, moje stanje može da bude kobno."

pisao Milana Petković
23 Mart 2020, 4:25pm

Foto: privatna arhiva sagovornika

Građani Srbije na dalekim destinacijama od početka vanrednog stanja i proglašenja pandemije korona virusa trpe nezamisliv pritisak usled bojazni da će ostati bez hrane, lekova, novca za smeštaj i normalno funkcionisanje, a među njima ima mnogo onih sa teškim oboljenjima, kao i roditelja sa bebama za koje takođe nestaju potrepštine.

Za njih je u javnosti lobirao putopisac Andrej Maričić, koji je tokom dana iz Dohe uspeo da se ukrca na avion Air Srbije, koji je krenuo put Beograda.

Maričić je putem društvenih mreža apelovao na čelnike srpske vlasti i avio-kompaniju da pošalju još jedan avion kako bi vratili kući mnoge koji nisu uspeli da nađu svoje mesto na današnjem letu.

Zvanična je informacija da samo na Tajlandu trenutno boravi čak 172 prijavljenih naših zemljaka koji čekaju pomoć da dođu kući.

Oni koji danas nisu poleteli ka Srbiji, propustili su priliku jer nisu imali novca za karte kojima bi došli do Dohe, a pored toga, do poslednjeg trenutka nisu dobili zvanične potvrde o tome hoće li se let realizovati ili ne, pa nisu imali vremena za organizaciju puta od Tajlanda do Dohe, dok direktan let na relaciji Bangkok-Beograd ne postoji.

Nekoliko ljudi koji u ovom trenutku dele isti problem, odlučilo je nam da ispriča svoju priču.

Jelena Brkić, 26 i Petar Melentijević, 30

1584963583026-90544489_665009960977049_4001941021926621184_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Šta je bio razlog putovanja na koje ste krenuli?

Razlog putovanja na Tajland je bio turistički. Planirali smo da nam put bude medeni mesec jer je svadba trebalo da bude u junu. Put je bio rezervisan u novembru, a krenuli smo pre skoro mesec dana dok je virus još predstavljan kao "smešan".

Kakva je situacija tamo gde trenutno boravite i koliki su izgledi da se uskoro vratite?

Snalazimo se, prepušteni smo sami sebi. Trenutno izgleda kao da su šanse da se vratimo svedene na minimum. Neispavani smo, gladni i u konstantnoj komunikaciji sa drugima koji su u istoj situaciji, trudeći se da nađemo ikakvo rešenje.

Šta je najveći problem sa kojim se lično srećete u inostranstvu tokom vanredne situacije, nevezano za činjenicu da ne možete da se vratite kući?

Najveći problem su finansije, kao i činjenica da nam ne stižu nikakvi odgovori ni od avio kompanija, ni od Vladinih organizacija, kao i zdravstveno stanje nekih ljudi koji su sa nama.

Kako je došlo do toga da niste ranije doneli odluku za povratak u Srbiju? Šta vas je zadržalo?

Nije postojao nikakav nagoveštaj za zatvaranje aerodroma. Vest je do nas stigla brzo, ali smo tada već bili na aerodromu, čekajući let za Beograd. Odluka o zatvaranju aerodroma donesena je neposredno pred naš let, samim tim, bili smo sprečeni da utičemo na ishod situacije.

Šta biste poručili domaćoj vlasti vezano za situaciju u kojoj se nalazite?

U očajanju smo čekajući njihov odgovor i istovremeno u neverici da kao građani Srbije ne možemo da se vratimo u svoju zemlju. Osim sopstvene želje da se vratimo, postoje i drugi objektivni razlozi za brz povratak - Jelena ima samohranu majku koja živi sama i ima zdravstvenih problema, otac joj je u domu. Petar treba da izvodi nastavu na Matematičkom fakultetu, onlajn, pri ovoj vanrednoj situaciji.

Vladimir Milašinović, 32

1584965842885-90514317_525762175041019_7399561724191309824_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Šta je bio razlog putovanja na koje si krenuo?

Moja verenica, Adrijana Vučenović i ja radimo na Tajlandu već godinu i po dana kao nastavnici engleskog jezika. Njena sestra, Zorana Vučenović je došla da nas poseti i da putujemo malo.

Svo troje smo imali rezervisane karte za povratak u Srbiju 21. marta u 23:15 sa aerodroma u Krabiju preko Fly Dubai-a u sopstvenoj režiji, koji je otkazan kao i svi ostali letovi.

Kakva je situacija tamo gde trenutno boravite i koliki su izgledi da se uskoro vratite?

Na svu sreću, s obzirom da smo zaposleni ovde, obezbeđeni smo u svakom smislu što nije slučaj sa našim ljudima koji su zarobljeni po aerodromima bez hrane i vode. Takođe, ima dosta male dece i beba za koje je jako teško obezbediti hranu.

Ima ljudi koji su bolesni, a lekovi im nestaju bez mogućnosti da ih kupe.

Kada cemo uspeti da se vratimo u svoju zemlju, nemamo predstavu jer još uvek ne postoje zvanična obaveštenja nadležnih organa

Šta je najveći problem sa kojim se lično srećete u inostranstvu tokom vanredne situacije, nevezano za činjenicu da ne možete da se vratite kući?

Najgore je što u celoj situaciji kada je nestašica osnovnih životnih namirnica, preduzetnici koji i dalje rade, povećavaju cene, a ljudi ostaju bez novca.

Kako je došlo do toga da niste ranije doneli odluku za povratak u Srbiju? Šta vas je zadržalo?

Prilikom bukiranja povratnih karata nije bilo naznaka da ce novonastala situacija eskalirati u ovim razmerama. Niko nije mogao da zna kako će se situacija odvijati.

Šta biste poručili domaćoj vlasti vezano za situaciju u kojoj se nalazite?

Apelujemo na vlast Republike Srbije da pokušaju da pronađu način da pomognu svojim državljanima da se vrate kućama. Razumemo celu situaciju i da nije lako naći rešenje, ali isto tako nisu smeli da najave zatvaranje aerodroma Nikola Tesla svega 20 sati pre nego što su to i uradili, ne dajući ljudima šansu da se vrate na vreme kući i da kao posledica bude to što se sada dešava. Druge evropske zemlje su nekoliko dana ranije obavestile svoje građane o tome kako će se situacija razvijati i tako im pomogli da izbegnu situaciju u kojoj se danas nalazi veliki broj srpskih državljana.

Anđela Filipović, 24

1584968305137-90823220_234729877580462_6887164326117900288_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Šta je bio razlog tvog putovanja?

Na Tajlandu sam već skoro godinu dana, poslovno. Radila sam u centru za jezike koji se naprasno zatvorio i ostala sam bez posla.

Kada si prvobitno planirala da se vratiš?

Planiran mi je povratak još u januaru za kraj aprila, kada još situacija nije bila strašna ovde i sve je funkcionisalo normalno. Međutim, nakon što je broj studenata velikom brzinom krenuo da opada, pomeren je plan za kraj semestra za 2. april. Kada su se pojavili prvi slučajevi u Srbiji, karta je kupljena za 28. mart. Niko nije očekivao da će se aerodromi tako brzo zatvoriti, a ja sam želela da sačekam istek svog radnog ugovora.

Kakva je situacija tamo gde si i koliki su izgledi da uskoro dođeš kući?

Situacija se pogoršava iz dana u dan, ljudi je sve manje na ulici, a ja sam lično u samoizolaciji od 18. marta. Najgore je što mi ističe viza, kao i zdravstveno osiguranje. Ne daj Bože da se razbolim, ja sam osuđena. Što se povratka tiče, nažalost nije ništa do nas. Mi smo uradili sve što smo mogli.

Šta imaš da poručiš vlastima u Srbiji?

Samo jedno - spasite nas što pre!!!

Aleksandar Urošević, 37

1584969745454-90715681_225204838680282_2515271387002699776_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Zašto si se odlučio da putuješ?

Na Tajland sam otišao u posetu prijatelju, Srbinu koji sa suprugom živi i radi ovde.

Kada je trebalo da se vratiš u Srbiju?

Prvobitno sam planirao da se vratim 20. marta, tačno dan nakon što je Srbija zatvorila aerodrom.

Kakva je situacija na Tajlandu i ima li izgleda da ćeš se skoro vratiti?

Tamo gde se trenutno nalazim nije dobro, pod konstantnim sam stresom i ne dobijam nikakve informacije o eventualnom povratku. Takođe, u ovim uslovima novac se jako brzo troši.

Koji je tvoj trenutni najveći problem, pored činjenice da ne možeš da se vratiš kući?

Najveći problem je što sam hronični bolesnik, astmatičar. Trenutno imam lekove ali mogu ostati bez istih ukoliko se situacija prolongira. Zbog stresa, neredovne ishrane i života od "danas do sutra" se ne osećam dobro i brinem se da sam imunokompromitovan, što ne bi bilo dobro ako se razbolim. Takođe, svaki dan koji provedem ovde a ne u izolaciji povećava mogućnost da se eventualno zarazim koronavirusom.

Zbog čega nisi ranije doneo odluku za povratak u Srbiju, šta se isprečilo?

Odluku o povratku ranije nisam doneo jer mi je polazak bio 20. 03 i nisam očekivao da će odluka o zatvaranju aerodroma biti doneta tako iznenada.

Šta imaš da poručiš domaćoj vlasti?

Na domaću vlast bih apelovao da ovakve odluke koje mogu napraviti problem stotinama naših državljana, ne donosi naglo, već da ih blagovremeno najavi kako bi ljudi bili u stanju da se organizuju.

Stevan Miladinović, 24

1584973694417-90559649_551791365471563_1094322203475836928_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Šta je bio razlog tvog dolaska na Tajland?

Na Tajland sam došao poslovno na 3 meseca. Imam radnu vizu ovde. Ono što bih dodao je činjenica da pre putovanja ni ambasada, ni agencija za koju radim ovde nisu istakle da postoje izgledi da se situacija ovako pogorša. Rečeno mi je da je sasvim bezbedno da dođem.

Kakva je situacija tamo gde trenutno boraviš i koliki su izgledi da se uskoro vratiš u Srbiju?

Situacija je svakim danom sve gora, trenutno ima više od 700 zaraženih, a brojka raste svakog dana i za preko stotinu novih obolelih. Sve je zatvoreno, ništa ne radi, poslovi su stali, a situacija po svemu sudeći da se uskoro vratim teška. Let Beograd - Bangkok ne postoji, pa se traži alternativno rešenje. Karte do Dohe, Istanbula su nenormalno skupe, a druge kompanije su prestale da lete i ne refundiraju novac. Ja kartu nemam jer povratak nije bio planiran uskoro, pa je karta trebalo biti kupljena kasnije, ali ponovo, ovakvu situaciju niko nije očekivao.

Šta je najveći problem sa kojim se srećeš, osim činjenice da ne možeš da dođeš kući?

Zdravstveno osiguranje koje ovde posedujem ne pokriva nikakve troškove lečenja usled eventualne zaraze jer je u pitanju pandemija. Takođe, usled nedostatka posla, priliv novca nema ni poslodavac, koji bi ako se situacija ne reši prestao da isplaćuje zaposlene ovde i eventualno vratio kući sve, ali letovi ne postoje, granice su zatvorene i niko ne zna do kada. Ako se ovo ne reši skorije, doći će do toga da poslodavac neće isplaćivati, pa bih ostao bez primanja, a kući ne bih mogao i apsolutno niko ne bi preuzeo nikakvu odgovornost za mene.

Svi su u minusu i svako gleda da sačuva i zaštiti samo sebe i svoj interes. Bukvalno sam usred noći čuo da su sve granice zatvorene i da je ovde sve stalo, nisam imao vremena da reagujem ranije. Kada sam krenuo da se raspitujem šta i kako, već je bilo prekasno.

Šta bi poručio domaćoj vlasti vezano za situaciju u kojoj si?

Jedino što bih poručio je da se potrude da maksimalno izađu u susret građanima Srbije koji se nalaze na Tajlandu i kojih je više od 150. Dosta je porodica sa decom, ljudi ostaju bez novca, smeštaja, hrane, osnovnih uslova za preživljavanje...

Aleksa Alaica, 26

1584973911060-90505218_2696714947117126_4309322373783355392_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Kako si se odlučio da putuješ na Tajland, šta je bio razlog?

Godišnji odmor i poseta prijatelju. Došao sam 4. maja i imao sam povratnu kartu, kada se iznenada, bez bilo koje ranije informacije zatvorio aerodrom.

Koji je tvoj najveći problem pored činjenice da nisi kod kuće?

Ja sam težak epileptičar, koji je lečen već 8 godina od tumora na mozgu. Lekovi su mi bitni, uzimam veoma jake doze i ako njih ponestane, moje stanje može da bude kobno. Snalazim se iz dana u dan da nabavljam lekove koje plaćam skupo, a pritom novac moram da trošim i na maske i dezinfekciju. Slabo jedemo, budni smo ceo dan uz jako malo sati spavanja da bismo bili spremni kada naša Vlada napokon odluči da nas vrati kući.

Šta imaš da poručiš domaćoj vlasti?

Moraju ozbiljno da shvate problem, informacija o tome da bi trebalo što pre da se vratimo kući nije bilo, samo su zatvorili aerodrome.

Tagged:
Srbi
Korona virus
građani Srbije
daleke destinacije
zarobljenost