Evo šta kao doktor urgentnog centra moram da vam kažem o koronavirusu

Novi koronavirus, poznat kao COVID-19, raširio se dublje i dalje po našim zajednicama nego što je trenutno poznato. Zaraziće većinu ljudske populacije na Zemlji – mnogi procenjuju i do 70 procenata nas. Pandemija će biti slična epidemiji nekog ekstremno teškog sezonskog gripa, koja će stizati u talasima, u kojima će manjina mladih i zdravih ljudi biti prilično pogođena, ail stariji i oni koji već pate od zdravstvenih problema biće izloženi stvarnom riziku, kao i zdravstveni radnici širom sveta.

Medicinske sestre, lekari i bolničko i kliničko osoblje će biti redovno izloženi pacijentima sa ogromnim količinama virusne materije, što u ogromnoj meri uvećava lični rizik. Kao lekar urgentnog centra, ja i sam svakako spadam u najrizičniju kategoriju za zarazu ovom bolešću, sa stotinama, ako ne i hiljadama zaraženih ljudi koji će verovatno proći kroz vrata mog odeljenja u nastupajućim mesecima. Moram da priznam da me je to nateralo da se zamislim. Sklon sam tome da svake godine dobijem grip, uprkos tome što se vakcinišem i praktikujem mere opreza pri radu s pacijentima. COVID-19 ima stopu prenosivosti koja je više nego dvostruko viša od većine virusa gripa.

Prihvatio sam da je moj rizik od smrti, ako se zarazim COVIDOM-19, petostruko veći od verovatnoće smrtnog ishoda kod običnog gripa, koja je 0,06 procenata. Ali prema kineskom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, zdravstvenim radnicima preti rizik od otrežnjavajućih 15 posto da se ozbiljno razbole i budu hospitalizovani dok se staraju o pacijentima. Pored toga, većina pacijenta koji su dovoljno bolesni da dođu u urgentni centar će biti stariji i slabiji, i verovatno će im biti potrebni aparati za disanje, što znači da će moje lice, usta i oči biti na par centimetara od njihovih, dok im nameštam crevo u dušnik. To je najrizičnija procedura za zarazu od bilo kog respiratornog virusa.

Ova izloženost je sasvim neizbežna, dok slučajevi neprekidno i rapidno prolaze kroz protokole ispitivanja. Ustanove za javno zdravlje, uključujući i centre za kontrolu i prevenciju bolesti, širom sveta moraju da se prilagode, kao i svi mi ostali.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je 26. februara napravio najveću promenu do sada, proširivši kriterijume za testiranje na ljude koji su posetili sve zemlje sa proširenom ili postojanom prenosivošću u zajednici, koje sada uključuju Kinu, Iran, Italiju, Japan i Južnu Koreju. Što je još važnije, konačno su nam dozvolili da testiramo ljude kod kojih ne postoji rizik od izloženosti, ali svejedno imaju tipične simptome COVID-19, kao što su groznica, plitko disanje i upala pluća.

Pre ovoga, ako se sumnjalo na neki slučaj, ali pacijent nije bio u Kini, ili nije imao nikakav bliski kontakt sa nekime ko je pod istragom, ministarstva zdravlja i centri su odbijali da ispituju naše uzorke. To je značilo da neki sumnjivi slučajevi nikada nisu potvrđeni – ali, što je važno u fazi ograničavanja epidemije, takođe nikada nisu ni opovrgnuti. Ovaj propust u testiranju, zahvaljujući kašnjenju pouzdanih kompleta za testiranje i nedostatku koordinacije nepostojećeg tima sa reakciju na pandemije, koji je Trampova administracija raspustila 2018. godine, pokazaće se kao glavni uzrok epidemije u Sjedinjenim Državama. Ali koja je najverovatnije ionako bila neizbežna.

U nastupajućim nedeljama, doći će do velikog talasa zaraženih ljudi u SAD, što će dovesti do strožije akcije vlasti, po kineskom modelu, što se trenutno odvija u Italiji, Japanu i Južnoj Koreji. Jedini razlog zašto COVID-19 nije brže eksplodirao u Kini je bilo strogo pridržavanje rapidno evoluirajućih i rasprostranjenih mera sprečavanja širenja zaraze, koje su, prema SZO, „zahtevale duboku posvećenost kineskog naroda kolektivnoj akciji“. Kina nam je dala izuzetan primer koji u ovom trenutku treba da sledimo, jer je verovati da se koronavirus neće proširiti globalno je jednako uzaludno kao i verovati da do sezonskog gripa ove godine neće doći. Sezonski grip se pojavljuje svake godine, i tako je već poslednjih dve hiljade godina.

Iako nije ni blizu skoro 10 procenata stope smrtnosti kao njegov rođak SARS, niti 34 procenta smrtnosti kod MERS-a, COVID-19 ima ukupnu stopu smrtnosti od 2,3 procenta, od kojih su 80 procenata smrtnih slučajeva bili ljudi stariji od 60 godina. Za skoro 81 procenat slučajeva se ispostavi da su blagi, a izgleda da deca ispod deset godina nisu pogođena, zato što je verovatno da ona rutinski zakače i dele benigne tipove koronavirusa koji rezultiraju u „običnoj prehladi“. Ispod su navedeni najpoznatiji podaci o smrtnosti o prvih 44.672 zaraženih u Kini, koje je kineski Centar za prevenciju objavio 14. februara, po godištu i komorbiditetu.

Uzrast i stopa smrtnosti od COVID-19
0-9: 0%
10-19: 0,2>%
20-29: 0,2>%
30-39: 0,2>%
40-49: 0,4>%
50-59: 1,3>%
60-69: 3,6>%
70-80: 8>%
80+: 14,8>%

Komorbidne bolesti: stopa smrtnosti od COVID-19
Hipertenzija: 6>%
Dijabetes: 7,3>%
Kardiovaskularne bolesti: 10,5>%
Hronične respiratorne bolesti: 6,3>%
Kancer (bilo koji): 5,6>%

Za mnoge druge na prvim linijama fronta zdravstva, rizik je mnogo veći nego za mene, i njihovo donošenje odluka vezanih za ovaj rizik mora da bude iminentno.

Za razliku od mene, mnoge od mojih kolega imaju zdravstvenih problema, više od 50 godina, ili imaju malu decu ili starije u porodici, o kojima moraju da se staraju. Oni čiji su članovi porodice u ugroženim grupama preduzimaju mere da se izoluju. Neki od nas menjaju uslove života, žive po podrumima, zatvaraju delove svojih kuća, i više od toga. Svi se staraju za to da skidaju cipele, sklanjaju radna odela na odgovarajući način, i istuširaju se čim uđu u kuću. Prošle nedelje, ja sam diskretno rekao članovima svoje porodice da nakupe zalihe nekvarljive robe, i poveo sam devojku u spontanu kupovinu u hiper-market. Takođe sam naručio i dvomesečne zalihe zamrznutih suvih oborka, pošto ću se najverovatnije izolovati i neko vreme ih neću viđati.

Moje kolege koje su razmišljale o penzionisanju sada odlaze u penziju, a oni koji imaju zdravstvenih problema sada su suočeni sa moralnom nedoumicom. Mi smo lekari, ali da li smo voljni da rizikujemo sopstvene živote i bezbednost, kao i one naših najmilijih, zarad vaših? Za većinu nas, odgovor je da, zato što smo položili zakletvu koja nas izlaže riziku. Ali ja ne bih osuđivao kolege čiji bi odgovor bio ne, zato što je, na kraju krajeva, ovo samo posao. Ako odlazak na posao sa sobom nosi visok rizik od smrti za mene i one do kojih mi je stalo – da sam, recimo, dijabetičar ili na terapiji za jačanje imuniteta – možda se ni ja ne bih pojavio na poslu. Neki čak razmišljaju i o tome da traže veće plate zbog rizika.

Ali ovo je urgentni centar, koji ispunjava iste one društvene potrebe koje je u Srednjem veku ispunjavala crkva, mesto koje svima pruža utehu. U Zakonu o hitnim medicinskim intervencijama i radu iz 1986, takvo mišljenje je čak i legalizovano, jer se u njemu kaže da niko ne sme da bude odbijen u urgentnom centru, bez obzira na rasu, boju, načela ili sposobnost plaćanja. Ovo poštovanje za fer tretman pre svega donosi većini lekara, medicinskih sestara i bolničara urgentnog centra opipljiv osećaj odgovornosti prema zajednici, ali ako naši medicinski sistemi postanu preopterećeni, to će nas izazvati na načine o kojima smo samo čitali u knjigama, gledali ih u filmovima, i na koje nas sada upozoravaju naše kolege iz Kine.

Da bismo izdržali ovu oluju, biće potrebna saradnja svih slojeva društva, uključujući i vas. Najbolja prevencija za vas, vašu porodicu i društvo su iste one mere za prevenciju gripa: često perite ruke i kašljite u lakat. Nositi hiruršku masku ako niste bolesni, suprotno intuiciji, nije od pomoći, zato što ćete zbog nje češće dodirivati svoje lice i oči, a pošto niste obučeni, skidaćete je na nepravilan način, što će sve zajedno uvećati rizik od zaraze COVID-19. Međutim, ako ste bolesni, maska će sprečiti da kapljice usled kašljanja i kijanja dospeju u vašu okolinu.

Širiće se neverovatan broj netačnih informacija, pošto će ovo biti prva globalna pandemija u eri društvenih mreža, i ja apelujem na ljude da slušaju zvaničnike svojih lokalnih zdravstvenih ustanova, kao što su Centri za prevenciju i kontrolu bolesti, i SZO. Oni su stručnjaci, a ne Pera, Žika i Laza iz kraja.

U našim urgentnim centrima će doći do priliva slučajeva, povrh naših normalnih svakodnevnih hitnih slučajeva, tako da ne treba dolaziti na naša vrata ako samo kašljete i imate groznicu. Za svih petnaestoro pacijenata koji su došli kod mene prošle nedelje, zabrinuti zbog koronavirusa, ispostavilo se da imaju grip. Pored toga, zbog toga što je 81 procenat slučajeva COVID-19 blag, najbolje je izolovati se kod kuće, zato što dolazak kod nas svima koje biste sreli, od svojih do naših vrata, donosi rizik. Međutim, ako u startu bolujete od ozbiljne bolesti, ili dišete plitko i teško, pored toga što kašljete i imate groznicu, trebalo bi da kontaktirate najbližu zdravstvenu ustanovu ili lekara. Takođe apelujem na vas da se vakcinišete protiv gripa, ako već niste, pošto je to jedan jednostavan način da izbegnete nepotrebnu posetu bolnici, u kojoj vas sve češće čeka COVID-19.

Najbitnije je da će saradnja svih nas pomoći da se ne dozvoli COVID-19 da simultano pohara i zemlju i ceo svet, jer kada se tako nešto dogodi, bolnički kreveti, odeljenja za intenzivnu negu, ventilatori, zalihe medicinskog materijala i broj zdravih medicinskih radnika će postati ograničavajući faktor u našoj sposobnosti da pružimo adekvatnu negu, i učestalost tragičnih ishoda će porasti. Jedina strategija koja je sada preostala svetu je da uspori širenje COVID-19 i predupredi da svi obole odjednom. Panika takođe ne donosi ništa dobro, ali definitivno je vreme da se vi, vaša porodica i vaši voljeni pripremite na isti način kao što biste se pripremili za uragan, ledenu oluju, ili prirodnu katastrofu. Ovo nije uzrok za uzbunu, pošto je ogromna većina ljudi u Vuhanu preživela, i samo nedeljama patila od dosade usled izolacije. Slušajte svoje zdravstvene zvaničnike, zato što moramo delovati hitro i zajednički, da bismo izbegli urušavanje sistema zdravstvene zaštite.

Dara O’Kerol je lekar urgentnog centra u Honoluluu, Havaji, i bio je medicinski savetnik za Netfliksov skorašnji medicinski dokumentarni serijal, „Pandemija: kako preduprediti zarazu“.