Naučnici su pronašli kanabis na drevnom oltaru i izgleda se koristio da se vernici naduvaju pre obreda

Kraljevstvo Judeja, civilizacija iz gvozdenog doba koncentrisana oko Jerusalima, navodi se u Bibliji kao mesto sa velikim kulturnim uticajem.

Ali sada su arheolozi razrešili misteriju koja verovatno nikada nije razmatrana ni u jednom razredu veronauke: Da, neki ljudi u Judeji su namerno udisali dim kanabisa i verovatno to činili da bi se naduvali.

Ovo neverovatno otkriće, rezultat je hromatografskih studija ostataka pronađenih na oltaru koji potiče iz 8. veka pre nove ere. Rezultati predstavljaju "prve poznate dokaze o halucinogenoj supstanci pronađenoj u Kraljevini Judeji" i "najraniji dokaz o upotrebi kanabisa na drevnom Bliskom Istoku", navodi se u tekstu objavljenom prošle nedelje u časopisu Tel Aviv.

"Ovo su prvi dokazi o kanabisu u našem regionu", potvrđeno je u mejlu jednog od vođa studije Erana Arie, kustosa gvozdenog doba i stručnjaka za arheologiju persijskog perioda u Izraelskom muzeju. Otkriće je "prirodno bilo veliko iznenađenje", dodao je.

Oltar koji je sačuvao ovaj ugljenisani kanabis, pronađen je u svetom prostoru u Tel Aradu, drevnoj tvrđavi u izraelskoj dolini Ber-Šebe. Iskopavanja u Tel Aradu počela su šezdesetih godina prošlog veka, a čudni ostaci oltara tada su uzorkovani, ali testovi njegovog hemijskog sadržaja pokazali su se nepouzdanim. "Svetinja nad svetinjama" prenešena je tada u Muzej Izraela u Jerusalimu, gde je decenijama bila glavna atrakcija.

Ari i Dvori Namdar, viši naučni saradnici u Volkanovom centru za poljoprivredna istraživanja koji su vodili studiju, zaključili su da je krajnje vreme da se ostaci ponovo analiziraju preciznijim modernim tehnikama. Pored identifikacije ostataka kanabisa, tim je takođe testirao ostatke pronađene na višem oltaru u svetištu, za koje se ispostavilo da je tamjan.

Pa ko je bio diler u Kraljevstvu Judeja? To je teško pitanje s obzirom na do sada neviđenu prirodu nalaza.

"Nemamo nikakve informacije o načinu na koji bi kanabis mogao uopšte stići do Arada ili Judeje," kaže Ari. "Međutim, budući da znamo da je tamjan stigao iz Južne Arabije (savremeni Jemen i južna Saudijska Arabija), teoretski bi se ovi regioni mogli koristiti kao trgovinske agencije kanabisa."

"Samo će buduća otkrića pomoći u rešavanju ovih zagonetki", dodao je.

Zaista, još jedna zagonetka je upravo uloga koju je kanabis sa tamjanom igrao u ritualima u svetilištu. Prema rezultatima studije, botanički proizvodi su pomešani sa drugim supstancama da bi se pomoglo da se iscede i ispuštaju isparenja: životinjska masnoća za tamjan i verovatno neka vrsta izmeta sisara za kanabis.

U oltarskom kanabisu takođe nije bilo vidljivog semena ili polena, za razliku od drevne marihuane koja je pronađena na drugim arheološkim nalazištima u Rusiji i Kini. Iz tog razloga, Ari i njegove kolege spekulišu da se verovatno uvozio u Tel Arad kao sušena smola — drugim rečima, hašiš.

Svi ovi detalji impliciraju da je kanabis igrao "namerno psihoaktivnu ulogu" koja bi se uklopila sa "čestom upotrebom halucinogenih materija u kultne svrhe na drevnom Bliskom Istoku", navodi se u studiji.

"Može se pretpostaviti da je miris tamjana davao poseban šmek kultu u svetištu, dok je izgaranje kanabisa dovelo bar neke od sveštenika i poklonika u religiozno stanje svesti (ekstaza)", rekao je Ari . "Logično je pretpostaviti da je to bio važan deo ceremonija koje su se odvijale ovde."

Iako ovo zvuči kao intenzivno religiozno iskustvo — ili barem interesantna zabava — mali prostor svetilišta nagoveštava da je ograničen broj ljudi bio prisutan tokom rituala, najverovatnije elita Tel Arada. Ostali stanovnici tvrđave možda su obredu prisustvovali u obližnjem otvorenom dvorištu, pretpostavlja Ari.

Bez obzira na prirodu ovih ceremonija na kojima su svi bili naduvani, čini se da su one trajale samo dve generacije. Arheološke studije oltara pokazuju da je bio u upotrebi od oko 760. ili 750. do 715. godine pre nove ere — ili možda samo deceniju ili dve u tom periodu — pre nego što je namerno pokopan, ostajući netaknut hiljadama godina.

Raspravlja se o tome zašto su vernici iz Tel Arada zatrpali svetinju, s objašnjenjima koja se kreću od reformi izvršenih pod kraljem Ezekijom do pokušaja da se zaštiti dragocena svetinja usled invazije Asiraca. Bez obzira na pravi razlog, pokopavanje je bio pametan potez na duge staze, jer je omogućavao "veoma dobro čuvanje organskog materijala na oltarima", navodi se u studiji.

Pa kakve su šanse da se pronađe još neki drevni kanabis — usudiću se reći, biblikanabis — u ovom arheološki bogatom regionu? Arheolozi su pronašli otprilike 50 kamenih oltara koji su povezani sa artefaktima iz Tel Arada, a koji potiču iz drevnih kraljevstava Izraela, Judeje, Moaba i filistejskih gradova-država, navodi Ari.

"Problem je," rekao je, "da se zbog vlažne klime Izraela organski materijal pogoršava i ne može se sačuvati."

Međutim, drugi tim arheologa pronašao je materijal na dva oltara u Jordanu (drevni Moab), koji još nije hemijski testiran. Moguće je da bi buduće studije tih uzoraka — i bilo kojeg drugog predmeta vezanog za kult poput ovih — dale više uvida u poreklo, transport i upotrebu supstanci poput kanabisa na drevnom Bliskom Istoku.

Za sada je dovoljno da cenite novinu pronalaska kanabisa u izgubljenom kraljevstvu.

"Prisutnost kanabisa na Aradu svedoči o korišćenju supstanci koje menjaju um kao deo kultnih rituala u Judeji", zaključio je tim u radu. "Biljke otkrivene u ovoj studiji mogu poslužiti kao ekstrabiblijski izvor za identifikaciju tamjana korišćenog u kultnim praksama ne samo na Aradu, već i na drugim mestima u Judeji, uključujući Jerusalim."

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE US.