Internet pornografija mi je upropastila život

Ako ste devedesetih godina bili tinejdžer, do pornografije ste dolazili iz tri pouzdana izvora: iz časopisa koje ste postiđeni kupovali na trafici i krili u novinama na putu do kuće, onih mekih porno filmova B produkcije, kasno noću, na nekom privatnom kanalu i – kada vas obuzme potpuno očajanje – iz kataloga za ženski donji veš i fotografija devojaka sa golim grudima sa oglasa na zadnjim stranama časopisa koje su čitale vaše majke. Pored toga što vam se muda skupe kada se sa stidom toga setite, u poređenju sa današnjim, to je bilo nedužno doba – Povratak u Brajtshed pornografije u odnosu na današnji internetom nabudženi Holokaust kanibala.

Prelazak na internet nije samo omogućio da se navučemo na fetiše za koje starije generacije do groba nisu ni saznale da postoje, i normalizovao tvrdokornu prljavštinu od koje bi se Meri Vajthaus besno prevrtala u grobu, već je i pornografiju učinio pristupačnijom i podsticao potražnju gledalaca. Procenjuje se da je JuPorn zaslužan za dva procenata čitavog protoka na internetu, što vas verovatno ne šokira mnogo, ali jeste sumanuti statistički podatak, kada uzmemo u obzir da je u pitanju jedan jedini sajt, a internet je prilično veliko mesto, kada se sve uzme u obzir.

Ova promena je na neke ostavila veće posledice nego na druge – na primer, na Majkla Lirija: čoveka koji je stekao parališuću zavisnost od pornografije i uspeo da uništi čitav svoj život, svojeručno i uz pomoć internet veze. Jasno je da je ovo možda najekstremniji slučaj na koji ćete naići – zbog pet minuta dnevno neće početi da vas preziru svi koji vas poznaju (osim ako imate neoprostivo dosadne prijatelje) – pa sam pozvao Majkla da čujem kako je posle svega došlo do toga da postane autor, govornik i stručnjak za zavisnost od pornografije.

VICE: Zdravo, Majkl, kako je tvoja parališuća zavisnost od pornografije započela?

Majkl Lihi: Moja priča u stvari počinje kada sam imao 11 godina, kada sam prvi put bio izložen materijalu za odrasle. Tada je bilo teško – kasnih šezdesetih – doći do njega. Morao si da nađeš štek časopisa u kući tate svog drugara, negde u šumi, ili gde god, tako da sam bio veoma ograničeno izložen pornografiji. Dugo sam rekreativno uživao u pornografiji, čak i u koledžu, kada su se pojavile video kasete. Kasnije, sa napretkom visokokvalitetne pornografije i digitalne distribucije CD-ROM-ova, počeo sam više da joj se izlažem, ali tek kad se pojavio internet, javili su se stvarni problemi.

Šta je to kod pornografije na internetu promenilo stvari?

To se dešavalo početkom devedesetih, kada je pornografija na internetu bila kao Divlji zapad. Bukvalno smo mogli da gledamo kako gomila dostupnih sajtova raste pred našim očima, do tačke – i to veoma brzo – kada više nije mogao da im se nazire kraj. To je za mene bio početak propasti. Internet je sve promenio. U prilično kratkom vremenskom roku, zatekao sam sebe kako gledam pornografiju i do osam sati dnevno, svaki dan.

Kako? Jesi li bio nezaposlen, ili si to radio noću?

Ne, radio sam to na poslu. Radio sam u jednoj velikoj korporaciji i imali smo nešto što je tada bilo veoma retko: brzu internet vezu.

Zar te nisu uhvatili?

To se dešavalo mnogo pre nego što su u kompanijama shvatili za šta zaposleni koriste internet, tako da nije bilo ničega što bi te sprečavalo da odeš na sajt koji želiš, i niko nas nije proveravao.

Kakve je to posledice to ostavilo na tvoj radni učinak?

Za mene nije bilo neobično da odem na službeni put i da ostanem budan do 3 ili 4 ujutru i gledam porniće, dobro znajući da sutradan ujutru imam sastanak u 8, na kome moram da pravim prezentaciju za prodaju softvera direktorima korporacija, u vrednosti od više miliona dolara. Bukvalno bih odremao par sati, probudio se umoran, obukao odelo i otišao kod klijenata. Možda bih zakazao trodnevno ili četvorodnevno putovanje, ali bih se video sa samo šest klijenata, a ostatak vremena provodio gledajući pornografiju. Kao što možeš da zamisliš, počelo je da mi biva strašno teško da zadržim taj posao.

Da, kladim se. Kako je pornografija izmenila tvoje seksualne navike u stvarnom životu?

Jedan od fetiša koje sam pokupio na internetu je bio voajerizam, pa bih često zakazivao službena putovanja u skladu s tim. Mogao sam da trošim po 125 dolara za hotelsku sobu dnevno, ali ja bih odabrao motel u kome soba košta 40 dolara, u sumnjivom delu grada, zato što sam znao da su tamo sobe načičkane jedna pored druge, da zgrade gledaju jedna na drugu i ima malo privatnosti. Sate i sate bih provodio gledajući kroz prozor, masturbirajući i čekajući da neko priđe svom prozoru i počne da se skida.

Je li to bilo na vrhuncu tvoje zavisnosti?

Zavisnost je eskalirala u ljubavnu aferu sa jednom ženom koju sam upoznao na internetu. Veza se svodila isključivo na seks – ona nije bila ništa drugo do pornić od krvi i mesa. Bio sam u ekstazi 24 sata dnevno, a ne samo povremeno, dok sam gledao pornografiju. Kada imaš ljubavnicu i kriješ tu vezu od žene i dece, dolazi do naleta adrenalina i uzbuđenja koje to izaziva. To je bio vrhunac. Kada je moja žena saznala za ljubavnicu, priznao sam da sam zavisan od pronografije i da se kompulsivno ponašam. Svaki dan sam sebi govorio da ću prestati i naterao sam sebe da poverujem u to, ali nastavio sam da se vraćam pornografiji.

Da li je kod tvoje preljube bilo ikakve ljubavi? Opisuješ ljubavnicu kao pornografiju od krvi i mesa, kao da je nekakav predmet.

Delovala mi je pornografski zato što je izgledala tačno kao neka zamišljena žena za kojom sam uvek tragao na internetu. Bila je otelotvorenje toga. Tek kada se moja žena razvela od mene, shvatio sam i da je moja ljubavnica neka vrsta zavisnika. Dok sam bio u najvećoj depresiji, saznao sam da se viđa sa još petoricom, šestoricom tipova koji su bili oženjeni i imali decu. Dobio sam tačno ono što sam tražio – savršenu porno ženu koja ne želi da se vezuje, niti da ima duge veze. Naravno, do tada me je već toliko privlačila da sam želeo da joj se posvetim, ali to je bilo poslednje što je ona želela.

I tako si do tog trenutka izgubio ženu i otuđio se od dece – šta te je nateralo da okreneš list?

To se dogodilo kada sam ležao na podu u svom stanu u Atlanti i razmišljao o samoubistvu. Ozbiljno sam razmišljao o tome da odem do obližnjeg Volmarta, kupim pištolj, stavim cev u usta i povučem obarač. Ali kada sam počeo da pišem oproštajno pismo sinovima – hvala bogu, tada sam se osvestio. Rešio sam da to ne bude moje zaveštanje deci: otac koji se ubio zato što je bio navučen na pornografiju.

I sada ti je bolje?

Možda sam se „oporavio", ali i dalje mi je potrebno savetovanje i grupna terapija. Siguran sam da ću ići na savetovanje do kraja života. Na neki način je katarzično biti u stanju da govoriš o tome i prisećaš se nekih stvari, ali nešto od toga je i dalje bolno. Veoma mi je teško da pričam o svojim sinovima i o ceni koju su oni morali da plate. Pomirili su se sa mnom, ali moja žena je počela da se viđa s nekim drugim, i kasnije se i ponovo udala, što mi je zatvorilo ta vrata. Prijatelji smo, ali tužno mi je kada pomislim kako je moglo da bude. Znaš, da sedimo na verandi i razgovaramo o deci i starimo zajedno.

I sada obilaziš SAD i studentima držiš govore o svom iskustvu – nije li to bolno?

Bolno je, ali je važno da ljudi to čuju, zato što ima nekih posledica za koje ne znaš kada si student. Misliš da ćeš upoznati osobu iz svojih snova i da ti pornografija više neće biti potrebna, zato što ćeš imati divnu ženu sa kojom možeš da upražnjavaš seks kada god to poželiš, ali to jednostavno ne funkcioniše tako.

Dakle, kažeš da je pornografija štetna?

Pa, seks je konstanta u našoj svesti i u našim vezama. Zloupotrebom tog dela sebe samo tražiš nevolju. Zbog toga je pornografija štetna čak i na rekreativnom nivou, verovatno na suptilniji način nego što je bila po mene, ali pravi štetu. Osetićeš određenu dozu tuge kada uhvatiš sebe da razmišljaš o nekoj staroj devojci, ili Mis novembra, porno zvezdi ili bilo kome, u trenutku kada vodiš ljubav sa svojom ljubavnicom. Znaćeš da tu ne postoji veza – da nema intime – a i ona će to osetiti.

I šta je odgovor? Da se pornografija zabrani?

U svojim govorima i knjigama jasno stavljam do znanja da se protivim cenzuri, da me ne zanimaju moralizatorske diskusije i da nisam tu da bih govorio ljudima kako da žive svoj život. Mene interesuju činjenice o tome kako pornografija utiče na hemijsku ravnotežu našeg mozga, na fiziologiju, na naše veze. Ja sam u velikoj meri naseo ne čitavu tu porno kulturu. Nisam mislio da tu ima ičeg pogrešnog, nisam verovao da bilo koga povređujem, ali ipak, ta laž me je na kraju koštala petnaestogodišnjeg braka, dva sina i karijere.

Hvala, Majkl – drago mi je što si uspeo.

Još na VICE.com

Kako su mi pornići u virtuelnoj stvarnosti pomogli da prihvatim monogamiju

Tvitovi našeg doba: 50 Cent prestaje sa drkanjem

Pornići koji ti pošalju poruku