Mentalno zdravlje

​Zeleni mir: Kako priroda zaista pozitivno deluje na vaše mentalno zdravlje

Jeste li se ikad vratili kući posle dana provedenog na selu i osećali se bolje?

pisao Lucy Jones
08 Jun 2016, 5:25am

Ilustracija: Dan Evans

Popravljenog raspoloženja, umirene teskobe, ućutkanog mozga? Očigledno je da odlazak iz buke i ludila velikog grada s vremena na vreme blagorodno deluje na vaše mentalno zdravlje, ali nedavno su naučnici počeli da se bave pitanjem da li cveće, trava, drveće i divlje životinje mogu direktno da se iskoriste za lečenje od depresije i anksioznosti.

Oblast ekoterapije – zamisao da se povežete sa prirodom kako biste pozitivno uticali na svoje blagostanje – nije nova. U svojoj knjizi iz 1984. godine Biofilija, Edvard O. Vilson postavio je teoriju da je naša veza sa prirodom ukorenjena u našoj biologiji i genetici. U vreme dok je Vilson pisao o tome, japanski doktori već su počeli da prepisuju boravak u šumi za optimalno zdravlje. U Norveškoj, pesnik iz 19. veka Henrik Ibzen skovao je reč "friluftsliv" – u značenju "život pod otvorenim nebom", što se ubrzo pretvorilo u skandinavski kulturni fenomen. Ali sve donedavno, manjkalo je čvrstih naučnih dokaza koji bi potkrepili lična iskustva kako je priroda dobra po vaše mentalno zdravlje. To se, međutim, sada menja.

U aprilu su Piter Džejms i tim sa Univerziteta na Harvardu objavili studiju o odnosu između izloženosti zelenim površinama i stope smrtnosti. Oni su proučili 100.000 medicinskih sestara koje žive širom Sjedinjenih Država u periodu od osam godina i ustanovili da one koje žive na najezelenijim površinama imaju 12 odsto nižu stopu smrtnosti od onih koje žive u najnaseljenijim oblastima. Da bi otkrili koji faktori mogu to da objasne, sakupili su informacije o depresiji sa lekarskim dijagnozama i antidepresivima. Procenjeno je da se bolje mentalno zdravlje, izmereno putem nižeg stepena depresije, objašnjava sa 30 odsto više koristi od života u blizini zelenila.

"Nismo očekivali ovaj red veličina u rezultatima", kaže Piter. Njihovi rezultati pokazuju da je Vilsonova teorija o "biofiliji" tačna: "Postoji direktna kognitivna korist i okrepljujući kvalitet boravka u prirodi, razvili smo se u prirodi kako bismo uživali u boravku u prirodi."

Piter brže-bolje ističe da se tu ne radi o običnom preseljenju na selo. Sa 84 odsto ljudi u Sjedinjenim Državama koji žive u urbanim sredinama, studija pokazuje da male stvari kao što su više drveća u ulici ili više parkova u urbanim okruženjima mogu imati značajan pozitivan uticaj na zdravlje.

Ja sam navučena na prirodu i to je nešto sa čim definitivno mogu da se poistovetim. Opsednuta sam drvetom kruške na koje mi puca pogled sa prozora u spavaćoj sobi, gde često radim. Trenutno, u proleće, ono buja od bledožutih cvetova i kermitovski jarkozelenog lišća. Prošle godine je moj komšija podigao neke skele koje su mi zaklonile pogled na nju. Iznenadila sam se – i pomalo zabrinula – do koje mere mi je njeno svakodnevno odsustvo uticalo na raspoloženje.

Ali istraživanje pokazuje da sitnica kao što je gledanje tog drveta kruške svaki dan može imati istinski pozitivan efekat na moje mentalno zdravlje. Nedavni izveštaj koji je objavio Natural England pokazuje da učešće u aktivnostima u prirodi pomaže ljudima koji pate od problema sa mentalnim zdravljem i može da doprinese smanjenju nivoa anksioznosti, stresa i depresije.

MindFood je komunalna bašta u zapadnom Londonu koja drži kurseve o tome kako voditi računa o svom mentalnom zdravlju. Sesije omogućuju ljudima sa sličnim problemima mentalnog zdravlja da rade zajedno, neguju baštu, uče nove veštine i imaju koristi od nenapornih vežbi.

Lusi Klark je jedna od klijentkinja MindFood-a. Ona se projektu priključila posle napada depresije i želela je da nađe nešto što će raditi u svom kraju pre nego što se vrati na posao. Neke od koristi tog kursa bile su praktične: "Redovan odlazak u baštu dao mi je osećaj organizovanosti. Dobila sam nekakav cilj u životu baš kad mi je tako nešto zaista bilo potrebno", kaže ona.

Takođe, ima nečeg moćnog u uzgajanju hrane u prirodnom okruženju. "Prepustite se trenutku, zaboravljate sve oko sebe kad se brinete za nešto što je veće od vas i, kad pobliže zagledate prirodu, vidite da je ona večiti izvor čuda."

"Rad na otvorenom izbacuje vas iz sopstvene glave i vraća u svet."

"Jednostavno rečeno, rad na otvorenom izbacuje vas iz sopstvene glave i vraća u svet", kaže jedan od zaposlenih na projektu Ed Harknes. Većina učesnika projekta, kaže Ed, dobijaju uput na njihove usluge od svojih lekara opšte prakse, inicijative Nacionalnog zdravstva za Bolji pristup psihološkim terapijama i drugih zdravstvenih radnika. "Kultura se menja i mi nismo jedini koji shvataju značaj preventivne nege", kaže Ed. "Kakvo god da je vreme, koliko god bila mala ili urbana bašta, baštovan je svestan gde se nalazi i trenutka u kojem je. To što ste zabili ruke u zemlju i ponavljate radnje kao što su čupanje korova ili sađenje biljaka usredsređuje vašu energiju i omogućuje vam da pobegnete od uobičajene pozadinske buke vaših misli i osećanja."

Ovi projekti ekoterapije zvuče sjajno, ali dolaze u trenutku kada su naše zelene površine sve više ugrožene širenjem stambenih naselja, gradnjom i vladinom odlukom da eksploatišu nacionalne parkove. "Otvoreni prostori su zaštićeni zbog ekologije i kao mesta za razonodu, ali pravi razlog zašto su tako važni za naše blagostanje nije zaštićen zakonom", kaže Džoana Eklston, predvodnica projekta u Londonu po imenu Potted History, koji nudi hortikulturnu terapiju ožalošćenima, izolovanima ili depresivnim starijim sugrađanima. Organizacije kao što su Wildlife Trust pokušavaju to da isprave – zahtevajući od vlade da razmotri Zakon o prirodi i blagostanju, koji bi zakonski regulisao potrebu za zelenilom zarad našeg boljeg mentalnog zdravlja.

Na drugim mestima, ekoterapija i "biofilsko" razmišljanje su u porastu. Postoje tri terapeutske "šume isceljenja" u Južnoj Koreji (a do 2017. godine planira se još 34), dok se u Švedskoj radnicima pod stresom prepisuju virtualni prirodni prostori. U Velikoj Britaniji, nemojte se iznenaditi ako uskoro budete na receptu svog lekara opšte prakse videli ispisan 'Vitamin Z' (zelenilo) ili 'Vitamin P' (priroda).

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu